Izvor: RTS, 26.Jan.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (26. 01. 2009.)
Politika: U Briselu o ubrzanju evrointegracija; Novosti: "Đerdap 3" šansa Srbije; Pres: Blaga kazna za nastavnika!; Blic: Pobeglo 20 dilera posle spaljivanja vođe klana
Dnevne novine pišu o današnjem sastanku šefa diplomatije Vuka Jeremića sa evropskom „trojkom" u Briselu, energetskoj šansi Srbije, presudi nastavniku Dobrici Živanoviću na dve godine zatvora zbog utapanja učenika Aleksandra Đokića, zašto je dvadesetak pripadnika narko-klana sa Karaburme pobeglo iz >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Beograda, ...
U Briselu o ubrzanju evrointegracija
Glavna tema današnjeg sastanka ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića sa evropskom „trojkom" u Briselu biće ubrzanje evropskih integracija i prevazilaženje protivljenja Holandije da se primeni sporazum Srbije i Evropske unije o stabilizaciji i pridruživanju, potvrdili su Beti diplomatski zvaničnici i funkcioneri EU u Briselu. U razmeni mišljenja u okviru redovnog susreta „ojačanog političkog dijaloga EU - Srbija" biće razmotrene i unutarpolitičke prilike u Srbiji i regionu i energetska stabilnost Zapadnog Balkana.
Susret se održava u okviru zasedanja šefova diplomatija EU, a Jeremić će se na margini zasedanja sastati s nekoliko ministara inostranih poslova evropske dvadesetsedmorice. Očekuje se da na dnevnom redu razgovora bude i stanje na Kosovu, naročito posle najnovijih eksplozija bombi u Kosovskoj Mitrovici i u svetlu početnog delovanja i uhodavanja evropske misije Euleks.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je Fonetu da će njegovim današnjim sastankom sa evropskom „trojkom" početi godina strateškog iskoraka Srbije i celog regiona Zapadnog Balkana u pravcu evropskih integracija i punopravnog članstva u EU.
- U Briselu će biti održan sastanak na kojem bi trebalo da ustanovimo šta je agenda, šta ćemo i kojim tempom, koliko i kada zajednički da radimo kada je reč o ostvarenju naših planova na putu ka punopravnom članstvu u EU - objasnio je Jeremić. Po njegovim rečima, Srbija će predložiti plan koraka za ubrzanje evropskih integracija, a razgovaraće se i o situaciji u regionu.
- Razgovaraćemo i o tome kako da prevaziđemo aktuelne probleme - najavio je Jeremić i podsetio da „prelazni sporazum još nije stupio na snagu, jer je za to potreban konsenzus svih zemalja članica EU".
- To je bila tema mojih razgovora s ministrima spoljnih poslova EU. Mislim da bi trebalo da pokušamo da nađemo kreativno rešenje da se prevaziđu aktuelni problemi i nadam se da će, posle tog zvaničnog dijaloga Srbije i EU, situacija biti dosta jasnija - rekao je Jeremić. On je ponovio da 2009. godina mora biti godina iskoraka prema punopravnom članstvu u EU i istakao da će Vlada Srbije učiniti sve da bude uspešna u svojim namerama.
Jeremić je podsetio da su ambasadori Srbije u svim evropskim prestonicama razgovarali s predstavnicima zemalja domaćina, kako bi se što bolje pripremio današnji sastanak u Briselu.
Uprkos nekim nedovoljno obrazloženim stavovima, zvaničnici, vlada i institucija EU stavili su do znanja da su približavanje Srbije Uniji i pitanje Kosova dva odvojena procesa, prenosi Beta. To bi moralo značiti da stav Beograda prema statusu Kosova ne može biti neki nov poseban uslov za ulazak u redove EU, utoliko pre što samoproglašenu nezavisnost Kosova nisu priznale ni pet zemalja Unije, niti Ujedinjene nacije.
"Đerdap 3" šansa Srbije
Intenzivirani su pregovori rukovodstva EPS s predstavnicima elektroenergetskih kompanija zemalja u okruženju o početku izgradnje "Đerdapa 3", treće hidroelektrane na Dunavu koja bi Srbiju učinila jednom od najmoćnijih energetskih sila na Balkanu - saznaju "Novosti".
Pošto će Srbiji već 2012. godine nedostajati struja, uz već dve postojeće protočne hidroelektrane "Đerdap 1" i "Đerdap 2", izgradnja reverzibilne HE "Đerdap 3" (što je investicija vredna oko tri milijarde evra) postaje - sve izvesnija. Izgradnjom tog kapaciteta stekli bi se uslovi da se noćni viškovi sa ovog prostora pumpaju u akumulaciju, dok bi instalisana snaga ove HE iznosila 2.400 megavata, odnosno čak 34 odsto sadašnjih kapaciteta EPS!
- Ideja o još jednoj HE na Dunavu nije nova, budući da je beogradski "Energoprojekt" još krajem 1973. godine sačinio projekat njene izgradnje za potrebe ondašnje SFRJ - kaže naš izvor iz EPS. - Taj projekat je ponovo postao aktuelan, ali Srbija ne može sama da finansira izgradnju te hidroelektrane. Zato je, smatramo, najbolje rešenje formiranje balkanske unije za izgradnju te HE.
"Đerdap 3" bi godišnje proizvodio oko 7,6 milijardi kilovat-časova električne energije, i to isključivo noću, kada nema kupaca po adekvatnoj ceni i kada je potrošnja struje mala. Ta energija bi se iskoristila i za vraćanje vode u reverzibilno jezero, pa bi se njena snaga ponovo koristila za proizvodnju struje u periodima kada je cena najprofitabilnija. Uslove za takvo dobijanje energije, osim Srbije, ima još jedino Holandija.
Procene kazuju da bi HE "Đerdap 3" u zlatnoj rezervi mogao da ima 850 miliona kilovat-časova električne energije, pa bi naša zemlja na taj način mogla da diktira cene i dominira na tržištu struje u regionu.
Uz sve to, reverzibilna HE pruža sigurnost sistemu, jer proizvodi najplemenitiju energiju, i to u vreme kada je potrebna sistemu - u "pikovima" potrošnje. U slučaju da se ovakva elektrana izgradi, dolazi se u poziciju da se "džabe" pokupuju evropski noćni viškovi, a da se posle ta proizvedena energija iz akumulacije proda po veoma visokim cenama.
Po idejnom projektu, "Đerdap 3" bi trebalo da se nalazi nedaleko od Golupca, na lokacijama Pesača, Brodica i Železnički potok. Optimalni odnos između utrošene, malo vredne, i proizvedene, kvalitetne energije, kao i neograničene količine vode za ispumpavanje, svrstali bi ovu elektranu u - najatraktivnije i najrentabilnije objekte te vrste u Evropi.
Blaga kazna za nastavnika!
Porodica učenika Aleksandra Đokića (14), koji se 2005. godine utopio na ekskurziji u Bečićima nije zadovoljna kaznom od dve godine zatvora na koju je osuđen Aleksandrov razredni starešina Dobrica Živanović (59)! Aleksandrovi baba i deda kažu da je nastavnik dobio minimalnu kaznu, iako je kriv za tragediju jer je bez dozvole poveo đake na kupanje!
Presuda Okružnog suda u Smederevu kojom je 16. januara ove godine Dobrica Živanović, nastavnik likovnog u Osnovnoj školi „Dositej Obradović", osuđen na dve godine zbog utapanja učenika Aleksandra Đokića, za porodicu stradalog dečaka je dokaz da je nastavnik jedini krivac za smrt njihovog deteta. Presudu smatraju sramnom za propuste koje je on počinio i dodaju da je to minimalna kazna za delo za koje je osuđen.
- Na roditeljskim sastancima organizovanim povodom ekskurzije razredni starešina Živanović nije pominjao da će decu voditi na kupanje, niti je pitao roditelje da li njihova deca znaju da plivaju. Naš Aleksandar nije bio plivač i njegov razredni starešina nije smeo da ga pusti u vodu. Dobrica Živanović je jedini krivac što našeg Ace više nema! Njemu sam poverila dete na čuvanje, trebalo je da brine o njemu.
On će za dve godine izaći i biće živ i zdrav svojoj deci. Verovatno će i dalje voditi đake na ekskurzije, a mog Ace više nema - priča kroz suze Slobodanka, baba pokojnog Aleksandra. Slobodanka je dečaka odgajila jer ga je majka napustila kada je imao samo tri godine. Aleksandar je odrastao uz babu, dedu Ljubišu i oca Jovicu, koji su se starali o njemu.
Prema zvaničnoj verziji, nastavnik Dobrica Živanović je učenike svog 8/1 drugog dana ekskurzije, 6. oktobra 2005. godine, posle ručka odveo na plažu u Bečiće. Navodno, deca su se kupala u blizini obale, vozila su pedolinu i niko nije video kako je Aleksandar nastradao.
- Tri i po godine posle Aleksandrove smrti ne znamo kako je stvarno nastradao! Ako je bio na pedolini, moramo da znamo sa kojom decom je bio na pedolini, kako je pao s nje i kako to da niko, ama baš niko, nije video šta se s njim dogodilo. Samo znamo da nijedan od dvojice profesora koji su u tom trenutku bili sa decom na plaži nije skočio u more za Aleksandrom, već je njegovo telo posle nekog vremena izvukao poljski turista. Ovo je sramna presuda, dobio je minimalnu kaznu - kaže Ljubiša, deda pokojnog Aleksandra.
Otac Jovica, baba Slobodanka i deda Ljubiša, i pored teške finansijske situacije, trudili su se da Aleksandru pruže sve što mu je bilo potrebno. Jedino što je silno želeo, a oni nisu mogli da mu priušte, bio je odlazak na more. Kada je u školi rečeno da se organizuje trodnevna ekskurzija u Crnu Goru, bez mnogo razmišljanja Đokići su dali pristanak za taj put.
Sudski postupak protiv nastavnika Dobrice Živanovića trajao je tri i po godine. Sredinom prošle godine po tom pitanju reagovalo je Okružno tužilaštvo u Smederevu koje je optužilo nastavnika Dobricu Živanovića da navodnom bolešću odlaže donošenje presude, a njegovu odbranu da bespotrebnim insistiranjem na saslušanju već saslušanih maloletnih svedoka opstruira proces.
Prilikom saslušanja, nastavnik je sve vreme uporno tvrdio da nije kriv i da nema njegove odgovornosti. Međutim, sud je prihvatio navode optužnice i oglasio ga krivim za krivično delo protiv opšte sigurnosti, za koje je predviđena kazna od dve do 12 godina.
Pobeglo 20 dilera posle spaljivanja vođe klana
Dvadesetak pripadnika narko-klana sa Karaburme pobeglo je iz Beograda posle ubistva Darka Delića (21), čije je zapaljeno telo nađeno 13. januara u naselju Livadice. Među beguncima su i dvojica mladića koje policija sumnjiči kao izvršioce zločina, saznaje „Blic".
- U istrazi su prikupljeni dokazi koji ukazuju na dvojicu izvršilaca. Preostala su još neka veštačenja kako bi protiv njih bila podneta krivična prijava - kaže za „Blic" izvor iz beogradske policije ne želeći da otkrije imena osumnjičenih.
Na veštačenju se nalazi i video snimak sa benzinske pumpe na kojoj su dvojica osumnjičenih kupila flašu benzina sat pre zločina. Ubistvo je izvršeno u ponedeljak, telo je otkriveno sutradan, a tri dana kasnije Delić je zvanično identifikovan. Istog dana policija je počela da privodi sve njegove saradnike.
- Privedeno je nekoliko osoba, među kojima i mladić za koga smo tog jutra saznali da je nestao i da ga traži brat. Međutim, među pripadnicima narko-klana sa Karaburme već je nastala panika i mnogi su u strahu od hapšenja pobegli iz Beograda - kaže naš izvor.
Delić nije prva žrtva ovako monstruoznog ubistva. U ime osvete, zbog droge i novca ubijeno je nekoliko osoba čija su tela zatim zapaljena. U svim slučajevima iza zločina bile su osobe bliske žrtvi, dojučerašnji saradnici iz klana, pa i najbliži rođaci.
- Spaljivanje tela žrtve govori o nameri zločinca da uništi tragove koji bi doveli do njega, da uspori istragu ili je okrene u drugom smeru - kaže za „Blic" neuropsihijatar Ratko Kovačević, nekadašnji direktor Zatvorske bolnice u Beogradu.
Kovačević kaže i da činjenica da je u svim ovakvim slučajevima benzin unapred spremljen govori o očuvanoj svesti izvršioca i njegovom racionalnom ponašanju posle ubistva.
