Izvor: B92, 08.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Vreme" 6. maj 2000.
pise: Roksanda Nincic
Slucaj albanskih zatvorenika
Pravosudni haos
Mnogi okrivljeni su u policijskom pritvoru vec vise od godinu dana, na sudu ima svedocenja o iznudjivanju priznanja torturom, a tuzilac u slucaju grupe albanskih studenata trazi da se kao dokaz prizna - emisija RTS-a
Tridesetosmogodisnji Nedzmedin Sejfula iz Peci radio je kao kuvar u Svajcarskoj. Jos pre izbijanja proslogodisnjeg sukoba na Kosovu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posao je kuci da cuva roditelje, jer preostala dvojica brace nisu mogli: jedan je radio kao lekar u Pristini, drugi je studirao menadzment u Londonu. Pazio je da na putu do kuce izbegne podrucja gde su se vodile borbe, ali nije zaobisao ono sto je UCK zvao oslobodjenom teritorijom".
Iduci tako, cuo je u blizini pucnjavu. Zabrinuo se za ujaka, za koga je znao da je tu negde, pa je posao da ga trazi. Naisao je, medjutim, na patrolu UCK-a. Objasnio je ko je, sta trazi, ali su mu ipak uzeli licnu kartu i otisli nekud da ga provere.U medjuvremenu se pojavio i ujak, i zgranuto ga upitao - sta ces tu, bezi. Cekao je Sejfula, cekao, pa kako se pripadnici UCK-a neko vreme nisu vracali, uplasio se i pobegao. Kasnije je njegova licna karta nadjena u stabu UCK-a, a Sejfula je uhapsen i izveden na sud u Pozarevcu. U medjuvremenu je odrobijao svoje i pusten je na slobodu.
To je jedna od stotinu prica o albanskim zatvorenicima u Srbiji koji su postali ne samo predmet brige medjunarodnih humanitarnih organizacija vec i moneta za politicke nagodbe.
POLITICKI ZATVORENICI: Prema podacima Fonda za humanitarno pravo prikupljenim od advokata, Crvenog krsta i ono malo zvanicnih podataka koji su na raspolaganju javnosti, do ulaska trupa KFOR-a prosle godine na Kosovu je uhapseno 2100 ljudi. Do danas ih je pusteno 1070 (u poslednje vreme ih pustaju po 20-30 dnevno). Od onih koji su i dalje u zatvoru dvadesetak su Srbi, sto znaci da je u Srbiji trenutno 960-970 albanskih zatvorenika. Rasuti su uglavnom po kazneno-popravnim zavodima u Sremskoj Mitrovici, Pozarevcu, Nisu, a nesto malo ih je u Vranju, Zajecaru, Leskovcu i Beogradu.
Oko 300 ljudi je u zatvoru zbog tzv. obicnog kriminala. Ostali su politicki zatvorenici, kaznjeni za krivicna dela protiv ustavnog uredjenja, odnosno udruzivanja radi neprijateljske delatnosti i terorizma.
Skoro svi politicki zatvorenici su u zatvoru od 1999, dok je nekolicina osudjena u kosovskim sudovima 1998. Svi su, dakle, u zatvoru bar godinu dana. Nekima se sudi, drugima sudjenje jos nije ni pocelo nego se vode kao da su jos u policijskom pritvoru. Po Zakonu o krivicnom postupku, medjutim, pritvor moze da traje najvise tri dana (u vreme ratnog stanja 30 dana, s mogucnoscu da se produzi). Prema istom zakonu, okrivljeni mora biti pusten ako se u roku od sest meseci protiv njega ne podigne optuznica.
Ne krse se samo odredbe unutrasnjeg prava nego i medjunarodnopravni standardi predvidjeni konvencijama koje je Jugoslavija potpisala. Rec je o Konvenciji protiv torture, po kojoj se tortura mora sprecavati i njeni pocinioci kaznjavati (zatvorenici svedoce na sudu o iznudjivanju iskaza czickom i psihickom silom) i Konvenciji o gradjanskim i politickim pravima, kojom su propisani standardi za pravicno i fer sudjenje.
DVE GRUPE: Pravnici koji se bave albanskim zatvorenicima medju njima razlikuju dve grupe. Prvu cine oni koje su srpske vlasti pokupile kad su se povlacile sa Kosova (nekima se vec sudilo, neki su bili uhapseni tokom rata, neki su bas usput pokupljeni); druga su albanski studenti kojima se sudilo i sudi u Beogradu.
Govoreci o prvima, advokat Rajko Danilovic najpre pominje improvizacije u optuzenjima. Kaze da je to donekle razumljivo: drzava na Kosovu ni pre rata sa NATO-om nije funkcionisala, a pogotovo nije kad je doslo ratno stanje, bombardovanje. Okrivljeni su bili zatvarani po privatnim kucama i tamo ispitivani, istrage su vodjene samo u meri u kojoj je to bilo moguce, bilo je i urednih i neurednih zapisnika.
Kad je pocelo povlacenje pocela je i selidba sudova i pritvorenika. Oni se razmestaju po raznim zatvorima u Srbiji i cine se pokusaji da se organizuju postupci. U Leskovcu i Nisu radi pristinski sud, u Pozarevcu prizrenski... Sudi se po skracenom postupku, na osnovu spisa, dokazi ne mogu da se izvode. Nekad se sudi samo na osnovu policijske obrade.
POSLEDICE: Sudjenja se, objasnjava Danilovic, obicno vezuju za posledice. Ako su poginuli vojnici, policajci, onda su teza optuzenja za koja se izrice najmanja kazna od pet godina zatvora. Ako su posledice bile lakse, sudi se zbog udruzivanja radi terorizma. Za terorizam se, inace, sudi po medjunarodnim standardima koja su uneta i u nase zakonodavstvo. Tu je rec o politickim motivima zbog kojih se stvaraju grupe, bande koje proizvode politicke efekte napadom na civilno stanovnistvo. Medjutim, UCK nije uvek ugrozavao civilno stanovnistvo, nego je bilo i organizovanog nasilja protiv drzave, odnosno policije i vojske.
Jedan od poznatijih slucajeva je djakovicka grupa koju cini 144 okrivljena. Jednog dana je policija dosla u Djakovicu, sve muskarce poterala u centar mesta, sve zene i decu u pravcu Albanije. Vestacenjem je navodno utvrdjeno da su imali tragove baruta na rukama i ramenima, odnosno da su pucali. Postoje, medjutim, tvrdnje da je vecina onih koji su pucali pobegla u sumu, gde su i pobijeni (oko 700 Albanaca se na tom podrucju vodi kao nestalo).
Javnosti je poznat i slucaj brace Mazreku, optuzenih za visestruki zlocin protiv srpskih civila u Kleckoj. Priznali su zlodelo pred TV kamerama, sto je nadugacko i nasiroko emitovano na vise televizija - da bi kasnije rekli da je to bilo iznudjeno priznanje. U optuznici je naglaseno da su tamo ubijani i spaljivani zene i deca, ali u nalazu cnskih patologa - istih onih koji su ispitivali zlocin u Racku i na jos sest lokacija - pise da medju lesevima nije bilo zenskih ni decjih. Sudjenje je u toku.
ANONIMUSI: Prema saznanjima Rajka Danilovica, medju okrivljenima i optuzenima nema nijedne licnosti stvarno acrmisane u delatnostima UCK-a. Jedina poznata osoba medju njima jeste Flora Brovina, ali je ona poznata ne kao pripadnik UCK-a nego kao pesnikinja i lekarka, kao predsednica Demokratskog udruzenja zena Kosova koja je na sebe uzela misiju prosvecivanja kosovskih zena. Njena nevladina organizacija bila je prijavljena, saradjivala je s drugim NVO-ima u zemlji i svetu, sve je bilo legalno. Njen greh je u tome sto je u nekoliko navrata organizovala demonstracije kad je neko pretucen ili ubijen. Brovina je niz puta ispitivana u policiji i bila je optuzena po clanu 125 KZ SRJ (terorizam). Da je po tom clanu osudjena, verovatno bi dobila godinu dana zatvora. Medjutim, na osnovu dva zapisnika sa saslusanja optuznica je prekvalickovana u teze krivicno delo. Na ta dva zapisnika temelje presudu - ali ni ono sto je u tim zapisnicima ne potvrdjuje izreku u optuznici. Uglavnom, sad izdrzava kaznu od 12 godina zatvora. Nedavno je nju i druge zatvorenike posetio ministar pravde u Vladi Srbije Dragoljub Jankovic. Rekao je Brovini da lepo izgleda. Odgovorila mu je da se posebno potrudila za tu priliku.
Pa dobro, gde su krivci - organizatori, naredbodavci ili izvrsioci - nespornih zlocina protiv civila na Kosovu? "Sa takvima su pregovarali u Rambujeu", kaze kratko Rajko Danilovic.
STUDENTI: Kad je rec o studentima koji su se zatekli u Beogradu kad je poceo rat i tu bili uhapseni, i tu postoje dve grupe. Prva se prosle godine, na osnovu presude predsednika Veca Okruznog suda u Beogradu Zorana Savica, nasla na slobodi.
Sudjenje drugoj grupi je u toku (nastavak je zakazan za 18. maj), i vuce se vec nekih godinu dana kod predsednika Veca Dragise Slijepcevica. Skoro svi studenti u toj grupi u Beograd su dosli sa sarajevskog univerziteta kad je poceo rat u BiH. Uglavnom su studirali farmaciju i poljoprivredu. Medju njima je bio i Zef Baljuca, katolik i zlatar iz Rijeke, kome se sudi u odsustvu. Jedan student je optuzen da je ucestvovao u akcijama UCK-a dok je bio na odmoru u Peci.
Sestorica optuzenih u drugoj grupi studirali su u Beogradu kad je pocelo bombardovanje, iz cega oni upuceni u ova sudjenja zakljucuju da su morali biti lojalni, jer su oni drugi mogli biti na raznim mestima - ali sigurno ne ovde. - Mislim da su ova dva sudjenja namestena u funkciji etnickog ciscenja Beogradskog univerziteta, kaze Danilovic. PRIZNANJE: Postoje dve optuzbe protiv grupe kojoj se sad sudi. Prva je da su stvorili teroristicku grupu koja je u Beogradu tokom rata planirala brojne diverzije: podmetanje bombe u sklonista sa zenama i decom, na Trgu republike u vreme odrzavanja protestnih koncerata, u Glavnu postu. Nista od toga nisu uspeli da urade zbog - kako nedavno u jednom govoru rece srpski ministar policije Vlajko Stojiljkovic - dobrog rada organa bezbednosti. Druga optuzba odnosi se na zlocine na samom Kosovu. Rec je o ucescu u borbama na strani UCK-a kad su ubijena dva policajca i, pored toga, o mucenju i masakriranju ubijenog kapetana policije Srdjana Petrovica (odsecanje nosa, usiju, polnog organa). Snimak njihovog priznanja - iznudjenog policijskom torturom, kako su rekli na pocetku sudjenja -emitovan je u emisiji "Aktuelnosti" (30. maja 1999). Studenti su priznali najgnusnije zlocine - ali drugih dokaza, osim tog snimka, nema. Sad tuzilac (Veselin Mrdak) trazi da pomenuta emisija posluzi kao dokaz na sudu - sto bi bio apsolutni pravosudni presedan. Tuzilac je, trazeci da se emisija "Aktuelnosti" "odgleda", naveo da je njihova krivica ocigledna "iz spontanih i uverljivih izjava" pred kamerama RTS-a. Ukoliko bi sudija Slijepcevic tako nesto prihvatio, to bi znacilo da optuzeni u nasim sudovima zaista vise ne uzivaju nikakve procesne garancije, da mogu biti osudjeni na najteze kazne bez dokazane krivice.
"Danas", 08.05.2000. godine
pise:D. Jovicevic
"Nazovi me mojim imenom" Flore Brovine u izdanju Samizdata FREE B92
Honorar u dobrotvorne svrhe
Zbirka pesama "Nazovi me mojim imenom" Flore Brovine, izasla je ovih dana u izdanju Samizdat FREE B92. Ovo je njena prva zbirka pesama objavljena u Beogradu, a Brovina je autor i zbirki "Biljke i glas", "Visibaba", "Meri i odmerava" i "Zov i Kosovo". Nazalost, paznju javnosti u Srbiji Brovina nije privukla svojim pesmama. Tokom bombardovanja, 20. aprila, srpska policija uhapsila je ovu pesnikinju i pedijatra ispred njene kuce u Pristini, a 9. decembra prosle godine sud u Nisu osudio je na 12 godina zatvora, zbog navodnog udruzivanja sa teroristickom OVK i neprijateljskog delovanja. Kaznu izdrzava u zatvoru u Pozarevcu. Povodom slucaja Brovina, kojim su srpske vlasti jos jednom pokazale visok stepen nekorektnosti i represije kada je u pitanju sudjenje Albancima, protestovale su mnoge domace i svetske organizacije i najznacajnije intelektualne i drustvene asocijacije. Devet svetskih PEN centara primili su je kao svog pocasnog clana, casopis Meri Kler proglasio ju je jednom od najuticajnijih zena sveta, proslava 8. marta, protekla je u nekoliko gradova u svetu, u znaku triju zena, od kojih je jedna Flora Brovina... Pesme je sa albanskog prevela je Nailje Malja-Imami, a pogovor je napisala Radmila Lazic. Njih dve zajedno su nacinile izbor, a pisanje predgovora pripalo je Dubravki Djuric. Flora Brovina je iz zatvora porucila, preko svog supruga Ajrija Begua, da se odrice svog honorara od knjige, u korist Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i Centra za rehabilitaciju zena i dece iz Pristine.
.jpg)
