Izvor: RTS, 25.Dec.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (25. 12. 2008.)
Politika: NIS prodat, Medvedev garantuje za gasovod; Novosti: Prodat NIS; Blic: Tadić mora da izabere, Šutanovac ili Ponoš; Pres: Neko mora da ode!
Tema dana današnjih beogradskih dnevnih listova su prodaja NIS-a i sukob ministra odbrane i načelnika Generalštaba, ...
NIS prodat, Medvedev garantuje za gasovod
Potpisivanjem zajedničke izjave predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva i Borisa Tadića, predsednika Srbije, okončani su, gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godinu dana dugi, pregovori o energetskom sporazumu između dve zemlje. Samo nekoliko trenutaka ranije, za stolom za kojim su sedeli Tadić i Medvedev u Katarininoj sali Kremlja, potpisan je paket od tri dokumenta - Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa", i Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora „Gasproma", potpisali su Memorandum o saradnji koji je vezan za izgradnju gasovoda Južni tok i proširenje podzemnog rezervoara za gas Banatski Dvor, Aleksandar Djukov, direktor „Gaspromnjefta", i Petar Škundrić, ministar za energetiku Srbije, sporazum o prodaji 51 procenta Naftne industrije Srbije. Predsedničkom izjavom se na državnom nivou garantuje sprovođenje tih dokumenata.
Iako je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić na sastanku sa novinarima izjavio da Srbija nikad nije sumnjala da su ruske garancije da će biti izgrađen Južni tok čvrste, činjenica da je u Srbiji sve do poslednjeg trenutka bilo otpora potpisivanju sporazuma nije prošla nezapaženo na ruskoj strani, pa su, dok se čekalo da dva predsednika završe razgovor i pređu u salu za potpisivanje, neki ruski ministri pravili šale na tu temu - kad se pojavila devojka koja je unela pera i postavila na sto, jedan od njih je rekao: „Stigla su pera, znači da će stvarno potpisati".
Ruski predsednik je potpisivanje sporazuma nazvao epohalnim događajem koji objedinjuje Rusku Federaciju i Srbiju: „Ta tri ključna projekta o kojima smo se dogovorili i koji su potpisani, predstavljaju u suštini epohalne događaje", naglasio je Medvedev.
Medvedev je izjavio da ti sporazumi daju osnov za dugoročno obostrano korisnu saradnju i pomažu razvoj ekonomije obe države, a osiguravaju energetsku bezbednost cele Evrope.
Predsednik Rusije obratio se srpskom predsedniku rečima zadovoljstva što se odnosi dve zemlje dobro razvijaju: „Ove godine će obim robne razmene iznositi četiri milijarde dolara, dobri su rezultati u investicionoj saradnji i naš zajednički zadatak je da sledeće godine, koja nikome ne obećava da će biti laka, učinimo sve da tempo nastavi da raste, da se ekonomije zbližavaju, da odnosi budu dobri kao danas".
Boris Tadić je odgovorio da su potpisani dokumenti značajni ne samo za današnji dan nego i za budućnost. Srbija se, prema njegovim rečima, nalazi „na pola puta između Evropske unije i Rusije".
„Mi želimo da postanemo članica EU, i smatramo da će to biti korisno i za Rusiju. Današnjim potpisivanjem ugovora mi postajemo deo ogromnog energetskog projekta", rekao je Tadić. On je dodao da je zadovoljan što će tako velika i respektabilna kompanija ko što je „Gasprom" poslovati na našem tržištu i samim tim će biti i srpska firma. Srbija ostaje otvoreno tržište za investicije iz Rusije.
Predsednik Srbije zahvalio je ruskom rukovodstvu za podršku u političkoj sferi, posebno za principijelnu i doslednu podršku u vezi sa problemom Kosova.
Prema sporazumu koji je danas zaključen, Rusija će sagraditi 400 kilometara gasovoda kroz Srbiju za transport prirodnog gasa na Balkan, dograditi podzemni rezervoar za gas Banatski Dvor, a „Gaspromnjeft" je otkupio 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije za 400 miliona evra, uz obavezu da u modernizaciju uloži 490 miliona evra i 60 miliona u ekološke projekte.
Prodat NIS
Predstavnici Srbije i Rusije potpisali su u sredu u Moskvi paket sporazuma o energetskoj saradnji, a predsednici dveju država, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev - predsedničku izjavu, kojom se na državnom nivou garantuje sprovođenje tih dokumenata.
Predsednik Ruske Federacije potpisivanje je nazvao „epohalnim događajem" i izjavio da je poseta Tadića Moskvi „dokaz stabilnog, progresivnog razvoja odnosa i prijateljskog karaktera veza Rusije i Srbije". On je poručio i da se stav Moskve o Kosovu nije promenio.
U izjavi posle potpisivanja tri energetska sporazuma i predsedničke izjave, Medvedev je rusko-srpske odnose okarakterisao kao „odnose strateškog partnerstva".
Srpski predsednik je podsetio da Srbija želi da bude članica Evropske unije, ali i da ima prijateljske odnose sa Rusijom, i da je ubeđen da je to korisno i za Srbiju i za Rusiju. Tadić je ukazao da su politiku Srbije i Rusije do sada karakterisale ideje o dobrim namerama, ali da od sada postoje i konkretna dela, koja su rezultat sve intenzivnijih susreta na visokom nivou.
On je pozvao ruskog predsednika da poseti Beograd i zahvalio se Rusiji na podršci „u svim principijelnim pitanjima međunarodne politike, u kojima je, proteklih godina, učestvovala Srbija".
- Za Srbiju je veoma važno da i dalje ima podršku Rusije po principijelnom pitanju zaštite celovitosti zemlje - rekao je Tadić.
Dvojica predsednika sastala su se u drevnom Kremlju u prelepoj Jekaterinskoj dvorani pred potpisivanje dokumenata. To je bio prvi susret Tadića sa Medvedevim otkako je on, početkom maja, stupio na dužnost šefa ruske države.
Medvedev je tokom susreta ocenio da su sporazumi o ekonomskoj saradnji veoma važni za obe zemlje i da daju osnov za saradnju Rusije i Srbije u budućnosti. Energetska saradnja dveju zemalja istovremeno je, ukazao je šef ruske države, osnov za stvaranje energetske stabilnosti Srbije, ali i čitavog regiona. Predsednik Rusije je ocenio da se odnosi Beograda i Moskve dobro razvijaju i izrazio nadu da će ekonomska saradnja biti još intenzivnija.
- Tome upravo i služi potpisivanje energetskog paketa, koji povezuje Rusiju i Srbiju - naglasio je Medvedev, dodajući da su takvi bilateralni sporazumi „u funkciji rešavanja velikih zadataka".
Tadić i Medvedev nastavili su potom, sa saradnicima, razgovore iza zatvorenih vrata, gde je razmatrano više drugih tema.
- Sa zadovoljstvom konstatujem da je broj susreta na visokom nivou sve veći i veći. Ovo je naš treći ili četvrti susret samo u toku ove godine. Sretaćemo se i u budućnosti, i iza svakog takvog susreta stajaće konkretna dela. Siguran sam da možemo mnogo toga da postignemo na polju kulture, međunarodnih odnosa, ali i ekonomije, na čemu počiva ceo svet - poručio je predsednik Srbije posle susreta sa svojim ruskim kolegom.
Potpisivanju predsedničkih izjava prisustvovali su potpredsednik ruske vlade Igor Sečin koji je zadužen upravo za energetske kompanije svoje zemlje, zatim Sergej Šmatko, ministar energetike, Sergej Šojgu, ministar za vanredne situacije i predsednik Međuvladine komisije za odnose sa Srbijom, kao i Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije.
U našoj delegaciji bili su Ivica Dačić, zamenik premijera, Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova, Petar Škundrić, ministar energetike, Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa".
Tadić mora da izabere, Šutanovac ili Ponoš
Sukob na relaciji ministar odbrane - načelnik Generalštaba narušava odbrambeni sistem zemlje. Predsednik Srbije Boris Tadić mora urgentno da reaguje i da kao vrhovni komandant Vojske Srbije i šef Nacionalnog saveta za bezbednost izvrši svoju ustavnu obavezu i spreči narušavanje linije komandovanja u sistemu odbrane zemlje, pa makar to značilo i smenu jednog od njih, smatraju vojni stručnjaci.
Oni svedoče da je i ranije bilo latentnih sukoba između ministra odbrane i načelnika GŠ, ali da se nikada do sada to nije manifestovalo na ovaj način. Miroslav Hadžić iz Centra za civilno-vojne odnose kaže da sada taj spor ili svedu u personalnu ravan ili da ga politizuju, po meri dnevno političkih potreba, a da izbegavaju ozbiljne razgovore o centralnom problemu koji je uzrok sukoba.
Centralni problem je očigledan raskorak između potrebe i očekivanja Vojske i spremnosti nosioca vlasti, personalizovanih u ministru odbrane da pronađu optimalna rešenja za to. Na delu su brojne spekulacije koje su igre u pitanju, a zapravo je nužan razgovor u Parlamentu i Vladi, kaže Hadžić.
On smatra da bi predsednik Tadić trebalo da se obrati parlamentu kao vrhovni komandant Vojske i da je general Ponoš imao ozbiljne razloge kad je odlučio da probleme saopšti javnosti.
- I parlament mora da zna da osam godina nema državnog plana za reformu vojske, nema strategije nacionalne bezbednosti, odbrane i da koristimo onu koja je ostala iz državne zajednice, te smo neutralni, te se približavamo NATO, smanjujemo pa proširujemo vojsku. To su i više no ozbiljni razlozi - navodi Hadžić.
Ninoslav Krstić, penzionisani general i predsednik Foruma za bezbednost, kaže za „Blic" da je vrhovni komandant morao da bude obavešten na osnovu dnevnih izveštaja o nesuglasicama između načelnika Generalštaba generala Zdravka Ponoša i ministra odbrane Dragana Šutanovca još na početku sukoba jer je očito da su odnosi između njih narušeni duže vreme, čim načelnik GŠ mesec dana ne prisustvuje kolegijumu ministra. On napominje da kao šef Nacionalnog saveta za bezbednost i glavnokomandujući oružanim snagama Srbije Tadić ima svoj vojni kabinet i šefa kabineta, vojno lice, koji mora dnevno da ga izveštava o stanju u vojsci i MO. Podsećamo da je Tadić izjavio da neće arbitrirati u svađi između načelnika i ministra.
Ali, kako kaže Krstić, njegova ustavna obaveza je da reaguje na narušavanje linije komandovanja. On pretpostavlja da je ovo sukobljavanje zapravo posledica unutarstranačkih obračuna na relaciji predsednik - potpredsednik DS. Veruje da je nezadovoljstvo generala Ponoša očiglednim problemima u vojsci iskorišćeno kako bi se u javnosti podgrejala atmosfera i da bi se stvorili uslovi za obračun u partiji. Smatra nedopustivim da iko koristi vojsku za stranačke obračune i na taj način da ugrožava bezbednost zemlje.
Neko mora da ode!
Žestoke javne optužbe načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša na račun ministra odbrane Dragana Šutanovca moraju da rezultiraju odlaskom sa funkcije najmanje jednog od njih dvojice, kažu za Press vojni stručnjaci i političari. Naši sagovornici se listom slažu da sukob Šutanovca i Ponoša šteti odbrambenom sistemu države i upozoravaju da se sistem odbrane ne sme zloupotrebljavati za unutarstranačke sukobe u DS-u.
Ponoš je juče u medijima žestoko optužio Šutanovca za nenamensko trošenje novca, zbog čega je, kako kaže, Srbija izgubila 400 miliona dolara. Načelnik Generalštaba je istakao da je Ministarstvo krivo za zastoj u izgradnji vojnih objekata, dok je podatke o povećanju odziva regruta nazvao farsom. On je izneo i tvrdnju da Srbija nema politiku odbrane.
Da odu obojica
General Ninoslav Krstić podseća da je i ranije bilo sukoba na relaciji ministar-načelnik, poput sukoba Zorana Stankovića i Ljubiše Jokića ili Nebojše Pavkovića i Dragoljuba Ojdanića, ali ukazuje da je sada reč o sukobu političke prirode.
- Ovo što je načelnik GŠ uradio, bojkot prijema, pokušaj zabrane dodele značke, javne kampanje... nije ništa drugo nego otkazivanje poslušnosti ministru odbrane koji na osnovu člana 18 Zakona o Vojsci rukovodi sistemom odbrane, tako da ministar može da zatraži i njegovu disciplinsku odgovornost.
Ovo je politički sukob dve struje u DS-u, jedne koju predvodi Šutanovac, a druge koja gura Ponoša kao Tadićevog čoveka. Mislim da obojica ne mogu ostati na svojim pozicijama. Teško je proceniti ko će otići, ali je indikativno koliko se Ponoš osilio, bar u medijskom nastupu - kaže Krstić.
Bivši načelnik Generalštaba Branko Krga apeluje na smirivanje strasti, kako se Vojska ne bi delila i raslojavala.
- Najbolje bi bilo da njih dvojica sednu i razjasne nesuglasice, a ne da se prepucavaju preko novina. Mislim da predsednik Tadić može da odigra bitnu ulogu u ovoj situaciji, jer su obojica njegovi kadrovi - navodi Krga.
Potpredsednik SNS-a, general Božidar Delić, kaže za Press da VS ne pamti ovakvu vrstu sukoba.
- Najbolje bi bilo da obojica odu, ali pre toga da u Ministarstvo odbrane uđe budžetska inspekcija da vidimo kako se trošio novac. To što se tamo dešava je čist kriminal. Ja sam o sumnjivim nabavkama i nenamenskom trošenju novca govorio još pre nekoliko meseci. Naravno, odgovornost snosi i načelnik Generalštaba, koji je zadužen za sastavljanje plana nabavke - navodi Delić.
