Izvor: RTS, 23.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (23. 03. 2009.)
Obračun sa gangovima, Izbeći porez solidarnosti, Vrhovni sud protiv zamrzavanja radnih sporova, Čemu sve uče decu... Đacima dali zadatak da pišu Tadiću!, pišu danas dnevni listovi
Obračun sa gangovima
Prioritet u radu beogradske policije je obračun sa organizovanim kriminalnim grupama, prvenstveno narkodilerima, razbojničkim grupama i takozvanom građevinskom mafijom, koje čine tri oblasti organizovanog kriminala u Beogradu. Samo u toku prošle godine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << beogradska policija presekla je 13 krijumčarskih kanala droge i otkrila 11 organizovanih kriminalnih grupa čiji članovi sa teritorija Crne Gore i Kosova i Metohije distribuiraju narkotike na beogradsko područje. Uhapšeno je 27 osoba koje su organizovano vršile razbojništva, teške krađe i krađe vozila.
Ovo za „Politiku" kaže Darko Senić, načelnik beogradske Uprave kriminalističke policije. Senić ocenjuje da je broj organizovanih kriminalnih grupa nemoguće tačno utvrditi, jer se one transformišu i regenerišu posle svakog policijskog hapšenja njihovih vođa i članova.
Policija, kako navodi naš sagovornik, ima određena saznanja o tome da odbegli pripadnici takozvanog zemunskog klana imaju svoja uporišta u određenim kriminalnim grupama u Beogradu, ali da se te indicije još proveravaju.
Beogradska policija veliku pažnju posvećuje suzbijanju narkomanije.
Beograd, kaže naš sagovornik, može da se pohvali time što je u vrhu među gradovima u Evropi kada je reč o bezbednosti građana. Generalno, kriminal u glavnom gradu beleži konstantan pad, dok je procenat rasvetljenih krivičnih dela u porastu.
Rad beogradske policije su u prošloj godini opterećivale lažne dojave o podmetnutim bombama. Taj broj je u odnosu na 2007. godinu kada ih je bilo 100, naglo u 2008. skočio na 563. Od toga, 357 lažnih dojava bilo je u školama, ostalo u sudovima i drugim ustanovama. Policija je procesuirala 35 lažnih dojava u sudovima i 50 u školama.
Izbeći porez solidarnosti
Predstavnici Srbije izaći će u ponedeljak sa potpuno novim predlogom ekonomske politike za ovu godinu, a koji bi omogućio da se kombinacijom ušteda i novih poreza pokrije budžetska rupa od skoro milijardu evra.
Kako nezvanično saznajemo prve računice o budžetskom efektu solidarnog poreza koji je predložio MMF pokazuju da ovaj namet ne bi doneo potreban efekat. Zato će predstavnici vlade u ponedeljak predložiti drugačiji način naplate poreza na zarade, a koji bi prema novom računu istinski preneo teret krize na bogatije. Izmenama zakona bi se neoporezivi deo plate podigao sa sadašnjih 5.000 na minimum 12.500 (možda i 15.000 dinara). Deo plate iznad tog iznosa oporezivao bi se sa 20 odsto, umesto dosadašnjih 12 odsto. Ovo bi dalo odličan efekat jer bi veći porez plaćali samo oni koji imaju izuzetno dobra primanja. U isto vreme vlada namerava da ukine postojeći godišnji porez na dohodak građana, a koji se u Srbiji pokazao kao neefikasan.
Od poslodavaca bi zavisilo da li će se teret ovog poreza preliti na njihov trošak ili na teret zaposlenih. Novi način oporezivanja zarada primenjivao bi se i na sve ostale isplate, poput autorskog rada, honorara i slično.
Procene govore da se zamrzavanje plata onih koji istu primaju na državnoj kasi moraju održati na nivou od 1. januara 2009. Ovo se odnosi i na one koji dohotke primaju u lokalnim samoupravama kao i u firmama koje su u većinskom državnom vlasništvu. U pitanju je iznos od oko 170 miliona evra. O ovom predlogu bi već u ponedeljak nadležni u vladi trebalo da razgovaraju i sa svim reprezentativnim sindikatima.
Država smatra da postoji prostor za smanjenje transfera lokalnim samoupravama za deset do 15 posto s tim da se umanjenje neće na isti način primeniti na bogatije i siromašnije samouprave. Transferi pokrajini bi ostali na postojećem, projektovanom nivou uz obavezu Vojvodine da iz sredstava od prodaje dela NIS finansira deo izgradnje Koridora 10.
Sve institucije koje ostvaruju sopstveni prihod (razne takse, školarine i slično) biće u obavezi da čak 40 odsto tog novca uplate u budžet. U isto vreme postojaće zabrana povećanja cena navedenih taksi i školarina. Mada precizna informacija o ukupnoj visini ovakvih prihoda ne postoji, procene su da je u pitanju iznos i do 600 miliona evra.
Pooštreni zahtevi MMF za maksimalnom štednjom proizašli su iz podataka o ostvarenim prihodima naše države u ovoj godini. Naime iako smo planirali da nam prihodi 2009. godine budu veći za 12 odsto nego prošlogodišnji oni su čak dva odsto niži nego u godini za nama.
Vrhovni sud protiv zamrzavanja radnih sporova
Vrhovni sud Srbije i okružni sudovi neće postupiti po preporuci Ministarstva ekonomije da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa, saznaje „Blic" u pravosuđu.
Sporovi koje su povele hiljade radnika nezadovoljnih privatizacijom svojih firmi, biće, dakle, nastavljeni, a o naplati će sudovi odlučivati u redovnoj proceduri uprkos inicijativi Ministarstva ekonomije.
- Taj dopis Ministarstva ekonomije zaista je stigao u Vrhovni sud i o tome su samo obavešteni predsednici okružnih sudova, ali nikako ne da bi postupili po njemu. Uskoro će biti prosleđen zajednički stav predsednika okružnih sudova i predsednice Vrhovnog suda da je takav dopis pritisak na sud i da niko nema pravo da daje sudovima uputstvo kako da postupaju u bilo kojoj pravnoj materiji. Poruka sudstva biće jasna - da to ne sme više nikad da se ponovi - kaže izvor „Blica" blizak vrhu pravosuđa.
Ministarstvo ekonomije je u svom dopisu preporučilo da radnici koji su dobili sporove zbog neisplaćenih zarada i drugih dugovanja u preduzećima neće moći da računaju da će im u ovoj godini biti isplaćen novac. Dopis Ministarstva ekonomije, datiran na 16. mart, a koji je potpisao Nebojša Ćirić, državni sekretar, odnosi se na preduzeća koja su privatizovana, odnosno koja tek treba da se prodaju. Drugim rečima, ne odnose se na prava radnika iz državnih firmi.
Pred sudovima u Srbiji vode se brojni postupci utvrđivanja obaveza poslodavaca a na ime zaostalih plata, kao i za razlike u ceni rada. Međutim, preciznog podatka koliki je taj broj nema.
U preduzećima koja su do sada privatizovana radi 90.000 radnika, a u toku je privatizacija firmi sa još 16.000 zaposlenih.
- Iznosi su veliki jer su potraživanja iz devedesetih godina, a osim glavnice, obuhvataju i kamatu. Jedan od najdrastičnijih primera je Fabrika vagona Kraljevo koja upošljava 2.000 radnika, a oko 200 bivših zaposlenih traži da im se isplate zaostale plate iz devedesetih. Sada imamo situaciju da jednom uspešnom preduzeću koje ostvaruje izvoz od 500.000 dolara od prodaje vagona preti zatvaranje jer bivši radnici hoće da zaplene i prodaju mašine - objašnjava za „Blic" Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, motivaciju za pokretanje ove inicijative, dodajući da Fabrika vagona Kraljevo nije usamljen slučaj, već da je slična situacija i u IHP Prahovo, kao i u brojnim firmama širom Srbije.
Kada je Ministarstvo ekonomije uočilo problem, sastavilo je dopis koje je upućen Ministarstvu pravde, a ono ga je potom uputilo Vrhovnom sudu Srbije.
Čemu sve uče decu... Đacima dali zadatak da pišu Tadiću!
Učenici nekoliko odeljenja od trećeg do šestog razreda Osnovne škole „Drinka Pavlović" u Beogradu dobili su nesvakidašnji domaći zadatak: da nacrtaju predsednika Srbije Borisa Tadića ili da mu napišu pismo! Roditelji učenika koji su dobili ovaj zadatak bili su frapirani kada su ih deca upitala: mama, ko je taj Boris Tadić?
Nekoliko vrlo nezadovoljnih roditelja ove dece već ja zvalo školu kako bi protestovalo zbog „političke manipulacije najmlađima". S druge strane, direktorka škole Milena Bićanin odbacuje ove optužbe roditelja i objašnjava da je njihova škola „Drinka Pavlović" samo prihvatila učešće u akciji „Večernjih novosti" (pogledaj okvir), u kojoj deca šalju pisma i crteže poznatima u Srbiji, ali isključivo na dobrovoljnoj bazi.
Majka jednog desetogodišnjeg dečaka koji pohađa četvrti razred kaže da je bila zgranuta kada ju je sin krajem prošle nedelje pitao: „Mama, kako izgleda predsednik Srbije Boris Tadić, ko je on"?
- Na moje pitanje zašto ga to interesuje, sin mi je rekao da je direktorka ušla na njihov čas i rekla im da za domaći zadatak nacrtaju predsednika Tadića ili da mu napišu pismo! Pomislila sam da je možda pogrešio, da nije dobro razumeo, ipak, on je još mali, pa sam pozvala i druge roditelje čija deca idu sa mojim sinom u razred. Zgroženi kao i ja, i oni su mi potvrdili da su i njihova deca dobila isti zadatak - priča nam majka koja je insistirala na anonimnosti jer se plaši da njeno dete ne bude imalo problema u školi.
- Moje dete ne gleda „Dnevnik" i vesti da bi znalo ko je predsednik Srbije i kako izgleda, jer gleda crtaće! I zašto bi jedan desetogodišnjak u Srbiji morao da zna ko je Tadić?! Smatram da je ovo čista zloupotreba dece u političke svrhe i verujem da bi se i u Predsedništvu Srbije šlogirali kada bi čuli da deca moraju da crtaju Tadića i pišu mu pismo! Na kraju, pošto moj sin nije ni nacrtao Tadića, rekla sam mu da u pismu napiše: „Na zakletvu Borisu, ja spev'o sam stih" - priča ova majka.
Pres je posetio i školu „Drinka Pavlović", a direktorka ove ustanove Milena Bićanin uverava nas da „nema mesta nikakvoj panici" i da roditelji nemaju nikakvog razloga za strah da im deca budu uvučena u „bilo kakvu politizaciju"!
- Ideja da se predsedniku Srbije pošalju pismo i crtež nije moja! I vi ste se stvarno zatrčali ako ste pomislili da ja hoću da veličam predsednika! Znate, ja nisam ni u jednoj stranci! Mi smo dobili poziv od „Večernjih novosti" da učestvujemo u njihovoj akciji, u kojoj deca pišu pisma i(li) crtaju ljude iz javnog života. Prvi je predsednik Srbije, a posle može biti sportista, neki drugi političar, muzičar... - objašnjava Bićaninova.
Direktorka škole kaže da „ne vidi problem" da deca pišu predsedniku, jer je i to „način da se vidi kako razmišljaju, koji su njihovi problemi".
Po izlasku iz kabineta direktora škole, razgovarali smo i sa nekoliko učenika škole „Drinka Pavlović". Za razliku od direktora, deca nam pričaju da su od nastavnika likovnog u petom razredu dobili zadatak da urade crtež predsednika Tadića.
- Nastavnik likovnog nam je rekao da za domaći do utorka svi nacrtamo predsednika Tadića. Kada sam rekla mami šta imam za domaći, samo se prekrstila. Imala sam problem da mu nacrtam nos... - priča nam učenica petog razreda.
Njen drugar iz četvrtog razreda dobacuje:
- I nama je učiteljica rekla da za domaći pišemo predsedniku Tadiću ili ga nacrtamo. Ja ne znam šta da mu pišem, pa mi je tata pomogao da ga nacrtam. Čak mu je i pod mišku stavio puno para... - priča ovaj klinac.
U „Večernjim novostima" Presu je potvrđeno da je njihova ideja da osnovci pišu pisma i prave crteže predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ali i da niko nije tražio da se to zadaje kao domaći zadatak učenicima.
