Izvor: RTS, 23.Sep.2009, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (23. 09. 2009.)
Novosti: Katanac za huligane, Politika: Tadić u Americi traži podršku za EU, Blic: Premijer piše otkaze, piše dnevna štampa
Katanac za huligane
Ministarstvo za ljudska prava podržaće i pomoći kolegama iz resora pravde i tužilaštva, kako bi se sve grupe koje propagiraju nasilje rasformirale, a njihovo delovanje zabranilo, izjavio je resorni ministar Svetozar Čiplić.
On je kazao da je "njegovo" ministarstvo nedavno "prosledilo sva saznanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o povredama ustavnih vrednosti koje su određene organizacije učinile".
Kriterijumi na osnovu kojih će se odlučivati o zabrani su jasno dati u Ustavu, u članu 55, kazao je Čiplić u intervjuu "Novostima", navodeći da se može zabraniti ono udruženje "čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje garantovanih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje".
Čiplić je naveo da je na Ustavnom sudu da utvrdi da li postoje udruženja koja ugrožavaju ove vrednosti.
Na pitanje da li neke ultradesničarske organizacije imaju uporište u pojedinim političkim strankama, on je kazao da "može postojati vrednosna korelacija između određenog udruženja i političke stranke".
"Ovo je najčešće neformalna veza i sasvim je očekivana, jer svako ovakvo udruženje ima za cilj da svoj sistem vrednosti nametne kao društveni, to je deo njihovog konzervativizma. Oni razmišljaju o političkoj stranci koja bi takvom sistemu vrednosti bila bliska i koja bi ga promovisala kao deo svog političkog angažmana", rekao je on.
Čiplić je ocenio da za zabranu političkih partija ovakva veza sa ekstremnim organizacijama nije dovoljna i naveo da političke stranke i njihovo delovanje podležu odredbama člana 5. Ustava.
Ustav ne pravi podelu na levičarske i desničarske organizacije. Obe krajnosti su jednako odgovorne pred Ustavom i građanima, ukoliko ugroze ustavne vrednosti.
Pri tome je ustavotvorac odlučivanje o najdelikatnijim pitanjima i sporovima stavio u nadležnost Ustavnog suda, koji je vrhunski i nesporni pravni autoritet u državi, i njegove odluke ne mogu se opozivati.
Činjenica da je ovakvo odlučivanje u isključivoj nadležnosti Ustavnog suda, onemogućava uplitanje političkih krugova i političkih organa u odlučivanje. Politika je u najvećoj mogućoj meri isključena iz postupanja i odlučivanja o zabrani rada udruženja, naveo je ministar.
On je ocenio da događaji od prošle nedelje mogu ozbiljnije da naruše sliku o Srbiji samo pod jednim uslovom - ako se nasilnici ne nađu gde im je mesto. "Sreća u nesreći je da je najveći broj njih već tamo. Napokon, Srbija će dokazati ozbiljnost i time što će proces zabrane nasilničkih udruženja dovesti do kraja".
Što se tiče organizacije i otkazivanja "Povorke ponosa, Čiplić je rekao da mu se čini da do kraja nije bio jasno iskristalisan cilj koji su organizatori sami želeli da postignu.
Kada su organizatori odlučivali o održavanju ođednom su na tas stavili dve, meni neuporedive vrednosti: mesto održavanja povorke i samu povorku. Iskreno, nisam očekivao da će se uopšte dvoumiti, jer svima je bilo jasno da je cilj bila povorka, a ne mesto njenog održavanja.
"Ovu utakmicu protiv konzervativizma država nije mogla da odigra sama i umesto organizatora. Napokon, i nezadovoljstvo pojedinih organizacija zbog odluke o odustajanju, jasno govori da je ova utakmica izgubljena jer se nije istrčalo na teren", zaključio je Čiplić.
Tadić u Americi traži podršku za EU
Bez obzira na suštinske razlike u stavovima zbog statusa Kosova i Metohije između Srbije i SAD, za budućnost naše zemlje od velike je važnosti da unapređuje odnose sa ovom velikom silom jer od toga zavise kako evropske integracije Srbije tako i njen međunarodni položaj, smatraju stručnjaci za međunarodne odnose. Prema rečima Aleksandra Fatića, direktora Instituta za bezbednosne studije, Tadićev odlazak u SAD u ovom trenutku jedina je moguća strategija Srbije.
„Njegova poseta zvaničnim predstavnicima Obamine administracije i njegovo prisustvo u krugovima američke administracije daleko je važnije od našeg učešća u debati na Generalnoj skupštini. Ključna stvar u zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije, u zadržavanju prava na Kosovo,bar u moralnom smislu, leži u budućnosti saradnje Srbije sa SAD", smatra Fatić.
On upozorava da se u poslednje vreme u našoj javnosti pojavljuju vrlo ekstremne i militantne izjave protiv SAD, što nije način da se vodi borba za Kosovo.
„U celom pregovaračkom procesu oko Kosova zanemarili smo bilateralu sa zemljama članicama EU i SAD. U stvarnosti savremenih međunarodnih odnosa zemlje kao što je Srbija ne mogu ostvarivati svoja prava bez podrške velikih zemalja zbog toga što je međunarodno pravo i samo funkcionisanje međunarodnih organizacija izraz konsenzusa velikih zemalja. Naše oslanjanje na neko apstraktno međunarodno pravo i neku multilateralu koja bi trebalo da bude autentična i nezavisna od delovanja velikih zemalja čista je iluzija", ocenjuje Fatić.
Dolazak Baraka Obame na čelo SAD pokazao je da se suštinski ništa neće menjati u spoljnoj politici ove velike sile kao što je to očekivao veliki deo srpske javnosti zbog lošeg iskustva koje je Srbija imala sa administracijom Džordža Buša mlađeg. Doduše, još za vreme predsedničke trke prošle godine Obama je, pozdravljajući formiranje nove vlade Srbije, poručio da će njegova administracija raditi na jačanju odnosa između dve zemlje, ali da „stvarni napredak zahteva pozitivne i odgovorne odnose sa svim susedima Srbije, uključujući Kosovo, a potiskivanje zapaljive retorike i provokativnih akcija iz prošlosti".
Premijer piše otkaze
Vlada Srbije završila je nacrte dva zakona, o državnim službenicima i o lokalnoj samoupravi, kojima se propisuje maksimalni broj činovnika u svakom ministarstvu ponaosob, kao i maksimalni broj zaposlenih u javnoj upravi u svakoj opštini i gradu u Srbiji posebno, kaže za „Blic" izvor iz Vlade. Svi prekobrojni moraće da budu otpušteni, a angažovanje honoraraca preko tog broja neće biti moguće. Kako nam je rečeno u Vladi, nacrti zakona ići će direktno u proceduru usvajanja i ministarstva neće biti konsultovana o već određenim kvotama zaposlenih.
Nacrt zakona o državnim službenicima završila je pre nekoliko dana Radna grupa Vlade na čijem čelu je generalni sekretar Tamara Stojčević. U nacrt su, kako kaže izvor „Blica", uneti precizni brojevi, odnosno maksimalne kvote koliko svako ministarstvo i služba Vlade može imati zaposlenih. Prethodnih dana sva ministarstva su dostavila podatke o tome koliko trenutno imaju stalno zaposlenih i honoraraca, uz mišljenje za koliko bi mogli da smanje njihov broj, ali to nije bio glavni kriterijum na osnovu koga je Radna grupa odredila kvote, koje se još drže u tajnosti. Posebno je zanimljivo, kako kaže izvor „Blica", što na ove kvote ministarstva neće imati mogućnosti da se dodatno izjašnjavaju.
Kako „Blic" saznaje, nacrt zakona ići će najkasnije za dve nedelje na usvajanje na sednicu Vlade. Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da se planovi racionalizacije državne uprave rade na nivou ministarstava i da kriterijumi o smanjenju broja zaposlenih neće biti isti u svim sektorima.
- Planom racionalizacije rukovodi ministar ekonomije Mlađan Dinkić koji sa ministrom državne uprave Milanom Markovićem predlaže plan racionalizacije ukoliko je reč o broju zaposlenih na nivou državne uprave - kazala je ona na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
