Izvor: RTS, 24.Jul.2009, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (24. 07. 2009.)
Čekam da me primi ministarka finansija, Poslednji bedem protiv terorista, Novac na Kipar prebacivan sa 178 letova, Savet Evrope: Niko nas nije pitao za Zakon o informisanju, naslovi su iz dnevne štampe
Čekam da me primi ministarka finansija
Ukoliko ne bude imala dovoljno novca Agencija za borbu protiv korupcije neće početi da radi 1. januara sledeće godine, kako je predviđeno zakonom, upozorava Zorana Marković, direktorka agencije. U razgovoru za „Politiku" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ona nije mogla da kaže koja je suma neophodna da bi agencija radila, ali je dodala da to sigurno neće biti 160 miliona dinara, koliko je pisalo u obrazloženju zakona kada je donet, kao i da će verovatno morati da bude veća od one koju su ove godine zajedno dobili agencija i Odbor za rešavanje o sukobu interesa, jer su i nadležnosti veće.
"Ministarstvo finansija je u pripremi budžeta za sledeću godinu odredilo devet miliona dinara za agenciju, za Odbor o rešavanju sukoba interesa 29 miliona i shvatili smo da je prekopiran ovogodišnji budžet. Tu je zanemarena činjenica da odbor od 1. januara sledeće godine prestaje da postoji i da bi agencija tada trebalo da počne da radi punim kapacitetom. Zato želimo da se dogovorimo sa Ministarstvom finansija koliko novca je realno da dobijemo sledeće godine da bismo mogli da radimo."
Markovićeva je opisala neuspešni pokušaj da se sastane sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović. „Prošla sam kroz „iglene uši" sekretarica i šefova kabineta koji su mi rekli da je ministarka cele sedmice u skupštini i da možemo razgovarati sa njenom pomoćnicom zaduženom za pripremu budžeta što sam vrlo rado prihvatila. Onda su mi javili i da je pomoćnica veoma zauzeta, da ne može da me primi. Pismo smo poslali dva puta, zvali telefonom, ali, prema mojoj proceni, ministarka Dragutinović nije obaveštena o tome. Očekujem da će ona razrešiti to kada bude saznala."
Agencija će, kako je zakon predvideo, preuzeti svih 13 zaposlenih iz odbora, kao i sve započete predmete odbora. Sistematizacija je u toku.
Direktorka agencije za borbu protiv korupcije smatra da će Agenciji, zbog raznolike nadležnosti, biti potrebno najamnje 50 ljudi. "Ali najpre moramo da sačekamo da vidimo sa kojim ćemo sredstvima raspolagati, da li ćemo uopšte početi da radimo, pa tek onda da zapošljavamo kadrove."
"Još jedna prepreka za rad agencije mogla bi da bude a to su -prostorije, kao što je bilo u slučaju Državne revizorske institucije koja dugo nije mogla da počne da radi jer joj nije bio obezbeđen prostor..."
"Sada koristimo prostorije koje smo dobili kao podstanari u odboru. Rešavamo to pitanje u saradnji sa državnim organima, razgovaramo o konkretnim adresama i lokacijama i kada je o tome reč ne očekujem probleme."
Poslednji bedem protiv terorista
Tu smo da čuvamo bezbednost svih građana. I Albanaca i Srba, bez razlike - uveravao nas je u četvrtak komandant Žandarmerije Bratislav Dikić, na vrhu brda koje se nadvija iznad preševske doline, gledajući sa osmatračnice predeo prema administrativnoj liniji sa Kosovom.
Posle dva teroristička napada na jugu Srbije, njegovi ljudi su pripravni. Osluškuju svaki šum u gustoj i divljoj hrastovoj šumi.
Stalna žandarmerijska baza "Bujić" stacionirana je deset kilometara zapadno od Preševa. Sa nje se, kao na dlanu, vidi šumoviti i divlji predeo koji vodi do Gnjilana. Stiže vest da su albanske političke vođe preševske doline još jednom zahtevale da Žandarmerija napusti ovaj deo Srbije, uz pretnju da će građani blokirati autoput prema Makedoniji ako se to ne desi.
Pripadnici elitne jedinice pokazuju područje ispod baze gde su presretali naoružane grupacije, Albance, ali i Makedonce, Iračane, Avganistance...
Često se u ovom delu kopnene zone bezbednosti čuju pucnji. Iz šume. Podmuklo. Nekada meci fijuknu i u neposrednoj blizini baze, koju kontrolišu pripadnici Žandarmerije.
Euleks i Kfor, prema proceni policijskih specijalaca, ne kontrolišu na efikasan način administrativnu liniju. Porozna je. Ono što traže albanski političari - da lokalna policija (50 odsto Srba, a 50 odsto Albanaca) preuzme kontrolu bezbednosti, kažu, nemoguće je.
Odmah posle prošlonedeljne terorističke akcije i eksplozije ispred zgrade u Preševu, u kojoj žive pretežno srpski policajci i vojnici, albanski političari skrenuli su priču na "Žandarmeriju koja prisustvom i prekomernom upotrebom sile iritira Albance i građane".
Na primedbu opštinskih čelnika Preševa da su pripadnici Žandarmerije provaljivali meštanima u kuće, bez osnova plašili ljude i preturali im stvari, prvi čovek Žandarmerije odgovara:
Blindiranim "puhovima" stižemo nepristupačnim terenom do baze "Kozjak". Nalazi se na tromeđi između Srbije, Makedonije i administrativne linije sa Kosovom. U podnožju je selo Muratovac, poznato po ekstremističkim grupacijama. Sa osmatračnice se vidi sve do Kumanova.
Straže i patrole su neprestane - 24 sata dnevno. Naoružani specijalci se smenjuju na kontrolnim punktovima u šumi.
U otkrivanju terorista (naoružanih grupacija koje prelaze sa Kosova) pripadnici Žandarmerije moraju da se koriste teškim manevrima i gotovo gerilskom kontrolom guste šume i puteva.
Pri jednoj takvoj kontroli, dvojicu njihovih kolega, Nenada Nikolića i Miloša Carovića, teroristi su ranili bombama u selu Lučane 9. jula.
Mirno je bilo u četvrtak na jugu Srbije. Niko ne zna do kada. Žandarmerija je na oprezu.
Novac na Kipar prebacivan sa 178 letova
Specijalni avioni kojima je iz Crne Gore prebacivan keš zarađen u švercu cigareta poletali su čak 178 puta iz Tivta i Podgorice od 1997. do 2000. godine. Do kiparskog aerodroma Pafos, prema podacima Specijalnog tužilaštva u Bariju, na taj način u koferima je preneto više od 1,2 milijarde nemačkih maraka, 726.061 dolar, 136.440 švajcarskih franaka i 64.950 austrijskih šilinga.
Novac je uglavnom prebacivan letelicama identifikacionog broja N999CX, N888CN, N888CX i N213 JS.
„Stanko Subotić zvani Cane je organizovao avio-flotu čiji je zadatak bio da uvek bude spremna za prenos novca. Radi se o novcu od šverca cigareta, koji je Subotić prao preko svoje firme „Dulwich", piše u optužnici Specijalnog tužilaštva u Bariju. Ovo tužilaštvo, sa Đuzepom Šelzijem na čelu, uspelo je da uđe u trag celokupnom transferu novca zarađenom od šverca cigareta, koji je prebacivan na Kipar, a zatim u tamošnjim bankama menjan u druge valute i stavljan na specijalne račune.
Tako se u optužnici navodi tačan datum svakog „transfera", sa spiskom imena kurira koji su nosili novac, valuta i suma novca, kao i kojim je avionom obavljen let, u većini slučajeva i sa imenom pilota. Poslednja stavka u tabeli optužnice tužilaštva u Bariju jeste naziv firme koja je vlasnik ili zakupac letelice.
Savet Evrope: Niko nas nije pitao za Zakon o informisanju
Ministarstvo kulture nije prilikom izrade Predloga izmena Zakona o javnom informisanju poštovalo ustaljenu praksu i zatražilo mišljenje Saveta Evrope da li je zakon pisan po evropskim standardima, saznaje Press. U Kancelariji SE u Beogradu rečeno nam je da predlagač zakona obično traži ekspertsku analizu stručnjaka te institucije, ali da to u slučaju „Bradićevog zakona" nije urađeno!
Monika Lajhner, zadužena za odnose sa javnošću u Kancelariji SE u Beogradu, kaže za Press da u slučaju spornog zakona o informisanju ekspertiza nije tražena.
- Praksa je da država dostavlja predloge zakona Savetu Evrope i traži ekspertizu naših stručnjaka u Strazburu. Oni potom daju svoje mišljenje, koje država može da usvoji ili ne usvoji. Mi od Ministarstva kulture nismo dobili zahtev da naši stručnjaci daju mišljenje o Predlogu izmena i dopuna zakona o javnom informisanju. A, tačno je, kako je to Pressu rekao državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, da to ministarstvo za sve svoje zakonske predloge traži našu ekspertizu. Generalno, to čine i ostala ministarstva. Istina je i da Komitet ministara SE daje godišnji izveštaj o Srbiji, ali ja sada ne mogu da kažem da li će u tom izveštaju biti reči i o ovom zakonu. On još nije ni usvojen u Skupštini Srbije - kaže za Press Lajhnerova.
Ukoliko bi, pak, SE u svom izveštaju ustanovio da zakon nije usaglašen sa evropskim standardima, Monika Lajhner kaže da bi „Srbiji diplomatskim jezikom bila data preporuka da se zakon izmeni" kako bi naša zemlja nesmetano nastavila put evropskih integracija.
Istovremeno, šef Misije OEBS-a u Srbiji Dragana Nikolić-Solomon kritički upozorava da se nekim izmenama i dopunama zakona o informisanju „predlažu previsoke novčane kazne za medije, koje mogu dovesti to njihovog zatvaranja".
- Prema praksi Evropskog suda u Strazburu i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, visina novčane kazne ne sme da sputava slobodu medija, jer se onda te kazne mogu smatrati cenzurom. OEBS u skladu sa tim obazrivo gleda na Predlog zakona o informisanju, koji državi praktično daje ovlašćenja da zatvara medije. Odgovorna država mora obazrivo da postupa i vodi računa o materijalnom stanju novinara i medija. Novčane kazne ne smeju da vode zatvaranju medija - kaže Dragana Solomon.
