Izvor: RTS, 26.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (26.11.2008.)
Novosti: Prošla volja Srbije, NIS Rusima od decembra; Politika: Koalicija na savesti Bojana Krišta, Rupel tuži Sloveniju; Blic: Medinska sestra godinama tražila zaštitu policije, Na operacijama i lekovima krali novac
U dnevnoj štampi možete pročitati o današnjem zasedanju Saveta bezbednosti UN na kojem treba da bude usvojen izveštaj Ban Ki Muna u okviru kojeg se nalazi i dogovoreni plan u šest tačaka o razmeštanju Euleksa na Kosovo, rusko - srpskom energetskom sporazumu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << plati direktora aerodroma "Nikola Tesla, uskraćenom pravu Dimitriju Rupelu na ambasadorsko mesto u Beču, surovo ubijenoj medicinskoj sestri u KCS, krađi na operacijama i lekovima, ...
Prošla volja Srbije
Srbija očekuje da Savet bezbednosti UN, na sednici koja treba da se održi danas, usvoji izveštaj generalnog sekretara Ban Ki Muna u okviru kojeg se nalazi dogovoreni plan od šest tačaka. Ovo je u utorak rekao srpski šef diplomatije Vuk Jeremić, koji će učestvovati u radu te sednice.
Prema informacijama koje je imao Jeremić, šest tačaka o kojima su se dogovorili Beograd i UN u potpunosti se nalaze u tom izveštaju. U njemu je i jasna definicija Euleksa kao statusno neutralnog činioca koji se obavezuje na potpuno poštovanje Rezolucije 1244.
- Verujem da među članicama SB postoji puna volja da se potvrdi izveštaj i rekonfiguracija Unmika i da se još jednom potvrdi Rezolucija 1244. Potreban nam je pečat SB na Rezoluciju 1244, na plan od šest tačaka i na statusnu neutralnost bilo kog civilnog prisustva u pokrajini.
Pošto se u javnosti pominje da će se i četiri tačke koje je Priština predložila, takođe, u nekom vidu pojaviti u izveštaju generalnog sekretara UN, Jeremić je pojasnio:
- Mi smo razumeli da će u plan generalnog sekretara ući isključivo šest tačaka i nota da Albanci, nažalost, taj plan nisu prihvatili. Četiri tačke, kroz koje je definisano njihovo nezadovoljstvo, biće priključene samo kao aneks, a izveštaj sa šest tačaka će se primeniti uz obavezujuću odluku SB. Na kraju, izgleda da će Priština biti jedina strana koja odbacuje dogovor, a iza dogovora Beograda i UN stoje svi članovi UN. Neprihvatanje Prištine neće imati pravno obavezujući efekat, a posle sednice SB, obavezujući efekat imaće sadržaj izveštaja generalnog sekretara i ništa drugo.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da je u interesu Kosova, Srbije, Balkana i EU da Euleks bude uspešno razmešten na KiM. On je dodao da sve strane moraju da rade na uspešnom raspoređivanju misije EU na teritoriji celog Kosova.
Premijer Kosova Hašim Tači ponovio je u utorak da kosovske vlasti i građani ne prihvataju plan generalnog sekretara UN i da plan od šest tačaka ostaje neprihvatljiv i neprimenljiv.
SB bi, posle izveštaja generalnog sekretara UN, predsedničkim saopštenjem trebalo da usvoji Banove preporuke, čime bi bilo dato zeleno svetlo za raspoređivanje Euleksa.
NIS Rusima od decembra
Do 20. decembra biće završena i potpisana dokumenta o kupovini 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije - rekao je u utorak Sergej Šojgu, ruski ministar za vanredne situacije posle razgovora sa Ivicom Dačićem, potpredsednikom Vlade Srbije.
U Moskvi su Dačić i Šojgu u utorak potpisali protokol u kojem su navedeni konkretni rokovi za izgradnju gasovoda „Južni tok" kroz Srbiju i podzemnog skladišta Banatski Dvor.
- U protokolu je još jednom potvrđeno da će energetski sporazum biti realizovan u sva tri dela, odnosno kroz prodaju NIS, izgradnju gasovoda i proširenje skladišta gasa u Banatskom Dvoru - objasnio je u utorak Dačić. - Od ruske strane smo dobili potvrdu, a u narednim danima „Gasprom", koji će biti nosilac sva tri projekta, obavezaće se da će realizovati sva tri posla. Očekujemo potpisivanje dokumenata.
Potpredsednik Vlade Srbije, koji je kopredsednik Međuvladinog komiteta za srpsko-rusku ekonomsku i trgovinsku saradnju, naveo je da se očekuje da sledeće godine bude formirano zajedničko preduzeće, koje će se baviti izgradnjom gasovoda i skladišta. Novinari su ruskog ministra Šojgua upitali za garancije za izgradnju gasovoda, a on je odgovorio da „Gasprom" kupuje NIS, a Srbija ga prodaje.
- Ne vidim kako je povezano to da mi dajemo garancije za prodaju NIS - objasnio je Šojgu. - Ovde se radi o ispunjavanju sporazuma.
Šojgu je istakao da nema garancija sa jedne ili druge strane, već se radi o ispunjavanju sporazuma na koji su stavljeni potpisi u prisustvu ruskog predsednika.
- Ako ne želite da prodajete NIS, onda nemojte da ga prodate - naglasio je Šojgu. - Rusija je sa svoje strane stavila potpis da gradi gasovod i toga se niko ne odriče.
Dačić je u utorak tokom razgovara sa Igorom Sečinom, potpredsednikom Vlade Rusije, razmotrio pitanja trgovinsko-ekonomskih odnosa Srbije i Rusije. Dogovoreno je da se u narednom periodu proširi trgovinska saradnja i napravi širi spisak robe na koju neće biti međusobnih carina.
- Reč je o veoma važnoj robi, kao što su lekovi, konditorski i klanični proizvodi, nameštaj, tepisi - rekao je Dačić.
Na sastanku je, takođe, dogovoreno da se već u decembru završe razgovori o rekonstrukciji Hidroelektrane „Đerdap", koju će obaviti ruska kompanija „Silovije mašini".
Koalicija na savesti Bojana Krišta
Slučaj direktora Aerodroma „Nikola Tesla" Bojana Krišta, kako sada izgleda, mogao bi da naruši odnose između dve najveće članice vladajuće koalicije - Demokratske stranke i G17 plus.
Naime, posle serije tekstova u medijima o visokim primanjima koja u tom javnom preduzeću imaju Krišto i njegovi najbliži saradnici i sve glasnijih zahteva opozicije za njegovu smenu, takvi signali počeli su da stižu i iz samog državnog vrha.
U G17 plus, stranci koja ga je predložila na tu funkciju, juče nije bilo moguće dobiti informaciju da li će tražiti od Krišta da podnese ostavku ili će podržati eventualni zahtev za njegovu smenu. Mobilni telefon direktora aerodroma juče je bio nedostupan, a naš izvor iz G17 plus rekao je da se Krišto juče nije javljao nikom, čak ni lideru stranke Mlađanu Dinkiću.
Ako je neko prekršio zakon, kažu u Dinkićevoj partiji, G 17 plus ga sigurno neće štititi. Novac će, kako kažu, morati da bude vraćen i svako ko je prekršio zakon mora da odgovara. Oni, međutim, napominju, da će i ostala javna preduzeća morati da prođu kroz isti postupak transparentnosti, kao što je to bio slučaj i sa Aerodromom „Nikola Tesla", odnosno da i oni objave kolike su im plate i bonusi, a kakvi rezultati poslovanja.
Drugi izvor iz ove stranke, kaže za „Politiku" da je Krišto već vratio pomenuti novac, ali napominje i da bi njegova ostavka (koju bi, ako se na to odluči, trebalo da podnese Vladi Srbije) u ovom trenutku mogla da se tumači i kao priznanje krivice. Ovaj izvor „Politike" navodi i da Krišto isplatom visokih bonusa sebi i svojim saradnicima nije prekršio zakon, ali jeste se ogrešio o moralne norme.
Trebalo bi, ipak podsetiti, da prva informacija o tome kolika su primanja vodećih ljudi u ovoj firmi nije stigla od onih koji su sada na meti kritike već je Krišto, koji je na to mesto došao sa funkcije prvog čoveka Lutrije Srbije, tek pošto su podaci o njegovim primanjima dospeli u javnost, priznao koliko se zarađuje u ovom javnom preduzeću.
Na pitanje da li slučaj direktora Aerodroma može da utiče na pogoršanje odnosa između Demokratske stranke i G 17 plus, Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, tvrdi da to ne bi trebalo na taj način da se odrazi na odnose između ovih partija. Interes svih stranaka je, kako kaže, da se onemogući da menadžmenti javnih preduzeća zloupotrebljavaju privilegovane pozicije.
Slučaj Bojana Krišta nije usamljen. Tako je bivši direktor javnog preduzeća „Železnice Srbije" i potpredsednik Nove Srbije Milanko Šarančić podigao oktobarsku platu, za poslednji mesec u kome je bio direktor, u visini od 640.000 dinara. On je, takođe, kao i Krišto dobio stimulaciju na osnovu dobiti preduzeća. Posle buke koja se zbog toga digla, jer se godinama o železnici govori kao o gubitašu, prašina se vrlo brzo slegla, a Šarančić je smenjen.
Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić smatra da bi u krajnjoj liniji Demokratska stranka mogla da iskoristi „slučaj Krišto" kada joj to ustreba da bi smanjila apetite koalicionog partnera. On smatra da to, ipak, nije bio osnovni razlog što se zbog Krištove zarade digla tolika buka, jer se, kako kaže, do sada verovatno nije znalo koliko se stvarno zarađuje u pojedinim javnim preduzećima.
„Ipak moći će da ih udare po ušima kada postanu previše zahtevni. To je jedna normalna politička dinamika", kaže Nikolić.
Rupel tuži Sloveniju
Bivši dugogodišnji šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel odlučan je da reč predsednika Slovenije Danila Tirka neće biti poslednja, pa je unajmio jednu od najboljih domaćih advokatskih kancelarija kako bi odbranio svoje pravo na ambasadu u Beču. Rupel je pravnu pomoć za tužbu protiv Slovenije zatražio od Petra Čeferina, iskusnog ljubljanskog advokata i prekaljenog „krivičara". Uz Rupela je na istu ideju, saznajemo, došao i Borut Trekman kome je Tirk uskratio ambasadorsko mesto u Berlinu.
U javnost je već procurilo pravno mnjenje da je ustavna uloga vlade da odlučuje o ambasadorima, dok je uloga predsednika države „uglavnom reprezentativna". Tirk bi prema tome, poput engleske kraljice, trebalo da aminuje odluke vlade, u ovom slučaju bivše vlade na čijem je čelu bio premijer Janez Janša. Pravni savetnici iz Tirkovog kabineta odbacuju takvo tumačenje i podsećaju da je uloga ambasadora da u predsednikovo ime predstavlja državu u svetu, stoga upozoravaju da će predsednikova odluka ipak biti ona koju će i Rupel morati da nauči da poštuje. Rupel, za sada, ostaje tvrd u stavu da je moguće „pravno sredstvo" upotrebiti protiv države koju je, uostalom, sam stvarao.
Rupel je ostao usamljen u borbi za radno mesto bečkog ambasadora, pa ga je advokatska kancelarija podržala, iznevši mišljenje da je „obavljanje spoljnih poslova u nadležnosti vlade, a ne predsednika republike, stoga smo saglasni s mnjenjem ustavnopravne teorije da suštinska ocena o primerenosti kandidata za ambasadora nije u skladu sa reprezentativnom funkcijom predsednika republike; uz to bi poricanje prava na sudsku zaštitu kandidatima čija je kandidatura odbijena značilo kršenje istoimenog ustavnog prava".
To uverenje pobija autoritet iz pravne struke Igor Kaučič koji tvrdi da „kandidat za ambasadora ne može da postigne dobijanje ambasadorskog položaja pomoću sudske odluke". Time je „slučaj Rupel" doveden do usijanja, a sam Rupel se ne trudi da stiša strasti, posebno zato što mu je Tirk ispao jedina (nepredviđena) prepreka, jer je već dobio agreman (odobrenje) Austrije. Kaučič, međutim, dodaje da „neizabrani ambasadorski kandidati nemaju mogućnost da putem suda ponište stav predsednika o odbijanju da potpiše ukaz o imenovanju".
Iako je nova parlamentarna većina najavila da će poraditi na izmeni zakona koji uređuje način izbora ambasadora, iskusni diplomata i takođe nekadašnji slovenački ministar spoljni Ivo Vajgl odbacuje špekulacije domaćih medija da bi to mogao biti „Lex specialis Rupel" koji bi katapultirao Rupela put Beča. Naprotiv, Rupel nema nikakve šanse da postane predstavnik Slovenije u Beču, smatra Vajgl. Slično mišljenje deli i prvak opozicionog SNS-a Zmago Jelinčič koji je vest o Rupelovom neimenovanju prokomentarisao rečima da „Rupel ionako nije uradio ništa dobro, zato je u redu da ne dobije nagradu kojom bi mogao da se ponovo približi gospođi Ferero-Valdner", bivšoj Rupelovoj koleginici u Austriji, a danas komesarki EU za spoljne odnose i evropsku susedsku politiku.
Medinska sestra godinama tražila zaštitu policije
Natalija Marković (54), koju je u ponedeljak u holu Kliničkog centra ubio bivši suprug Dragoljub Božinović (61), prijavljivala je više puta policiji da je čovek od koga se razvela pre 25 godina maltretirao, proganjao i tražio novac, ali niko nije reagovao, tvrdi za „Blic" rođak ubijene medicinske sestre.
Božinović je smrtonosne hice u bivšu suprugu, s kojom ima sina Iliju, ispalio iz pištolja za koji je imao dozvolu izdatu u policijskoj stanici Vračar.
- Kako je čovek koji je maltretirao bivšu ženu, pretio joj, mogao da ima dozvolu za oružje? Da li je neko proveravao njegovo psihičko stanje - zapitao je ovaj rođak i dodao da ova tragedija treba da bude upozorenje nadležnima da preispitaju ko sve poseduje dozvole za oružje.
Rođak je naveo i da posle Natalijinog ubistva njen i Dragoljubov sin Ilija nije došao ni da babi Radi izjavi saučešće. On nije želeo da kaže da li je Natalija protiv sina podnosila prijave jer joj je, kako su u ponedeljak izjavile njene koleginice, dolazio i na radno mesto, maltretirao je da bi joj izvukao novac. Prema nezvaničnim saznanjima „Blica", Natalijin sin imao je kockarske dugove i da bi vratio novac tražio je da proda svoj stan u Tetovskoj ulici, što je ona odbijala.
U domu Natalijine porodice u Savskoj 15 okupili su se rođaci i prijatelji da majci Radi, sestri, suprugu s kojim je živela poslednjih deset godina, izjave saučešće i pruže podršku u najtežim trenucima. Niko od njih ne može da se pomiri s tim da je Dragoljub Božinović za samo nekoliko sekundi oduzeo Nataliji život ispalivši u nju tri metka. Tišinu je samo narušavao majčin plač.
Na operacijama i lekovima krali novac
Koordinatori opština i direktori javnih preduzeća i ustanova na Kosovu i Metohiji su pod sumnjom da su zloupotrebili pomoć Srbima i nenamenski trošili deo sredstava od ukupno pola milijarde evra godišnje, koliko se izdvaja iz budžeta Srbije. Ministarstvo za KiM ispituje i ko je dobijao duplu platu. Javni tužioci u Kruševcu, Nišu, Kragujevcu i Leskovcu podigli su i brojne krivične prijave za malverzacije sa stranim donacijama.
Svedoci u tužbama navode da su koordinatori opština, uglavnom iz Nove Srbije, DSS i SPS, samo u centralnom delu Kosova zaposlili oko 300 rođaka i prijatelja sa 200 odsto uvećanim platama, iako do danas niko od njih nije boravio na Kosovu i Metohiji. Istovremeno, uvidom u veliki broj krivičnih prijava kojima su zatrpane kancelarije javnih tužilaca za kosovske opštine vidi se da su budžet Srbije najviše koštali direktori i zaposleni u zdravstvenim ustanovama.
Lažne operacije
- Uprkos pozivu Vlade Srbije da ugasimo račune preko kojih smo primali plate iz budžeta Kosova, do danas je to uradilo svega dvadesetak kurira ili pomoćnih radnika, koji primaju platu iz Ministarstva zdravlja u Vladi Srbije. Svi ostali primaju i od 180 do 400 evra platu iz budžeta Kosova - kaže za „Blic" jedan od rukovodilaca KBC u Gračanici koji je zahtevao anonimnost, pokazujući izvod iz „Prokredit banke" iz Prištine.
Pre nekoliko dana objavljen je zvaničan izveštaj Fonda zdravstva u kome stoji da je u bolnici u Gračanici operisano 11.000 Srba ili svaki punoletan građanin centralnog Kosova lojalan srpskoj državi. Jedan od rukovodilaca bolnice tvrdi za „Blic" da je tačan podatak da je za devet godina operisano nešto manje od hiljadu pacijenata i da su u pitanju uglavnom lakši vidovi intervencija.
