Izvor: RTS, 24.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (24. 02. 2009.)
Ko je odao državnu tajnu, ko je Veselin Janjušević, bezbednost srpskih zatvora, ekonomska situacija u Srbiji, teme su beogradske dnevne štampe.
Državnu tajnu odao američki diplomata!
„Državnu tajnu" da je Vlada odvojila milion dolara za isplatu odštete porodici Brajana Štajnhauera, koga je u SAD pretukao Miladin Kovačević, medijima nisu odali ministri, već američke diplomate, otkriva Press!
Naši pouzdani izvori tvrde da je ambasador SAD >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Kameron Manter, koji je od samog početka bio uključen u milionsko rešenje „slučaja Kovačević", preko svojih saradnika listu „Borba" doturio ovu vest kako bi kompromitovao ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića!
Sagovornik Presa iz samog vrha vlasti, koji je insistirao na anonimnosti, tvrdi da je osnovni cilj akcije odavanja „državne tajne" da se čitav posao u vezi sa „slučajem Kovačević" pokvari, iako je gotovo doveden do kraja.
- Pregovori Ministarstva pravde i Ambasade SAD oko toga kako rešiti „slučaj Kovačević" trajali su više od sedam meseci. Dok su ih vodili državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen i ambasador Kameron Manter, nijedna informacija nije procurela javnost... Međutim, kada je „slučaj Kovačević" prešao u nadležnost Ministarstva spoljnih poslova, koji je trebalo samo da ga finalizuje, vest se pojavila u novinama! I nije ovo prvi put da se Jeremić nađe na udaru SAD, ali i dela naše vladajuće elite - navodi sagovornik Presa. Prema njegovim rečima, tokom razgovora Homena i ambasadora Mantera dogovoreno je i da se obezbedi novac za obeštećenje porodici pretučenog studenta.
- Ambasada SAD je bila upućena u sve što se dešava u ovom slučaju, oni su znali i da je Vlada na ovaj slučaj stavila oznaku „državna tajna"! I kada se očekivalo da se ovaj problem finalizuje, odnosno da SAD donesu odluku da nam ustupaju dokaze protiv Kovačevića kako bi mu bilo suđeno u Srbiji, ova informacija se pojavila u novinama! Ona je došla do medija ili direktno preko nekog službenika Ambasade SAD, ili su je listu „Borba" preneli političari koji imaju bliske odnose sa Manterom - navodi sagovornik Presa. On navodi i da postoji mogućnost da su SAD naprasno odustale od rešavanja „slučaja Kovačević".
U Ambasadi SAD negiraju saznanja Presa da je ambasador Manter ili neko od njegovih saradnika medijima odao „državnu tajnu" Vlade Srbije.
- Ne! Detalji bilo kakvog poravnanja su isključivo stvar između Vlade Srbije i porodice Štajnhauer - kaže za Pres ataše za štampu američke ambasade Rajan Heris, i dodaje da „Ambasada insistira da pravda bude zadovoljena".
Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže za Pres da je „moguće da je Vladina odluka o isplati milionske odštete dospela u javnost upravo od strane američkih pregovarača".
- Mogućnost da je ova informacija potekla iz Ambasade SAD je 50:50! Ipak, ko god je to pustio, za motiv je imao kompromitaciju ministra Jeremića, na koga s nezadovoljstvom gledaju kako u Vladi, tako i u zapadnim krugovima - objašnjava Vukadinović.
Terzić se krio iza lične karte telohranitelja
Veselin Janjušević, za koga crnogorska policija tvrdi da je u subotu na stadionu Mogrena u Budvi, greškom uhapšen kao Zvezdan Terzić (43), imenjak je telohranitelja bivšeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije.
- Sasvim je moguće da Terzić ima legalna dokumenta na Janjuševićevo ime, koji je inače rodom iz Nikšića. Janjušević je mlađi od Terzića i likom ne podseća na bivšeg predsednika FSS. Janjušević je i sada uz Terzića, dok se ovaj slobodno šeta Crnogorskim primorjem - kaže sagovornik „Blica" upoznat sa dešavanjima u fudbalu.
Sagovornik „Blica" napominje da je Veselin Janjušević Terzića čuvao, dok je bio na čelu OFK Beograda i rukovodio nacionalnom kućom fudbala.
Veselin Janjušević upamćen je i po incidentu iz novembra 2003. godine, kada je posle utakmice Zeta - OFK Beograd u Golubovcima, koju su „romantičari" izgubili u avionu napao sudiju. Terzić koji je u to vreme bio direktor OFK Beograda, tada se ogradio od incidenta i rekao da „nikada nije čuo za njega i taj čovek ne pripada klubu", iako upućeni tvrde da ga je upravo on čuvao. Janjušević se tada zvanično nije pominjao ni u kakvoj priči u vezi s OFK Beogradom, ali nekoliko godina kasnije njegovo ime se pojavljuje na zvaničnom sajtu, i to među članovima Skupštine.
Podgorički „Dan" pozivajući se na sagovornike iz Centra bezbjednosti u Nikšiću je objavio da u tom gradu ne postoji Veselin Jjanjušević koji odgovara opisu Zvezdana Terzića. U Nikšiću imaju dvojica Veselina Janjuševića, od kojih nijedan spornog dan nije napuštao grad pod Trebjesom, niti je ranije hapšemn, piše „Dan" i navodi da u CB Nikšić ne isključuju mogućnost da je ta osoba poreklom iz Nikšića, ali da stanuje u Budvi.
Zabela mnogo bezbednija od CZ
Samice u Sedmom paviljonu Kazneno-popravnog zavoda "Zabela" kod Požarevca već su prebukirane. Posle dolaska četvorice "zemunaca" i bivših "beretki" u subotu, u ovom najčuvanijem zatvoru u Srbiji nalaze se 184 zatvorenika, iako je kapacitet za njih 150.
Do donošenja novog zakona, koji će najverovatnije biti usvojen krajem marta, najokoreliji kriminalci biće iza rešetaka Sedmog paviljona.
- U Sedmom paviljonu su najteži zločinci, uključujući i oko 40 osuđenih pred Specijalnim sudom. Ovakva situacija izaziva uznemirenje, ako se zna da ovaj deo "Zabele" nije predviđen za novopridošle. Upravo zbog njih je i sagrađen specijalni paviljon, ali je pitanje zašto on uporno ne počinje da radi - rekao je Branislav Docin, bivši vaspitač najtežih osuđenika u požarevačkom zatvoru.
U subotu su stigli i "zemunac" Aleksandar Simović, bivši pripadnik JSO Željko Tojaga Žmigi, nekadašnji radnik BIA Branislav Bezarević, osuđeni na 35 i 30 godina zatvora zbog pomaganja u atentatu na premijera Zorana Đinđića, kao i bivši član JSO Nenad Ilić Glavonja, osuđen na 15 godina zbog pokušaja ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali. Oni su prebačeni iz Centralnog zatvora jer su im kazne postale pravosnažne. Ali, to se poklopilo sa pronalaženjem pištolja u ćeliji Milorada Ulemeka i njegovim osujećenim planom za bekstvo.
Četvoročlana grupa je tako prebačena iz daleko manje obezbeđenog Centralnog zatvora, gde je video-nadzor samo na centralnim hodnicima. Ipak, u Sedmom paviljonu će biti sve dok vrata ne otvori novi zatvor. Navodno, novi zatvor će prve zatvorenike primiti krajem
marta.
Osuđenici na najstrože kazne za organizovani kriminal i ratne zločine, prvenstveno Milorad Ulemek Legija, uskoro bi mogli da se "presele" unutar zidina Specijalnog zatvora u Požarevcu. U njemu je sve spremno za njih - velike, debele rešetke, neprobojna stakla, oprema za nadzor koja je poslednja reč tehnike.
Sve je spremno sem zakona koji će regulisati njihov život. Do tada, niko od njih, pa ni Legija, neće menjati svoje adrese.
Osnovne ideje odavno se već "krčkaju" u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde. Čeka se samo da se donese novi Zakonik o krivičnom postupku kao glavni zakon.
Da li će, recimo, Milorad Ulemek moći da sakrije plastični pištolj ili neki drugi zatvorenici svoje mobilne telefone ukoliko budu tamo prebačeni, naš sagovornik odgovara:
- Osnovna ideja je da se osobama koje tamo budu smeštene, onemogući da iz zatvora uspostave bilo kakav kontakt sa nekim s kim bi mogle da nastave poslove kojima su se ranije bavili. U prilog tome i posete će biti strogo kontrolisane, i ograničene samo na članove porodice koji će biti pod prismotrom.
Ovaj "zatvor u zatvoru" kako se zove zdanje u Požarevcu, spreman je za 120 osuđenika sa "najvećim bezbednosnim rizicima". Njih očekuje 2.200 kvadrata, koji su se gradili godinu dana i na koje se potrošilo oko 160 miliona dinara.
Obezbeđenje u zatvoru će, naravno, biti drugačije, verovatno po uzoru na italijansko. Postoji mogućnost da će se usvojiti "rotacioni sistem" u kome se stražari menjaju na svaka dva meseca.
MMF izgovor za nepopularne mere
Srbija se i oko manjih stvari nego što je kurs evra prema dinaru delila na najmanje dva ljuta tabora. Zašto ne bi i oko „realne" cene evra, za čiji je kurs gradonačelnik Beograda i visoki funkcioner Demokratske stranke Dragan Đilas, bez pardona, pre neki dan rekao da vodi u katastrofu i time se svrstao među mnoštvo onih kojima politika kursa ne odgovara na ovaj ili onaj način. „Politika" pita guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića kako komentariše tu i druge izjave.
Ništa više, kaže, od onoga što je sličnim povodima i ranije govorio.
„Svako ima pravo da kaže šta misli o kursu, a sasvim je druga stvar kakvu svi korist od toga imamo. Jasno je da bi jednima odgovaralo da se kurs evra što pre vrati na 80 do 85 dinara. To bi odmah značilo drastično smanjenje deviznih rezervi. Drugi bi da NBS prekine sa intervencijama iz deviznih rezervi na tržištu po cenu veoma slabog dinara. A posledice? Kritičarima to nije bitno. U prvom slučaju istopili bismo devizne rezerve, a u drugom izazvali nestašicu evra", kaže u izjavi za „Politiku" Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.
U javnosti su ovih dana ponovo oživele rasprave o kursu nacionalne valute. Guverner Jelašić smatra da je između obaranja kursa i intervencija iz deviznih rezervi istina negde na sredini, ali lek i za jedan i drugi ekstreman zahtev jeste - povećanje priliva deviza. „A njih nema. Pošto ih nema, hajde da se od društvenog proizvoda do deviza, iako bi bilo krajnje vreme da svi koji od NBS traže jači dinar kažu i odakle će stići devize koje bi ga ojačale", kaže Jelašić, a zatim naglašava:
-Konstatacije žute štampe i zluradih komentatora o tome da banke iznose pare iz Srbije samo su potvrda da mnogi i dalje smatraju da se kredit ne mora vratiti, a kad dospe za naplatu obavezno ga treba obnoviti bar u dvostruko većem iznosu. U protivnom to je odmah iznošenje para, propast bankarskog sektora, smak sveta... A svi su ćutali kada su te devize ulazile u Srbiju i kada su te banke obilato kreditirale našu potrošnju, a kurs evra bio 75 dinara.
Na pitanje, zbog čega je odugovlačio sa povlačenjem 400 miliona evra od MMF-a po osnovu sadašnjeg aranžmana, guverner kaže - „iz sasvim prostog razloga": - U neizmenjenim ekonomskim uslovimate pare bismo „pojeli za doručak".Srbiji su neophodne suštinske promene, za koje treba više sredstava. Zato smatram da je ključno da se sa MMF sklopi novi aranžman, koji će povući i dodatnu podršku međunarodnih finansijskih institucija. Svi to znaju koliko i ja, ali je izgleda lakše da sačekamo MMF i da nam on bude izgovor za ono nepopularno što će morati da se uradi", kaže guverner Jelašić uz upozorenje da četiri puta više para od MMF-a neće proći bez odgovarajućih restriktivnih i drugih zahteva.
MMF, drugim rečima, pomaže samo onda ako je i izvršna vlast zemlje spremna da sama sebi „pomogne". Pare dobijamo samo za jačanje deviznih rezervi, ali to, naglašava, nikako ne znači njihovo arčenje radi realizacije nečijih želja. Program sa MMF-om treba da obezbedi makroekonomsku stabilnost, kako bi se u međuvremenu sprovele nužne promene, a to podrazumeva, znatnosmanjenje potrošnje.
Na pitanje da li mu godi što je bio u pravu, jer je od početka upozoravao na neodrživost budžetskih projekcija, guverner kaže da mu to lično ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo, ali u profesionalnom smislu ipak priznanje, jer se, makar i sa zakašnjenjem, shvatilo da moramo da skrešemo rashode.
