Izvor: RTS, 24.Avg.2009, 02:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (24. 08. 2009.)
Politika: Oči u oči sa MMF-om, Novosti: Deficit skrojen, Blic: Vlada se seli na Banjicu i Novi Beograd, Press: Dramatično: U Srbiji godišnje 200.000 abortusa!, pišu beogradske dnevne novine
Oči u oči sa MMF-om
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda, predvođena Albertom Jegerom, stiže danas u Beograd na razgovore sa zvaničnicima Vlade Srbije u okviru druge revizije stendbaj aranžmana. Stručnjaci MMF-a sastaće se s premijerom Mirkom Cvetkovićem, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ministarkom finansija Dianom Dragutinović, guvernerom Narodne banke Srbije Radovanom Jelašićem, kao i s predstavnicima privatnog sektora, otkriva za „Politiku" ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. On je za naš list rekao da je u javnosti pogrešno stvoren utisak, zbog činjenice da krajem prošle nedelje ministri Diana Dragutinović i Mlađan Dinkić nisu bili u Beogradu, da je vruć krompir pred sastanak s delegacijom MMF-a pao samo u njegove ruke.
-Neću se samo ja sastati s njima, niti sam ja neki predstavnik Vlade Srbije zadužen za specijalne zadatke. Moje učešće u razgovorima odnosiće se na resor za koji sam zadužen, konkretno na reforme u oblasti socijalne politike, za šta se MMF posebno interesuje - objasnio je Ljajić. On je naveo da će predstavnicima MMF-a predočiti kolika su trenutno socijalna davanja u Srbiji, kao i kakve su mogućnosti za reformu penzionog sistema.
- Dugoročno gledano, reformom socijalne politike želimo da postignemo da socijalna davanja budu ciljana, odnosno da obezbedimo da pomoć koju država pruža dolazi u prave ruke - naglasio je Ljajić.
Sporazum o stendbaj aranžmanu s MMF-om postignut je u martu ove godine, a odbor direktora MMF-a u Vašingtonu je 15. maja Srbiji odobrio kredit za jačanje deviznih rezervi od približno 2,9 milijardi evra. Srbija je do sada povukla jednu tranšu iz aranžmana od oko 788 miliona evra.
Pred dolazak delegacije MMF-a u Beograd iz Vlade Srbije dopirali su disonantni tonovi - dok je za popunjavanje budžetske rupe ministarka Dragutinović predlagala uvođenje poreza koje bi drastično smanjilo sve plate veće od 40.000 dinara, premijer Cvetković najavio je otpuštanja viška državne administracije.
- Pregovarački tim Srbije predložiće MMF-u potpunu reformu državne uprave, a ne povećanje poreza na plate ili PDV-a - rekao je premijer, objasnivši da se „trenutno radi preliminarna analiza koja bi trebalo da pruži određene smernice" u ovom pravcu.
Osim što će ponuditi „preliminarnu analizu" u danima kad treba izaći s konkretnim predlozima, vlada će od MMF-a tražiti da se budžetski deficit s planiranih tri poveća na 4,5 odsto. Međutim, i u tom slučaju minus u budžetu biće oko deset milijardi dinara, a ostaje da se vidi na koji će način vlada tu rupu uspeti da popuni.
Deficit skrojen
Misija Međunarodnog monetarnog fonda, predvođena Albertom Jegerom, u ponedeljak započinje dvonedeljnu posetu Srbiji. Njen cilj je da zajedno sa svim nadležnim srpskim institucijama proveri "krvnu sliku" naše ekonomije i da zatim nadležnima u Vašingtonu podnese izveštaj sa predlogom da li sa Srbijom nastaviti započeti aranžman ili ga raskinuti.
Sudeći po nezvaničnim najavama koje stižu iz oba pregovaračka tabora, predstavnici Fonda spremni su da podrže Vladu Srbije u ideji da ovogodišnji povećani minus u državnoj kasi ozvaniči kroz novi rebalans budžeta, kao i da taj manjak od 150 milijardi dinara pokrije zaduživanjem na domaćem tržištu (kroz emitovanje obveznica) i u inostranstvu.
Vlada Srbije pripremila je obiman plan reformi, koje bi trebalo započeti u narednoj godini. Efekti bi bili predviđeni već budžetom za 2010. godinu.
Promene u načinu funkcionisanja državne uprave, finansiranju prosvete i zdravstva, obimna poreska i carinska reforma, restrukturiranje postojećih državnih firmi (uz njihovu delimičnu privatizaciju) - glavni su aduti sa kojima će srpski pregovarači ući u dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom. Izlažući plan ovih reformi, i posebno njihove efekte, naši pregovarači treba da ubede sagovornike iz Vašingtona da u narednoj godini više nećemo posezati za novim kreditima za punjenje budžeta, već da će štednja i racionalizacija biti osnov nižih rashoda svih nivoa vlasti.
Premijer Srbije Mirko Cvetković susreće se već u ponedeljak sa delegacijom Fonda. Razgovorima će, kako je potvrđeno, prisustvovati i ministar finansija Diana Dragutinović. Predsednik Vlade će se prethodno, susresti i sa članovima svog ekonomskog saveta, sa kojima će još jednom razmotriti sve ono o čemu će se diskutovati u naredne dve nedelje.
Kako saznajemo, "matrica mera" ministra finansija, koja je pre nekoliko dana dostavljena premijeru Cvetkoviću, ostaće, ipak, u njegovoj fioci. Tako, bar sa srpske strane, neće biti pominjano povećanje poreza na dodatu vrednost, ili izmena postojećeg sistema obračuna nameta na zarade.
Ipak, biće reči o racionalizaciji rada državnih službi u kojima je zaposleno oko 440.000 ljudi, koji se finasiraju iz budžeta, kao i o terminima kada bi trebalo da bude otpušteno njih 20.000.
Vlada se seli na Banjicu i Novi Beograd
Vlada Srbije, raštrkana u više od 90 zgrada po celom Beogradu, trebalo bi da se racionalnije grupiše u tri kompleksa: premijer i 19 ministarstava se sele u Novi Beograd, u tri zgrade nekadašnjeg SIV; Vojska i policija bi bili na Banjici, pored VMA, a tri ministarstva - spoljnih poslova, finansija i pravde - ostala bi na sadašnjim pozicijama u centru, u Kneza Miloša i Nemanjinoj. Ovakvo preseljenje predviđa nacrt predloga ministra odbrane Dragana Šutanovca u koji je „Blic" imao uvid.
Suština predloga preseljenja Vlade i njenih službi, koje je Šutanovac najavio još proletos, jeste da svim ministarstvima omogući bolju koordinaciju, lakše funkcionisanje i veću bezbednost i da istovremeno centar grada oslobodi već viđenih saobraćajnih kolapsa. Realizacija ovakvog koncepta grupisanja Vlade u tri kompleksa omogućila bi i oslobađanje više od 400.000 kvadrata atraktivnog poslovnog prostora u centru koji bi mogao da se rentira, proda ili na neki drugi način tržišno iskoristi. Šutanovac, recimo, predlaže da atraktivna zgrada Vlade u Nemanjinoj 22 postane hotel kada se iz nje isele premijerski kabinet i ministri.
- U neformalnim konsultacijama svi su pristali na preseljenje, a da bi preseljenje počelo potrebno je da MUP napusti SIV 1 i SIV 2. Glavni prioritet je da se kabinet premijera i 19 ministarstava presele na Novi Beograd, čime bi Palata „Srbija" (nekadašnji SIV 1) postala zvanična adresa i sedište Vlade. Sam kabinet premijera mogao bi u vrlo kratkom roku, već ove jeseni, da se preseli u Palatu „Srbija". Za sve ostalo je potrebno najmanje dve godine jer to, između ostalog, podrazumeva izgradnju novih zgrada za MUP i Vojsku - kaže za „Blic" ministar Šutanovac.
Dramatično: U Srbiji godišnje 200.000 abortusa!
U Srbiji se, prema procenama zdravstvenih radnika, godišnje obavi između 150.000 i 200.000 abortusa kod žena koje uglavnom ne koriste savremena sredstva kontracepcije, tvrde medicinski stručnjaci. Stopa prekida trudnoće znatno je niža u zemljama zapadne Evrope, u kojima žene znatno češće koriste zaštitu prilikom seksualnih odnosa.
Po procenama lekara, abortus se u Srbiji obavi kod svake dvanaeste žene starosti od 15 do 49 godina.
- Za razliku od drugih evropskih zemalja, u kojima se neplanirana trudnoća uglavnom dešava mladim i neudatim ženama, u Srbiji se najveći broj abortusa (čak 80 do 90 odsto) obavi kod žena starijih od 20 godina koje su u braku i već imaju jedno ili više dece - izjavila je načelnica Republičkog centra za planiranje porodice pri Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije dr Katarina Sedlecki.
Prema njenim rečima, na ozbiljnost tog problema ukazuje i podatak da se svaki četvrti abortus obavi kod žene koja već ima četiri i više namerna pobačaja u svojoj „reproduktivnoj istoriji". Navodeći razloge zbog kojih se žene opredeljuju za prekid trudnoće, Sedlecki kaže da je osnovni razlog taj što se trudnoća dogodila neplanirano jer se žene oslanjaju na tradicionalnu i nedovoljno efikasnu kontracepciju poput prekinutog snošaja, koja nije uvek najpouzdanija.
- Iskustvo je pokazalo da je ženama u Srbiji lakše da prekinu trudnoću nego da redovno i disciplinovano koriste kontraceptivna sredstva. Parovima u Srbiji nije omogućeno da steknu savremena znanja i veštine za efikasno sprečavanje trudnoće, niti je u dovoljnoj meri razvijeno savetovanje o kontracepciji - objasnila je Sedlecki, navodeći da u Srbiji nisu dostupni svi metodi kontracepcije koji su dostupni u drugim zemljama Evrope.
Kada je reč o ekonomskom faktoru, padu standarda, problemima nalaženja sigurnog posla i činjenici da sve veći broj bračnih parova rađanje ostavlja za kasnije godine, Sedlecki je navela da ekonomski faktor nije glavni razlog visokog broja namernih pobačaja u Srbiji, već to što su žene nedovoljno informisane o rizicima.
- Istina je, međutim, da bi izvestan broj žena rodio dete kada bi imao veću socijalnu podršku. U drugim zemljama Evrope zapažen je nizak nivo rađanja ili njegovo odlaganje, ali u tim zemljama žene kontrolu rađanja vrše primenom efikasne kontracepcije. Ipak, kada se ženama u većini zemalja zapadne Evrope dogodi neplanirana trudnoća, one se češće odlučuju za njen nastavak i rađanje, ne samo zbog boljeg standarda i uslova života, već prvenstveno zbog toga što u tim zemljama abortus ima višu „psihološku cenu" - ocenila je Sedlecki.
