Izvor: RTS, 26.Avg.2009, 13:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (26. 08. 2009.)

Novosti: Porez se ne menja, Politika: Saveti Svetske banke za štednju u zdravstvu i školstvu, Blic: Lideri u borbi za gubitnike tranzicije, pišu beogradske novine

Porez se ne menja

Misija MMF neće, u pregovorima o prvoj reviziji aranžmana sa Srbijom, insistirati ni na jednoj meri, pa ni na povećanju stope poreza na dodatu vrednost - nezvanično je u utorak „Novostima" saopštio jedan od članova delegacije MMF. - Istina je da smo tokom prvog dana razgovora >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa predstavnicima Vlade Srbije pominjali mogućnost uvećanja stope poreza na dodatu vrednost, ali samo kao jednu od mogućih mera, potpuno svesni da je to za srpsku stranu politički neprihvatljivo.

Osim ovog, delegacija Fonda stavila je na pregovarački sto i svoje stare predloge, poput smanjenja plata svim budžetskim korisnicima, vraćanja primanja penzionera na nivo iz oktobra prošle godine, povećanje carina na automobile... Tu je i „omraženi" solidarni porez, odnosno povećanje nameta na sve plate preko 40.000 dinara...

- Dogovor je da Vlada Srbije, u narednih nekoliko dana, pronađe model koji bi omogućio pokrivanje ovogodišnje budžetske rupe od 20 milijardi dinara. Ukoliko nam srpska strana predoči neku od mera koja će imati taj kratkoročni efekat, vrlo rado ćemo to prihvatiti - uveravaju u delegaciji MMF.

U MMF smatraju i da je nesporno da Srbija treba da ozvaniči promene projekcije budžetskog deficita za 2009.

- Podržavamo predlog da se deficit uveća sa tri na 4,5 odsto - kažu u Fondu. - Međutim, ukoliko Srbija ništa ne uradi na nadoknađivanju nedostajućih prihoda, minus države neće biti prihvatljivih 135 milijardi, već 155 milijardi dinara.

U Vladi Srbije, pak, apsolutno su ubeđeni da u ovoj godini nema potrebe da se podiže stopa poreza na dodatu vrednost.

- Postojeći paket mera, usvojen uz aprilski rebalans budžeta, dovoljan je za pokrivanje navedene „rupe" u budžetu, koja zahteva dodatna prilagođavanja od oko 20 milijardi dinara - rečeno je „Novostima" u Vladi.

- Bolja koordinacija između lokalnih samouprava i republike, uz kontrolu svih transfera i primene donetih odluka koje su donete uz rebalans budžeta, omogućiće pokrivanje tih 20 milijardi. Do petka ćemo o tome obavestiti i delegaciju Fonda.

Probleme sa finansiranjem budžetskih rashoda Srbija, međutim, može, prema proceni Fonda, da ima u narednoj godini.

- Sledeće godine Srbija neće imati prostor za zaduživanje kako bi pokrila budžetski manjak. Ukoliko nastavi da uzima kredite za pokriće minusa u budžetu, Srbija će vrlo brzo imati fiskalno neodrživ sistem - ističu u Fondu.

- Prihodi će u narednoj godini morati da budu realni. Zato verujemo da Srbija mora da se odluči na nepopularnu, ali i neminovnu meru - povećanje stope poreza na dodatu vrednost. Da li će biti dovoljno da se ta stopa poveća za procenat ili više, još uvek je teško reći.

Saveti Svetske banke za štednju u zdravstvu i školstvu

Kako i na čemu uštedeti?

Najviše kod najvećeg potrošača koji jede trećinu republičkog budžeta - na penzijama. Spisak predloga je poduži - sem produženja nominalnog zamrzavanja penzionerskih prinadležnosti do 2010.godine (koje nosi 3,5 odsto manji godišnji trošak u konsolidovanim rashodima)i nakon toga povratka na indeksiranje penzija samo prema inflaciji, vlada bi mogla i da ograniči troškove prevremenog penzionisanja uvođenjem minimalne starosne granice, da smanji penzije za te radnike, da posegne za rodnom ravnopravnošću (postepenim povećanjem starosne granice za penzionisanje žena do muškog limita).

Na duže staze to bi znatnosmanjilo vladine obaveze prema penzionerima. Kratkoročno,ušteda bibila manja i pogodila bi najviše nove penzionere, kažu u Svetskoj banci.

Ma koliko resorni ministri prosvete i zdravlja svojim štićenicima i ovog leta obećavali da ih neće otpuštati, Svetska banka nema dileme -i jedan i drugi sektor pate od prevelikog broja zaposlenih i neefikasnog iskorišćenja materijalnih potencijala.

Fond za zdravstveno osiguranje trebalo bi da zatvori ili spoji domove zdravlja i smanji ljudstvo i u bolnicama, uz preispitivanje paketabeneficija, da iskoristivisoke tehnologije,pozabavi selekarima. Suština je u promeni načina finansiranja -da se napusti budžetiranje na bazi inputa i da se prebaci na plaćanje po pacijentu kod primarne zaštite, a kod bolnica po sistemu dijagnostički srodnih grupa, ukazuju eksperti Svetske banke.

Uštede od uvođenja finansiranja po pacijentu ne moguprecizno da se utvrde, ali novi način plaćanja bolnica (sudeći po mađarskom iskustvu)mogao bi da smanji ukupnu bolničku potrošnju za oko 12 milijardi dinara godišnje, što je oko jednog procentavladinih konsolidovanih rashoda.

Lideri u borbi za gubitnike tranzicije

Ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić predložio je racionalizaciju državne uprave prema kojoj bi Vlada Srbije imala ukupno 15 članova a broj poslanika parlamenta smanjen na 150.

Ljajićev plan za smanjenje državnog aparata, koji objavljuje list Blic, predviđa da Vladu Srbije čini mali broj ljudi iz politike, dok bi ostali bili profesionalci koji se ne bi smenjivali sa svakom promenom vlasti.

Plan je deo programa nove Socijaldemokratske partije Srbije, čija je registracija najavljena za kraj nedelje a osnivačka skupština za naredni mesec.

U njemu je predviđeno ukidanje svih agencija čije se nadležnosti preklapaju sa postojećim ministarstvima i izradu detaljne analize svih radnih mesta u državnoj upravi, kako bi se utvrdila njihova efektivnost.

Premijer bi imao samo jednog zamenika, dok bi svaki ministar imao jednog zamenika sa punim političkim kapacitetom koji bi mu omogućio da, u slučaju potrebe, zameni ministra.

"Ovo je dobar osnov za formiranje neke buduće vlade. Ja se zalažem da i postojeća bude manja, ali sa ovim brojem stranaka na vlasti, ovakva kakvu predlažemo nije realna", rekao je Ljajić za Blic.

On je rekao da je zbog čestih izbora nemoguće izvesti depolitizaciju državne uprave jer stranke posle svakih izbora dovode svoje ljude, a da bi, u slučaju da njegova ideja bude prihvaćena, Vlada imala kontinuitet jer ne bi bilo trgovine brojem ministarstava.

Nastavak na RTS...

Poslovni magazin: Mirko Cvetković: MMF ne insistira na povećanju PDV-a