Izvor: RTS, 23.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (23.11.2008.)
Politika: Srbija pred otkazom; Novosti: Desetine hiljada radnika na ulici?, Neće ni kod majke; Blic: Pronalazak mladog Zemunca za čistiju planetu
Dnevne novine danas pišu o otpuštanjima u Srbiji, petnaestogodišnjoj Anđeli M. za koju se sumnja da ju je godinama otac zlostavljao, pronalasku mladog Zemunca za čistiji svet, ...
Srbija pred otkazom
Svaki drugi od onih dva i po miliona zaposlenih u Srbiji strahuje da će ostati bez posla. One koji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << imaju tu (ne)sreću da u Srbiji imaju posao, kažu istraživanja, od otkaza jedino više plaši - smrt. I to ne sopstvena, nego nekog svog. Nekada su, i to ne tako davno, psiholozi govorili da je od gubitka posla, pored smrti bliske osobe, strašniji još samo raspad braka. Međutim, otkako se videlo da pedesetogodišnjak u tranziciji ima više šanse da ponovo nađe ljubav svog života nego bilo kakav posao, razvod je pao na skali užasa prosečnog građanina Srbije. Zbog tolikog straha od gubitka posla i zato što im država ne pruža nikakvu sigurnost, niti zaštitu, Srbi su postali, upozoravaju psihijatri, bensedinska nacija.
I to je sve bilo pre ove svetske finansijske krize. A sada je, kažu psihijatri - isto. Doduše, ima nekih pomaka. Svakim danom sve manje ljudi se plaši da će ostati bez posla. Za poslednjih nekoliko meseci hiljade njih. A neke procene kažu da će se sledeće godine plašiti još manje. Još za oko 120.000 trenutno uplašenih.
Nekada, u socijalizmu, najveća trauma za čoveka bila je gradnja kuće. Posao se tada dobijao uglavnom preko veze i bilo je dovoljno da se jednom zaposlite pa da ceo život više ništa ne radite. Danas, možete ceo život da radite a da ne uspete nijednom da se zaposlite. Ali, sada više nema stresa zbog gradnje kuće. U svakom zlu, eto, ima i nečeg dobrog.
Srbi su se zbog tranzicije razočarali u kapitalizam pre nego što su ga i „okusili". Mit o sistemu u kome se ceni rad, poštuje trud i plaća znanje, građen je, uglavnom, na gastarbajterskim pričama o „prelepoj" Švedskoj u kojoj oni što ostaju bez posla dobijaju socijalnu pomoć veću od prosečne srpske plate. U bajci o kapitalizmu otkaze su dobijali samo oni što neće i ne umeju da rade. Ne vaši roditelji u šestoj deceniji života, samo nekoliko godina pred penzijom za koju su čitavog života odvajali od plate u firmi čiji direktor se od pre nekoliko godina zove gazda. Ne ni vaš sin, stručnjak, koji je skapava radeći petnaest sati dnevno za sina onog vašeg direktora koji je nasledio „tatinu" firmu. U toj našoj bajci o kapitalizmu, da skratim, sve je mnogo više ličilo na socijalizam. U njoj i kad se ostane bez posla, daju pomoć od koje može da se ide i na more, pristojan stan u kome svako ima svoju sobu i, naravno, uskoro i nov posao.
I eto, na pragu ostvarenja tog sna desila nam se još i ova kriza. U stvari, desila se njima. Propadaju im firme, automobilska industrija im je na ivici kolapsa, hiljade ljudi dnevno ostaje bez posla. Reklo bi se, opet smo im sve dalje. Kod nas nema krize, a automobilska industrija cveta. Jedina „kopča" sa kapitalizmom, hvala nebesima, jesu „ovi" što ostaju bez posla. To su, što bi se reklo, zdrave kapitalističke snage, zametak naše bolje budućnosti, jedini na koje utiče globalna kriza. Kapitalisti, takoreći.
Oni ostaju bez posla zbog velike finansijske krize kao u najrazvijenijim državama sveta. To nisu oni koji su godinama već bez posla (takvih prema zvaničnim evidencijama ima oko 730.000, a prema pravim podacima dvostruko više). Ne. To su ljudi koje štiti država, kao prave Šveđane. Možda vam je promaklo, ali ministar za rad i socijalna pitanja je pre nekoliko dana rekao da je država proverila nekoliko stotina slučajeva otpuštanja i da je ustanovila da su ti ljudi nepropisno otpušteni. E, to više ne može. Greška će biti, obećao je, ispravljena. Svi oni će biti otpušteni po propisu.
Desetine hiljada radnika na ulici?
Da li će nekoliko desetina hiljada radnika 31. decembra ostati bez posla? Taj datum zakonski je određen kao krajnji rok za objavljivanje javnih poziva za sva preostala neprivatizovana preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom. U suprotnom, sledi im - prinudna likvidacija.
Prema poslednjim podacima, kod aukcijske prodaje u toku su javni pozivi za 51 preduzeće. Još oko 200 biće ponuđeno na prodaju do kraja godine. Kandidata za likvidaciju je oko 250.
Olakšice
Što se tiče tendera, u postupku su 24 preduzeća, a za devet se pozivi objavljuju tokom ovog meseca. Deset je predviđeno za stečaj u delovima ili u celosti.
Za 35 preduzeća koja su u državnom vlasništvu i u udelima akcijskog fonda, ne važi zakonski rok do kraja godine.
Činjenica da je svetska finansijska kriza oborila cene akcija svuda u svetu, poskupela novac i drastično smanjila investicije, počela je da se odražava i na proces privatizacije kod nas. Pre svega kroz smanjeno interesovanje investitora, pa je bilo tendera za koje se niko nije javio.
Država, za sada, ne odustaje od okončanja ovog procesa u propisanom roku. Ipak, skupštinski Odbor za privatizaciju traži od Ministarstva ekonomije i Agencije za privatizaciju detaljan izveštaj o tome da li se rok za okončanje privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom može ispoštovati.
- Nema razloga da se razmatra pitanje odlaganja procesa privatizacije - kaže za "Novosti" Mišela Nikolić, pomoćnik ministra ekonomije.
U Ministarstvu podsećaju i na novi način način plaćanja, koji je olakšica za kupce firmi na tenderima, jer imaju mogućnost da 30 odsto cene plate odmah, a ostatak u pet jednakih godišnjih rata.
Ipak, Odbor za privatizaciju smatra da kupovina preduzeća na rate nije dovoljna mera i da je neophodno preciznije definisati šta će se dogoditi sa firmama čiji se javni poziv ne objavi do kraja godine.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) najavila je da će radnici metalske industrije 10. decembra organizovati protest, sa hiljadama učesnika, ispred Vlade Srbije ukoliko ne bude produžena primena Zakona o privatizaciji.
Sindikati
Predsednica ASNS Ranka Savić izjavila je da je stanje u metalskom kompleksu veoma teško, jer veliki broj preduzeća neće biti privatizovan do kraja godine, tako da će se "oko 45.000 zaposlenih naći na ulici".
Savićeva je podsetila i da radnici tih preduzeća neće dobiti otpremnine.
Predsednik ASNS - Granski sindikat metalaca Srbije - Vidoje Šćepović upozorava da su prošle srede ponovo predali zahteve Vladi i nadležnim ministarstvima i da će "radnici blokirati ceo Beograd ako ne bude postignut dogovor".
Zahtevi sindikata su omogućavanje uspešne privatizacije, ulazak predstavnika sindikata u tenderske komisije sa svim pravima, utvrđivanje socijalnog programa za višak zaposlenih i programa za rešavanje pitanja metalskog kompleksa, primena modela zajedničkih ulaganja sa ozbiljnim strateškim partnerima...
Neće ni kod majke
Majka Anđele M.(15) za koju se sumnja da ju je godinama zlostavljao otac, javila se posle napisa u novinama Centru za socijalni rad "Savski venac" i htela da preuzme brigu o devojčici. U Centru, međutim, kažu da nesrećno dete ne želi da se o njoj stara nijedno od roditelja. A. M. je prvi smeštaj posle lutanja po beogradskim ulicama našla u Centru za urgentno zbrinjavanje zlostavljane dece pri Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine, i s njom radi tim stručnjaka. Kako saznajemo u Ministarstvu, tamo će i ostati dok se za nju ne pronađe adekvatna hraniteljska porodica.
MUP Srbije i nadležni organi utvrđuju činjenice u vezi sa sumnjama o seksualnom zlostavljanju devojčice.
- Pokrenuli smo hitan nadzor nad stručnim radom odeljenja Centra za socijalni rad "Savski venac" zbog ovog slučaja - kažu u Ministarstvu. - Centar je bio zadužen da prati Anđelin boravak u porodici, posle odlaska iz Doma za decu i omladinu ometene u razvoju "Kulina" u koji je bila smeštena sa dijagnozom umerene mentalne retardacije.
U Ministarstvu navode da je od 2005. godine potpuno izostalo praćenje stanja u porodici i zbog toga će sprovesti "istragu" kako bi utvrdili kako se dogodilo da posle dva neuspela pokušaja, otac ipak uspe da odvede devojčicu iz "Kuline". Diskutabilno je i ko je utvrdio da je memljiva udžerica od jedva deset kvadrata adekvatno mesto za odrastanje deteta.
A. M., zaštitno lice čuvene kampanje iz 2000. godine za poboljšanje kvaliteta života štićenika doma "Kulina", otac je izveo iz ove ustanove 2001. godine, a sedam godina kasnije kćerka je pobegla od kuće. Otac je prijavio njen nestanak i policija je pronašla devojčicu prošlog četvrtka u žbunju u beogradskoj Borskoj ulici, a posle zbrinjavanja Anđela je ispričala socijalnim radnicima da ju je otac seksualno zlostavljao.
Anđela je izazvala medijsku pažnju i pre osam godina. Zahvaljujući kampanji čije je zaštitno lice bila, prikupljeno je tada nekoliko miliona nemačkih maraka za renoviranje doma u Kulini. Pretpostavlja se da je upravo ta popularnost navela oca da uzme kćerku iz doma, budući da se takvi slučajevi retko dešavaju i da je Anđela jedna od svega 14 štićenika koji su u poslednjih 25 godina napustili dom.
Porodica A. M., koja živi u Udžerici, dobila je stan od opštine Savski venac, ali su ga oni prodali i ponovo se vratili na staru adresu. U Gradskom centru za socijalni rad kažu da se njen otac Slobodan M. (63), navodno, nadao da će se na tom mestu graditi neka zgrada i da će ponovo dobiti stan u zamenu za svoju sadašnju kuću.
Šta je mala Anđela ispričala policiji
Da li je Slobodan M. (63) silovao petnaestogodišnju ćerku Anđelu, utvrdiće istraga, koju je pre nekoliko dana pokrenuo beogradski Okružni sud. Dok ne budu proverene sve činjenice i optužbe na račun osumnjičenog, on će biti u pritvoru Centralnog zatvora, koji mu je odredio istražni sudija. Prema informacijama koje su mogle da se dobiju, Slobodan M. je već jednom bio optužen za silovanje, ali je postupak protiv njega obustavljen usled nedostatka dokaza.
Inače, na saslušanju kod istražnog sudije, Slobodan je negirao delo koje mu se stavlja na teret. Tvrdio je da sa tako nečim nema nikakve veze, prebacujući loptu na nevenčanu suprugu, Anđelinu majku. Tvrdio je da je ova instruirala njihovu ćerku da ga optuži za ovakav zločin. Pored toga, Slobodan je ispričao da je Anđela i ranije napuštala kuću i da nije prvi put da nije znao gde je. Svaki put, kako je ispričao, uspevao je da je nađe, a ona je negodovala što je ne pušta. Otac je za svoju ćerku kazao da je sklona izmišljanju i da je manipulant.
S druge strane, devojčica koja je sve do 2001. godine bila u Domu za decu ometenu u razvoju "Kulina", u policiji je ispričala šta joj je otac, navodno, radio. Kako je ispričala, maltretiranje je trajalo godinama. Pošto je ovo ispričala, devojčica je odvedena na ginekološki pregled, a nalazi će tokom sledeće nedelje biti dostavljeni istražnom sudiji.
Pored oca, u dosadašnjem toku istrage, saslušan je i Anđelin stariji brat, a zatraženo je i saslušanje njene majke, kao i tetke, Slobodanove sestre. Takođe, zatraženo je i da se uradi psihičko veštačenje osumnjičenog, kao i psihičko veštačenje devojčice.
Pronalazak mladog Zemunca za čistiju planetu
Miloš Stanković (24), zemunski pronalazač, koga je sa samo 18 godina Savez pronalazača Jugoslavije proglasio za inovatora godine, ispred sebe ima još jedan izazov - „Guglovo" takmičenje za ideju koja će spasti svet. Njegov filter za otklanjanje aero zagađenja iz fabrika, prema preliminarnom glasanju među više od 100.000 pronalazaka, nalazi se na prvom mestu.
Za „Blic nedelje" Miloš je objasnio na koji način radi filter za otklanjanje aero zagađenja iz fabrike i koliko može da pomogne u redukovanju štetnih materija.
- Ovaj ekološki filter teže izduvne čestice odvaja elektrolizom i one idu u specijalni rezervoar, kako bi se kasnije reciklirale i preradile u veštačko đubrivo. Filter izdvaja čestice svih veličina. Lakši izduvni gasovi se odvajaju pomoću separatora na vrhu dimnjaka i promenom temperature se kondenzuju, odnosno prže. Uništavaju se sve zagađujuće i otrovne materije i čađ - objašnjava mladi pronalazač.
Prema Miloševim rečima, njegov izum može da se koristi u svim fabrikama, a jeftin je za serijsku proizvodnju. Njime se znatno smanjuje zagađenje životne sredine, čuva ozonski omotač i sprečava efekat staklene bašte kojim se zagreva planeta.
- Ovaj pronalazak sam prvi put izlagao ove godine na Međunarodnom sajmu industrijske svojine „Arhimed" u Moskvi i osvojio zlatnu medalju. Na osnovu svih dosadašnjih rezultata, nagrada, uspeha i inovacija, međunarodni inovacioni centar mi je dodelio orden za kreativnost. Prvo mesto na „Googlovom" preliminarnom glasanju predstavlja pravi rezultat mog rada - kaže za „Blic nedelje" Miloš Stanković, najmlađi akademik u istoriji Srbije i član akademije izumitelja Srbije.
Ukoliko Milošev pronalazak uđe u prvih pet na zvaničnom glasanju, koje počinje 27. januara sledeće godine, dobiće subvencije za realizaciju projekta u Srbiji. Nakon realizacije projekta u Srbiji, kako kaže Miloš, otvorile bi se fabrike za proizvodnju ovog filtera u našoj zemlji. Ovaj proizvod bi takođe mogao da se izvozi, a time bi se popunio državni budžet i ponovo bi se ulagalo u nove tehnologije. Naš sagovornik je još dodao da bi se otvaranjem fabrika zaposlio i veliki broj ljudi svih obrazovnih profila.
Ali kako to biva u Srbiji, država retko kad nagrađuje naše mlade „mozgove", koji tada odlaze u inostranstvo. Naime, Miloš je pre dva meseca poslao pismo ministru za nauku Božidaru Đeliću, kako bi ga Ministarstvo finansijski podržalo u realizaciji njegovih pronalazaka. Dugo je Miloš čekao odgovor ministra, da bi njegova molba bila odbijena.
- Tri dana posle odbijene molbe, konkurisao sam na konkurs koji je objavio „Google". Posle samo nekoliko dana, na preliminarnom glasanju moj izum se našao na prvom mestu među više od sto hiljada predloga - objašnjava Miloš.
Inače, Miloš Stanković, diplomirani inženjer proizvodnog menadžmenta, za sobom ima brojna priznanja. Pre dve godine proglašen je za zaslužnog građanina Zemuna. Do sada za sobom ima nekoliko patentiranih izuma, a to su univerzalni filter za gasove, elektrostatički prečistač, eko-auspuh, magnetni motor, pokretna protivtenkovska mina. Trenutno radi na dizajnu automobila i aviona, ali i na usavršavanju gorivne ćelije i hladne fuzije. Do sada je dobio oko 50 međunarodnih i domaćih priznanja.
