Izvor: RTS, 23.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (23. 05. 2009.)
Šta bi bilo da je umesto očajnika uleteo terorista, Holandija čeka Bramercovu ocenu, Mladi menjaju crkvu, Ispovesti narkomana iz Crne Reke: Hvala batinama!, piše danas beogradska štampa
Šta bi bilo da je umesto očajnika uleteo terorista
Ulazak Dragana Marića sa dve bombe u Predsedništvo Srbije pokazuje da se srpske službe zadužene za bezbednost predstavnika vlasti i dalje bave posledicama, a ne preventivom kojom bi sprečile da se ponovi 12. mart 2003. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kada je ubijen premijer Zoran Đinđić.
Iako su i predsednik Boris Tadić i ministar policije Ivica Dačić pohvalili rad pripadnika bezbednosnih službi, postavlja se pitanje šta bi bilo da je u zgradu na Andrićevom vencu upao terorista, a ne čovek koji je hteo da skrene pažnju na svoj problem. Sagovornici „Blica" saglasni su da je slučaj Dragana Marića prilika da se u službe obezbeđenja uvede sistem odgovornosti.
- U Srbiji nema bezbednosne kulture, jer nema strogih propisa kojima bi se sankcionisali pripadnici službi bezbednosti koje prave propuste. Događaj sa Marićem pokazuje pravi amaterizam ili krajnju nepažnju službi obezbeđenja. Marić nije nepoznat i nedopustivo je da se jednostavno ušetao u Predsedništvo - kaže za „Blic" profesor kriminologije Dobrivoje Radovanović.
Slobodan Pajić, nekadašnji šef obezbeđenja potpredsednika Vlade Srbije, a sada vlasnik detektivske agencije „Diza", smatra da su najveći propust napravile VBA i BIA.
- Najvažnije u obezbeđenju je pravovremeno prikupljanje informacija o eventualnoj ugroženosti, a to je posao VBA i BIA. Marić je praktično najavio šta će da uradi i uspeo je da uđe sa bombama. Šta bi bilo da je umesto njega to bio terorista koji bi zaista hteo da učini zločin. Neko takav bi ušao opasan eksplozivom i bez reči ga aktivirao. To je ogroman propust - kaže Pajić.
On navodi da u poslu obezbeđenja nema tajni, znaju se pravila i mora da se tačno zna ko je i za šta odgovoran.
- Pripadnike našeg obezbeđenja obučavali su instruktori najpoznatijih svetskih službi, ali mora da se uvede sistem odgovornosti. Mora da se postavi neko ko pravi plan obezbeđenja i odgovara za njega. Tu osobu mora da sluša i predsednik - objašnjava Pajić.
Aleksandar Radić, vojni analitičar, kaže za „Blic" da događaj u Predsedništvu predstavlja sramotu za bezbednosne službe, Ministarstvo odbrane i MUP.
- Ovakav propust u obezbeđenju zaslužuje detaljnu analizu. Na dan posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena obezbeđenje je bilo takvo da je maltene majkama sa decom zabranjivalo da pređu ulicu, a onda se dogodi da čovek uđe u zgradu Predsedništva Srbije sa dve bombe. Smatram da bi trebalo oformiti skupštinsku komisiju koja će se baviti tim pitanjem - navodi Radić.
Holandija čeka Bramercovu ocenu
Holandija nije promenila svoju poziciju prema odmrzavanju Prelaznog sporazumai Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u odnosu na april prošle godine kada su potpisani ovi dokumenti između EU, zemalja članica EU i Srbije. I dalje je uslov za deblokadu sporazuma isti, a to je potpuna saradnja Beograda sa Haškim tribunalom - kazao je juče za „Politiku" Bart Rijs, portparol Maksima Ferhagena, šefa holandske diplomatije.
U Ferhagenovom kabinetu objasnili su da ne žele da spekulišu na tu temu šta će biti ukoliko izveštaj Serža Bramerca, glavnog tužitelja Haškog tribunala, bude povoljan po Srbiju. „Zaista nikada nismo spekulisali u vezi s tim. Tek kada budemo videli Bramercov izveštaj koji će on u junu predstaviti Savetu bezbednosti UN, moći ćemo da kažemo nešto u vezi s tim. Ne možemo da komentarišemo unapred", rekao je Rijs.
U Briselu se nezvanično može čuti da će na sledećem Savetu ministara spoljnih poslova EU u junu biti reči o odmrzavanju Prelaznog sporazuma sa Beogradom, a da će se za Srbijuozbiljno zauzeti Velika Britanija.Prema informacijama kojima raspolaže dopisništvo VAC-a u Briselu,Britanci žele da postignu dogovor sa Holanđanima i omoguće deblokadu sporazuma. U tome očekuju podršku Bramercovog izveštaja u kojem bi se našla interpretacija pune saradnje. To će, prema očekivanjima Britanaca, EK i ostalih iz EU koji podržavaju inicijativu biti dovoljno za odmrzavanje prelaznog sporazuma, dok bi kao uslov za početak ratifikacije SSP-a ostalo izručenje Ratka Mladića.
U prilog inicijativi da se odmrzne sporazum idu i pozitivni utisci Bramerca prilikom posete Beogradu 11. i 12. maja, kašnjenje predloga o viznoj liberalizaciji, kao i najnoviji diplomatski angažman SAD na Balkanu. Brisel je iskazao uzdržanost, pa i nelagodu prema nagoveštajima Vašingtona da će (nezadovoljan liderstvom EU) ponovo igrati aktivnu ulogu na Balkanu imenovanjem specijalnog izaslanika. Stoga treba očekivati da će EU uskoro potražitinačin da po preporuci SAD ubrza evroatlantske integracije u regionu, a to bi u slučaju Srbije moglo da znači odmrzavanje Prelaznog sporazuma.
Mladi menjaju crkvu
Arhijereji Srpske pravoslavne crkve izabrali su nove članove Svetog arhijerejskog sinoda koji će ubuduće činiti - niški Irinej, zahumsko-hercegovački Grigorije, bački Irinej i dalmatinski Fotije. Crkvenom vladam i ubuduće će, kao najstariji, predsedavati mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji zamenjuje bolesnog patrijarha Pavla jer za to ima njegov pismeni blagoslov.
Odluka o izboru novih članova crkvene vlade bila je poslednja tačka Svetog arhijerejskog sabora koji je u petak, posle osam dana rada, završio redovno prolećno zasedanje.
Prema saznanjima „Novosti", već su poznati i obrisi zaduženja novih članova Sinoda. Vladika Grigorije biće zadužen za crkvene finansije, a Irinej bački za odnose Crkve sa drugim konfesijama i inostranstvom. Vladika niški Irinej brinuće o protokolu i tekućim pitanjima, dok će vladika Fotije, između ostalog, biti zadužen za misiju Crkve na Kosovu i Metohiji.
U krugovima bliskim Crkvi promene u sastavu Sinoda dvojako se tumače. Puno je glasova koji ukazuju da ovakva postava crkvene vlade znači jačanje ovog najvišeg crkvenog tela, što je neophodno u situaciji kada je SPC bez aktivnog poglavara. Vladike koje su zamenile stare članove Sinoda - žičkog Hrizostoma, mileševskog Filareta i bihaćko-petrovačkog Hrizostoma - smatraju se sposobnim da reše probleme koji se u SPC gomilaju godinama i koji prete da parališu Crkvu.
Upućeni u zbivanja u Crkvi, međutim, ističu i da ovakav Sinod predstavlja svojevrsnu pobedu struje mlađih episkopa koji se zalažu za temeljnu reformu SPC i izbor novog patrijarha. Ovom krugu pripadaju, pre svih vladike Grigorije i Fotije, koji su i na poslednjem zasedanju pokrenuli pitanje izbora crkvenog poglavara. Iako na glasanju ova inicijativa nije prošla, smatra se gotovo izvesnim da bi već sledeće jesenje zasedanje moglo da preraste u - izborno.
- Moj utisak je da nas očekuje dosta posla i velika odgovornost, a da li ćemo na sve to uspeti i da odgovorimo, drugo je pitanje - oglasio se u petak kratkom izjavom episkop Grigorije. - Svi članovi Sinoda ovaj posao će morati da obavljaju zajednički, a nikako pojedinačno.
Sagovornici „Novosti" iz Patrijaršije navode i da je na Saboru postignut i pritajeni kompromis među vladikama. Rezultat dogovora „u pola glasa" je da u crkvenoj vladi ostane mitropolit Amfilohije, ali i da u njega uđe i vladika niški Irinej, koji se smatra neutralnim i čiji je ugled u crkvenim krugovima veoma veliki. Zauzvrat, stariji epsikopi dali su pristanak da se Sinod „podmladi" operativnijim vladikama, bez obzira na insistiranje na izboru naslednika patrijarha Pavla.
Ispovesti narkomana iz Crne Reke: Hvala batinama!
Duhovno-rehabilitacioni centar u Crnoj Reci poslednje je utočište za teške narkomane koji su izgubili svaku nadu za izlečenje! Ljudi koji su tamo uspeli da se „skinu" sa droge kažu za Press da je tačno da se u Centru prestupi kažnjavaju batinama, ali da na to svi dobrovoljno pristaju i da nema reči ni o kakvom maltretiranju!
- Tačno je da su nas tamo tukli, ali samo onda kada smo u Centar unosili i koristili drogu! To se ne toleriše i zato slede batine - priča za Pres tridesetogodišnji Dragan M., koji se 2006. lečio u crnorečkom Rehabilitacionom centru.
Dragan kaže da se u Centru nadomak Novog Pazara u svakom trenutku nalazi oko stotinak najtežih zavisnika, koji su pre dolaska u Crnu Reku bezbroj puta bezuspešno pokušavali da ostave drogu. Batine, tvrdi naš sagovornik, dobija samo 10 odsto štićenika, i to isključivo onda kada prekrše „pravilo broj jedan", koje je jasno - nema unošenja droge u Centar!
- Crna Reka je meni bila poslednje utočište. Tamo odlaze najteži narkomani koji su pre toga tražili pomoć na raznim stranama. Batine dobijaju samo oni koji prekrše pravilo da u Centar ne sme da se unosi droga! I ja sam iz tog razloga nekoliko puta dobio batine, ali se danas ne ljutim zbog toga. Unošenje droge je prekršaj koji se tamo ne toleriše. Svi to znaju od samog početka, jer se po dolasku potpisuje ugovor u kome piše da štićenik pristaje na svaku vrstu tretmana, koji uključuje i batine. Nema ni govora o nekakvom maltretiranju, batinanju do smrti i slično. Pravila su jasna, ako uneseš drogu, slede ti batine i tačka - priča Dragan.
On ističe da je već dve godine „čist" i da su narkomanski dani za njega daleka i ružna prošlost, koju bi hteo da što pre zaboravi.
- Vratio sam se normalnom životu. Imam dete, posao, spremam se da kupim stan... A samo tri godine ranije nisam znao ni da li ću dočekati novi dan - priseća se Dragan, kako sam kaže, najtežeg perioda u svom životu.
Redakciji Presa juče se javila Marija L., čiji se zet već deset meseci nalazi na lečenju u crnorečkom centru.
- Njegovi roditelji potrošili su 15.000 evra za lečenje u specijalizovanim ustanovama. Niko nije mogao da mu pomogne. Sada je na dobrom putu da zauvek raskrsti sa drogom. Moja ćerka ga redovno posećuje i kaže da je on drugi čovek, potpuno preporođen. Tačno je da ih tuku, ali ja verujem da je to za njihovo dobro - tvrdi Marija.
Inače, za mesec dana boravka u ovom centru, saznaje Press, štićenici moraju da izdvoje oko 350 evra.
