Izvor: RTS, 26.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (26. 05. 2009.)
Poskupljenja posle krize, Poslanici hoće pet prosečnih plata, Radikalizacija Sandžaka – pretnja ili blef, "Građevinska mafija": Knežević „saslušava“ Tadića!, piše beogradska dnevna štampa
Poskupljenja posle krize
Tek kada se podigne privreda Srbije i kada krenemo pozitivnom stopom proizvodnje, biće uslova za povećanje cene električne energije. Do tada nema poskupljenja - obećava za "Novosti" Petar Škundrić, ministar energetike i rudarstva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
On ističe da je "zamrzavanje" cene struje ušlo u paket-aranažman s Međunarodnim monetarnim fondom, kako bi se zaustavio negativan trend industrijske proizvodnje.
- Stvoreni su uslovi za promenu cene gasa za domaćinstva i za industrijske potrošače, ali "Srbijagas" ima značajne gubitke zbog prošlogodišnjih kursnih razlika. Narednog meseca radiće se analiza, jer postoje uslovi za snižavanje cena. Ali, postoje i objektivni razlozi da cena još jedno vreme ostane na istom nivou.
- Vlada Srbije više ne treba da odlučuje o ceni prerade nafte u derivate, s obzirom na to da država više nije većinski vlasnik, a i u narednih godinu i po dana treba da se pripremimo za otvaranje tržišta. Sam NIS će morati da utvrđuje i ugovara cenu prerade s kompanijama koje uslužno rade preradu u rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu.
- Ministarstvo će i dalje određivati samo maksimalne cene, a one će se menjati zavisno od cene nafte na svetskom tržištu i kursa dolara.
Govoreći o Sporazumu "Južni tok" i potvrđeno povećanje kapaciteta gasovoda,sa 31 milijarde na 63 milijarde kubika godišnje, Škundrić kaže: - Još ranije smo dobili uveravanja od menadžmenta "Gasproma" i predstavnika Rusije da će minimum od 31 milijardu biti povećan na 47 milijardi. Ako studije izvodljivosti pokažu opravdanost ovog kapaciteta od 63 milijarde, to će biti značajan finansijski doprinos od taksi za transport gasa kroz Srbiju, jer je sigurno da će biti transportovana dvostruko veća količina gasa nego što je ranije najavljivano.
- Spremni smo, i prvi ćemo završiti studiju izvodljivosti. Imamo značajna iskustva u postavljanju gasne mreže. Bar tri kompanije će moći da učestvuju u takvim velikim projektima.
- Finasijski udeo s naše strane treba da bude 49 odsto i zasnivaće se na povlačenju
kreditnih linija. Krediti se uzimaju na 15 godina, a otplata bi se vršila iz naplate takse za transport gasa.
- Najvažnije je da idemo na razvojni projekat koji će se u narednih 50 godina odraziti na privredni život Srbije, garantovaće energetsku stabilnost i sigurnost, a stvaraju se uslovi da svaki deo Srbije ima dovoljne količine gasa.
Poslanici hoće pet prosečnih plata
Predlog zakona o Skupštini predviđa da će plate poslanika ići na mesečnu proveru, verovatno Administrativnog odbora, i biće određivane na osnovu učinka poslanika, objašnjava za „Blic" poslanik koji je zahtevao anonimnost. U predlogu zakona u koji je „Blic" imao uvid piše u članu 35 da će „pravo narodnog poslanika na platu, naknade i druga primanja utvrđivati nadležni odbor Narodne skupštine".
Nije jasno niti je u zakonu opisano kako će se određivati učinak poslanika i da li će, recimo, kao što pojedini poslanici zajedljivo primećuju, „posebno biti vrednovani interpunkcijski amandmani radikala na osnovu kojih će onda njihov učinak biti znatno veći". Zanimljivo je da se o predlogu zakona mnogo nagađa, a malo zna i da se on iz nepoznatih razloga drži u tajnosti. „Blic" je imao uvid u poslednji predložen tekst ovog zakona.
Velikim delom ovaj zakon se bavi platama poslanika i zaposlenih u Skupštini. Predložene su dve varijante za plate. Po jednoj, poslanik će imati pravo na pet prosečnih republičkih plata (bez poreza i doprinosa) i ona će se uvećavati za dodatak na funkciju i za 0,5 odsto za svaku godinu radnog staža. S obzirom na to da je prosečna plata u republici prethodnog meseca iznosila 32.570 dinara, osnovica poslaničke plate bila bi u ovom trenutku 162.850 dinara, bez dodataka. Druga varijanta je da se u zakon prenesu koeficijenti iz Zakona o platama u državnim organima i odrede koeficijenti za generalnog sekretara i njegovog zamenika.
Radikalizacija Sandžaka - pretnja ili blef
Bošnjaci u Sandžaku nisu spremni ni na kakve nove avanture, dosta im je sukoba i podela. Prava muslimana u Srbiji nisu ničim ugrožena, sem njihovom međusobnom neslogom, pa zato nema potrebe ni za kakvom radikalizacijom zahteva već, pre svega, za pomirenjem, kaže za „Politiku" reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić.
Mogućnost radikalizacije situacije u Sandžaku najavio je Muamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice Srbije, u dijalogu sa Svetozarom Čiplićem, ministrom za ljudska i manjinska prava, koji je „Politika" objavila juče u seriji„Srbija razgovara", objasnivši da ne zna na koji način će do toga doći, ali da govori o osećaju koji „polako raste u novim generacijama".
Po muftiji Zukorliću, poslednje dve godine islamska zajednica trpela je direktna uplitanja politike i administracije kako bi se pocepala i stavila pod kontrolu. Dolazak reis-ul-uleme, poglavara Islamske zajednice BiH Mustafe Cerića u Tutin i najnoviji sukobi do kojih je zbog toga došlo između predstavnika dve islamske zajednice u Srbiji (od kojih jedna smatra da sedište treba da joj bude u Beogradu, a druga da je centar Sarajevo) ponovo su pokrenuli brojne rasprave o sprezi između verskih i političkih podela u Sandžaku, kao i o tome da li je državni vrh odgovoran za pravi mali rat koji poslednjih godina vode bošnjački politički i verski lideri.
Aida Ćorović, iz novopazarske nevladine organizacije Urban-in, kaže da donekle razume muftijine frustracije u vezi sa cepanjem islamske zajednice do kojih je došlo više zbog trapavosti i arogancije nego zbog loše namere vlasti u Beogradu.
„Beograd ima nasleđenih problema, ali stalno gura đubre pod tepih i na kraju je moguće da to đubre pokrije tepih. Vlast u Srbiji bi mogao skupo koštati cinizam koji pokazuje prema svojim građanima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost", kaže Ćorovićeva.
Aida Ćorović ocenjuje i da bi do radikalizacije situacije moglo doći i zato što je Novi Pazar centar organizovanog kriminala, ima mnogo narkomana, mladi su apatični, bezvoljni, nezaposleni, a stepen etničke distance je dosta veliki. „Sve ih to čini lakšim za manipulaciju na verskoj osnovi. Srpska vlast mora da vodi računa pre svega o socijalnom gnevu svojih građana, jer će uvek biti onih koji će pokušati da taj bes preusmere", kaže ona.
"Građevinska mafija": Knežević „saslušava" Tadića!
Uhapšeni gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević, koji je optužen da je kao šef „građevinske mafije" oštetio budžet za čak 150 miliona dinara, planira da za svedoka na suđenju pozove i predsednika Srbije i lidera DS-a Borisa Tadića!
Knežević će, kako kažu njegovi saradnici, na „saslušanje" pozvati i bar četiri ministra iz aktuelne i bivše vlade, predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića i još nekoliko pokrajinskih funkcionera!
Kako saznajemo, Knežević planira da za svedoke pozove i predstavnike stranih investitora koji posluju u Zrenjaninu, od kojih su neki već dali iskaze tokom istražnog postupka. Jedan od ključnih svedoka biće i novosadski biznismen za koga Knežević tvrdi da mu je dao veći deo od 180.000 evra, koji su pronađeni u njegovom sefu. Knežević, podsetimo, tvrdi da ovaj novac nije njegov, već da su to stranačke „crne pare".
Goran Knežević je, tvrde njegovi saradnici, ubeđen da će na sudu dokazati da mu je sve namešteno i da je „žrtva političkog progona".
- Goran će pozvati predsednika Tadića kao svedoka zato što želi da i pred državom i strankom pokaže da je čist. On će svedoke pitati i o najavljivanju hapšenja, o izjavama koje su davali, o stranačkom novcu koji je pronađen u njegovom sefu, o političko-policijskim nameštaljkama i još o mnogo čemu... Ipak, tek kada počne suđenje, videćete šta on zaista zna, šta će reći i šta će pitati. Mnogi imaju razlog da strepe od iznošenja njegove odbrane na glavnom pretresu, koji će biti otvoren za javnost... - otkriva izvor Pressa.
Jedan od Kneževićevih advokata Krsto Bobot nije želeo ni da potvrdi, ni da demantuje saznanja Presa:
- Izbor svedoka i ono šta će reći Goran deo je taktike odbrane i zaista ne mogu ništa reći o tome, jer bi nam potpuno srušilo koncept ako bi se pre suda pojavilo u javnosti. Mi smo uložili prigovor na optužnicu, čekamo odluku suda. Ako prigovor bude odbijen, mi se bar nadamo da će suđenje početi pre sezone odmora - kaže Bobot.
Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević-Tomić, koja će biti i predsednik Sudskog veća koje će suditi Kneževićevoj grupi, kaže da optužnica još nije stupila na pravnu snagu jer obuhvata veliki broj optuženih koji imaju pravo da se upoznaju sa njenom sadržinom.
- Zbog zgusnutog rasporeda u suđenjima i obimnosti predmeta zaista ne mogu da procenim kada će početi suđenje - navela je Maja Kovačević-Tomić.
