Izvor: RTS, 26.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (26. 02. 2009.)
Ekonomska kriza na istoku Evrope, kako će Srbija iz krize, ko je štitio trovače iz Gornjeg Milanovca, drama na Gazeli, neke su od tema beogradske dnevne štampe.
Da li istočnoj Evropi preti bankrot
Nekoliko stotina gnevnih ljudi svakodnevno stoji ispred zgrade centralne banke u Kijevu noseći transparente na kojima piše: „Zaustavite ekonomski genocid nad sopstvenim narodom", „Naše strpljenje ima granicu" i „Protiv kreditnog ropstva". Oni su žrtve finansijske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << krize - novac koji su uložili u dve banke neće moći da podignu u narednih šest meseci pošto je centralna banka privremeno zamrznula isplate. Ovakvu sliku mogli bismo uskoro da vidimo širom našeg dela sveta koji finansijski stručnjaci već nazivaju izvorom drugog talasa svetske krize, pa i „Argentinom na Dunavu", podsećajući na krizu koja je 2001. zamalo uništila tu južnoameričku zemlju.
Strah da bi drugi talas svetske ekonomske krize mogao da počne u istočnoj Evropi, ovih dana glavna je tema razgovora u Evropskoj uniji, pa „Ekonomist" piše da je ovo „najopasniji period za istočnoevropske zemlje od raspada Sovjetskog Saveza". „Tamo će ljudi biti mnogo siromašniji i (opravdano) ljući. Ali, samo bi zbog namerno destruktivnog protekcionizma ili nestanka glavnih institucija EU ovo moglo da preraste u katastrofu", smatraju u britanskom nedeljniku koji se zalaže za liberalnu ekonomiju.
Vesti o tome da je istok Starog kontinenta prezadužen obaraju i vrednost akcija na Volstritu, pa su neki američki investicioni fondovi odlučili da do daljeg ne ulažu u istočnu Evropu, dok se ne vidi kakve će biti posledice krize. Srbija će, bez obzira da li će u ovoj situaciji proći bolje ili gore od okolnih zemalja, biti pogođena drastičnim padom ulaganja sa Zapada.
„Postoji domino-efekat", upozorava u „Njujork tajmsu" Kenet Rogof, harvardski profesor koji je bio i glavni ekonomista MMF-a. „Međunarodno tržište kredita je povezano, pa bi lavina kreditne krize iz istočne Evrope i baltičkih zemalja mogla da izazove pad akcija u Njujorku", kaže on, a predsednik MMF-a Dominik Stros-Kan dodaje da „pretnja razvijenim ekonomijama ide kroz bankarski kanal" i da očekuje da mu na vrata zakuca drugi talas država koje će tražiti kredite.
Američki list navodi da zvaničnici zaduženi za finansije strahuju da bi ova najteža ekonomska kriza u Evropi od pada Berlinskog zida mogla da uništi valute, kao što se desilo u Aziji krajem devedesetih godina. Tada su države koje su uživale u brzom ekonomskom rastu kao Tajland pozajmljivale u stranim valutama da bi održale ovaj rast, ali odjednom zbog pada sopstvenih valuta nisu mogle da vrate dug.
Da bi se sprečio bankrot, predsednik Svetske banke Robert Zelik poziva zapadnu Evropu da pomogne Istoku kojem je, po njegovoj proceni, potrebno 120 milijardi evra da sredi svoj bankarski sistem. „Bila bi ogromna tragedija da se Evropa ponovo podeli na dva dela", rekao je Zelik, dok je mađarski premijer Ferenc Đurčanj od EU zatražio sto milijardi evra pomoći za srednju i istočnu Evropu.
Prema nekim procenama, ako se ne spreči kolaps, istočnoevropska kreditna kriza mogla bi da bude pogubnija po svet od američke krize sa stambenim kreditima.
Država duplira minus
Prve procene ukazuju na to da bi deficit budžeta posle rebalansa mogao biti oko 1,2 milijarde evra, odnosno oko tri odsto bruto društvenog proizvoda - saznaju "Novosti". Razlog za dupliranje minusa u republičkoj kasi leži, pre svega, u značajno nižim prihodima nego što se to moglo i pretpostaviti. Iako od zvaničnika možemo čuti da će se prilivi u budžet tek analizirati, poruka koju nam je "poslala" statistika za januar vrlo jasno pokazuje trend. Smanjena je (značajno) i industrijska proizvodnja, pa čak i uvoz.
Rezultati bi bili i gori da statistiku u obradi nije "pogurao" kurs. Naime, projekcija prihoda rađena je po kursu dinara od 85 za evro, dok je čitavog januara evro koštao u proseku 93 dinara. Tako su, recimo, prihodi od jednog posla državi doneli deset odsto veću vrednost od one koja bi bila da je devizni kurs ostao stabilan. Otuda će i šteta zbog sniženja carinskih stopa za uvoz robe iz EU biti 15 milijardi, a ne očekivanih 23 milijarde dinara.
Država je, očito, odlučila da zadrži socijalni, a pre svega, koalicioni mir, pa će Vlada pokušati da i pri izradi rebalansa zadrži sadašnji nivo restriktivnosti. Međutim, da li će se zaista plate i penzije održati na trenutnom nivou i da li će svi državni činovnici moći da računaju na sigurnost radnog mesta, znaćemo tek pošto se domaćoj ekipi određenoj za krojenje rebalansa budžeta pridruže i eksperti MMF.
Na to ovih dana upozorava i guverner NBS, koji kaže da će domaći pregovarači teško odoleti pritisku MMF da država, zarad buduće makroekonomske stabilnosti, sada povuče i neke nepopularne, ali neophodne poteze: smanjenje plata i penzija, kao i broja zaposlenih u državnim institucijama. Premijer Cvetković izričit je da za takve poteze nema prostora. Sa druge strane, guverner je saglasan da se uzimanjem kredita od MMF brani kurs, odnosno i on, kao i Vlada priznaju da nam je, za razliku od stava od pre samo mesec dana, i te kako potreban novac MMF.
Iz misije MMF zemlju poručuju da Srbija, ako želi dodatnu podršku deviznim rezervama od dve milijarde dolara, kao i pomoć EU budžetu vrednu 400 miliona evra, mora svoju tvrdu pregovaračku poziciju "restriktivno-socijalno odgovornog" rebalansa budžeta da zameni realnim odnosom.
- Ne želimo da ulazimo u strukturu rashoda države, međutim svi u Srbiji moraju da porade na smanjenju javne potrošnje, za šta još ima prostora - kažu u MMF.
Mnoge je iznenadila i najava da će "nove" dve milijarde dolara koje ćemo tražiti od MMF služiti za popunu deviznih rezervi. Država je priznala da će se kurs braniti upravo odobrenim pozajmicama. Inače, MMF veruje da Srbija ne bi trebalo da spušta svoje devizne rezerve ispod 5,1 milijarde evra. Samo za mesec dana, u januaru, država je potrošila 381 milion evra za odbranu dinara na deviznom tržištu. Ovim tempom, NBS bi najavljenu pozajmicu od MMF mogla "da potroši" za manje od pola godine. Inače, MMF je Mađarsku, Ukrajinu, Poljsku, Litvaniju i Srbiju označio kao zemlje prilično pogođene efektima svetske krize kojima je potrebna posebna pomoć.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je u sredu da Srbija može da se zaduži za nekoliko milijardi evra, a da to ne ugrozi likvidnost i solventnost zemlje. - Srbija je, prema učešću javnog duga u bruto društvenom proizvodu od 25 odsto, nisko zadužena, tako da zemlja može da se zaduži za još nekoliko milijardi evra - kazao je Đelić.
Dve godine trovali ljude
Već dve godine građani lokalnoj ekološkoj inspekciji prijavljuju da po gudurama u koje ni traktor ne može da zađe gornjomilanovačka „Zvezda Helios" ostavlja metalnu burad i plastične kontejnere s kancerogenim otpadom. Lokalno tužilaštvo i nadležni za prekršaje do pre nekoliko dana žmurili su na brutalno poigravanje sa zdravljem građana, ali nakon što je skandal izašao u javnost, slovenačkoj „Zvezdi Heliosu" trgovinske sudije mogu da zabrane rad u Srbiji i do deset godina.
Na pres-konferenciji u Gornjem Milanovcu, povodom hapšenja šestoro sadašnjih i bivših radnika „Zvezde Heliosa", direktor Velimir Radovanović rekao je da je „firma pretrpela nemerljivu štetu", da su zaposleni „zaprepašćeni i šokirani" i da je „posebna ironija to što je prvoosumnjičeni (Žarko Pjanović) bio menadžer za zaštitu životne sredine". Po njegovim rečima, nema opravdanja za one radnike koji su „hteli da izađu u susret seljacima" kojima su bila potrebna metalna burad.
Predsednik UO ‘'Helios'' iz Domžala Alojz Juhart, čuvši informacije koje su preplavile srpske medije, doputovao je iz Slovenije u Gornji Milanovac.
- Mi smo u Srbiji tražili mesto za deponovanje štetnog otpada, ali od nadležnih nismo dobili saglasnost. Proučićemo sve elemente odgovornosti i pričinjenu štetu i potom preduzeti kaznene mere - rekao je Juhart novinarima.
Osim Pjanovića, u koordiniranoj akciji čačanske policije, BIA i kraljevačke ekološke inspekcije kao članovi organizovane kriminalne grupe uhapšeni su Miroslav Lukić i Rodoljub Luković, dok se sa slobode brane Saša Joksić, Goran Marinković i Radiša Čakarević. Policija ih sumnjiči da su ugrozili zdravlje najmanje 10.000 građana nezakonitim odlaganjem kancerogenog otpada.
Prema podacima kraljevačkog odseka Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, 29. decembra prošle godine na travnjaku u Nemanjinoj ulici u Gornjem Milanovcu zatečeno je „preko 20" metalnih buradi zapremine 30 ili 200 litara, kao i plastičnih kontejnera od 1.000 litara koji su bili puni ili delimično ispunjeni „opasnim materijama tečnog sastava". Istoga dana u obližnjem selu Donja Dubrava inspektori su u brdu, na strmini, pronašli 13 istih takvih „sudova od 200 ili 1.000 litara". Isto je bilo i u selu Gornja Crnuća.
- To je ono što mi znamo, a nismo upućeni u to šta su otkrili čačanska policija i BIA. Nama su se savesni građani obraćali od 2007, a po našem zahtevu u fabrici je 25. septembra te godine napravljeno skladište koje je, ispostavilo se, poslužilo da nas zavara, jer veći deo otpada je rasturan preko radnika u okolnim selima. Bilo je prijava da spaljuju otpad u Gornjoj Crnući, ali nismo imali dokaze, a oni, naravno, nisu priznali. Jedno vreme su ambalažni otpad ispirali u krugu preduzeća, pa postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda nije moglo da radi, tako da smo 14. decembra 2007. podneli krivičnu prijavu koju je 1. februara prošle godine odbio zamenik opštinskog javnog tužioca - kaže za „Blic" Ivanka Bogojević, šef odseka Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine u Kraljevu.
Onda su ekološki inspektori podneli prijavu za privredni prestup, ali je čačanski Trgovinski sud firmu kaznio sa 80.000 dinara, a odgovorno lice sa 15.000 dinara. To je dalo podstrek, ocenjuje naša sagovornica, da se nastavi sa nezakonitim ponašanjem „jer je izvoz tih materija radi uništavanja veoma skup, a skladište bi se brzo popunilo da su poštovali zakon"
Drama na Gazeli!
Milan S. (20) iz Beograda pokušao je juče oko 13 časova da skoči sa mosta Gazela! Posle drame koja je trajala sat i po, policajac Dragiša Simić uz pomoć kolege uspeo je da skine sa ograde mladića koji je držao pištolj u ruci i pretio da će se ubiti! Milan je rekao da je psihički bolesnik i da je hteo da se osveti ocu jer ga je izbacio iz kuće!
Milan S. javio je juče majci telefonom da joj je ostavio oproštajno pismo i da će skočiti sa Gazele. Zatim je seo u taksi i otišao do mosta! Njegova majka je odmah pozvala policiju, a patrola je stigla na most skoro istovremeno kad i Milan, oko 13 časova! On je mahao pištoljem i pretio je da će ubiti svakog ko pokuša da mu priđe!
- Mladić je izašao iz taksija nasred mosta u smeru ka Novom Beogradu! Jedno vreme stajao je na pešačkoj stazi, a onda je preskočio ivicu ograde! Dvojica policajaca su mu odmah prišla i počela da ga nagovaraju da ne skače. On je pretio da će pucati. Onda se smirio i počeo da priča sa policajcima. Odgovarao je na njihova pitanja, pa se činilo da će vrlo brzo odustati - ispričao je jedan očevidac.
Međutim, na Gazelu je tada stigla još jedna patrola policije, što je Milana unervozilo, bio je vidno uznemiren i delovao je uspaničeno. Pošto se po njegovom ponašanju videlo da je neuračunljiv i da može da puca iz panike, policajci su pozvali pojačanje.
- Policajcima je rekao da ima porodične i psihičke probleme, da nikome nije potreban i da mu je dosta svega. Rekao je da se jedno vreme lečio u bolnici „Laza Lazarević". Govorio je da su mu se roditelji razveli i da ga je otac izbacio iz kuće, što ga je povredilo. Zato je hteo da mu se osveti! Policajci su saznali da je skoro izašao sa lečenja u psihijatrijskoj bolnici. Nedavno je pokušao da se ubije popivši 75 „bensedina"! Ubeđivali su ga da se problemi ne rešavaju tako i govorili mu da nije tačno da ga niko ne voli jer je njegova majka pozvala policiju, što ne bi učinila da joj nije stalo do njega - priča naš sagovornik.
Dragiša Simić, komandir policijske stanice „Autoput", oko 14 časova uspeo je da sa još jednim kolegom priđe Milanu i pola sata kasnije da reši dramu!
- Bio je jako nervozan, sav se tresao! Vitlao je pištoljem i gledao dole, u reku! Plašili smo se da ne počne da puca na policajce! Tražio je da mu se napuni mobilni telefon. Prišao sam, uzeo mu mobilni i odneo ga kolegama. Počeli smo da razgovaramo. Rekao sam mu da se smiri, da će sve biti u redu. Odbio je pomoć i tražio je ponovo mobilni telefon. Sa još jednim kolegom ponovo sam mu prišao i doneo mobilni. Zamolili smo ga da baci pištolj. Situacija je bila napeta, nisam znao kako će da reaguje. Stalno je ponavljao da hoće da se osveti ocu i stricu - kaže Simić, i dodaje:
- U jednom trenutku je popustio i bacio pištolj u reku! Kolega i ja smo odmah skočili na njega i sprečili ga da se baci sa mosta! Nije pružao otpor. Odmah smo ga doveli do kola Hitne pomoći. Posle pružene prve pomoći, Milan S. je odmah prebačen u psihijatrijsku bolnicu.
