Izvor: B92, 01.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"NIN", 27. april
pise: BILjANA STEPANOVIC
Elegantan drzavni harac
Vlast je odlucila da prema privredi nastupi strogo: sva preduzeca koja ne usklade svoje poslovanje sa Zakonom o preduzecima i ne naprave procenu vrednosti drustvenog kapitala (prema srpskom Zakonu o privatizaciji) do 30. juna ove godine, bice likvidirana i brisana iz sudskog registra. Ovo je direktorima preduzeca sasvim ostro predocio Milan Beko, savezni ministar za privredu, na sastanku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uprilicenom u Privrednoj komori Srbije. Tema na prvi pogled izgleda dosadno i odvraca paznju, ali nije tako - to je zapravo i bio cilj. Dok se javnost bavi (nametnutim) politickim temama, vlast ponovo uspeva da u kljucnom trenutku pribavi sebi dobru sumu novca. Pogotovu kad izvori opasno presusuju, a blizi se (neumitno) vreme izbora.
Nov izvor prihoda
O cemu je zapravo rec? Uskladjivanje sa pomenutim zakonom o preduzecima odlaze se vec cetiri godine, tako da je, prema podacima Milenka Radica, predsednika Fonda za razvoj demokratije, od oko 200 000 preduzeca registrovanih u Srbiji, svega 10 odsto uskladilo poslovanje sa pomenutim zakonom. Ova formalnost prilicno kosta: svako akcionarsko drustvo, koje se preregistrovalo iz deonicarskog drustva (u stvari, to su sinonimi) za ovo uskladjivanje treba da plati po 10 000 dolara, a drustvo sa ogranicenom odgovornoscu (d.o.o.) po 5 000 dolara. Doduse, samo polovina uplacuje se odmah, i to u dinarskoj protivvrednosti po zvanicnom kursu, a ostatak u naredne dve godine. Strani akcionari uplacuju u dolarima, ali im se ulog obracunava po zvanicnom kursu od sest dinara za nemacku marku. Ako uzmemo da svega polovina, dakle 100 000 preduzeca zaista radi, jasno je da ce se skupiti znatan novac. Otuda se moze razumeti zestina kojom je ministar Beko upozorio direktore da daljeg prolongiranja nece biti i da ce ih privredni sudovi bez milosti brisati iz registra. Ko se oglusi, prestaje sa radom. I sami direktori, koje je oznacio kao glavne krivce za dosadasnje otezanje, snosice sankcije: ostace bez svojih tapaciranih fotelja. Fond za razvoj demokratije pokrenuo je pred Saveznim ustavnim sudom jos 1997. godine spor, gde je glavno pitanje bilo kako je utvrdjena suma koju preduzeca moraju platiti i ko garantuje da se opet nece traziti neka nova uplata. Advokat Radic za NIN kaze: "Ovakvim postupkom remeti se elementarna pravna sigurnost, jer Ustav zabranjuje retroaktivnu primenu propisa. Ne moze se vec registrovanim preduzecima naknadno traziti polaganje novcanog uloga, kad vec to nije uradjeno prilikom registracije." Ustavni sud odbacio je ovu inicijativu Fonda. "Ovakvo postupanje moze se oceniti kao katastrofalno. Ako preduzece vec posluje, naknadno ulaganje je nelogicno. Vise puta do sada je produzavan rok bez ikakvih posledica po preduzeca, a jedini stradalnik je ICN Galenika gde je Agencija za procenu vrednosti drustvenog kapitala (sadasnja Direkcija) razvlastila stranog ulagaca od njegovog vlasnickog udela", kaze za NIN dr Milan Kovacevic, ovlasceni procenjivac vrednosti kapitala.
Potpuno je destruktivno, smatra Kovacevic, sada zbog ovih formalnih razloga gasiti preduzeca, odnosno unistavati i ono malo preostale privrede koja jos radi. O tome da li zaista gasiti preduzeca ako ne ispostuju rok do 30. juna, nisu se slozili ni sami predstavnici vlasti, ucesnici na pomenutom skupu u Privrednoj komori. Primera radi, predsednica Privrednog suda u Beogradu Milena Arezina usprotivila se tvrdom stavu Milana Beka: "Bilo bi mi zao da ijedno preduzece zbog ovog roka ide u likvidaciju. Neka ide iz bilo kog drugog razloga, ali zbog ovoga ne." Arezina je prisutnim direktorima posavetovala da "podnesu do 30. juna makar i prazne papire, pa ce se onda u hodu problem resavati, samo da izbegnu likvidaciju".
Masovno zatvaranje firmi
Njen kolega Milan Vincic, zamenik predsednika Viseg privrednog suda Srbije, smatrao je pak da sud nikako ne moze arbitrirati da li ce ili nece brisati neko preduzece iz registra, vec mora po zakonu pokrenuti postupak likvidacije. Vincic je skrenuo paznju da su mnoga registrovana preduzeca zapravo "fantomska", fiktivno otvorena u vreme kad je to bilo moderno. To je istina: pocetkom devedesetih masovno su otvarana preduzeca, jer je procedura bila jeftina i jednostavna. Sad je veci problem to isto preduzece zatvoriti ako nikad nije proradilo, jer je procedura skupa i slozena. Zato ce vlasnici ovakvih preduzeca uspeti da se rese bede, kaze dr Kovacevic: "Oni ce biti zahvalni sto ce ih Privredni sud posle 30. juna automatski likvidirati ako ne plate 2 500 dolara." Jos jedna pozitivna posledica jeste to sto ce se, napokon, napraviti presek pravog stanja - koliko preduzeca u ovoj zemlji zaista radi, a koliko postoji samo na papiru. Doduse, sudija Vincic je na pomenutom skupu postavio pitanje (ostalo bez odgovora) ko ce snositi troskove likvidacije preduzeca. Kad je rec o drugoj obavezi, proceni vrednosti kapitala, zamenik republickog ministra za vlasnicku transformaciju Miroljub Hadzic tvrdio je da uopste nije realno da se sada za ovako kratko vreme sav taj posao zavrsi buduci da je od 7 000 drustvenih i drzavnih preduzeca do sada (dakle, za sve cetiri godine) oko 2 600 preduzeca uradilo elaborate o proceni, dakle, oko 36 odsto. Hadzic je zato rekao da ce se tolerisati ako preduzece do 30. juna bar zapocne procenu vrednosti kapitala. Tome se opet usprotivio dr Mirko Vasiljevic, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i jedan od tvoraca oba pomenuta zakona: "Ne moze se prihvatiti da je ispostovan rok ako se procena samo zapocne, jer to ne vodi nicemu. Ukoliko se ponovo rok produzi, mi cemo se u svetu legitimisati kao krajnje neozbiljna zemlja, kojoj se ne moze verovati."
Krajnje (ne)ozbiljna zemlja
Na stranu tema da li bi nas (tek) sada bas ovaj problem "legitimisao kao krajnje neozbiljnu zemlju", ako to vec nije ucinjeno po nekim drugim pitanjima; treba se vratiti dilemi zasto se sada toliko insistira na zadatom roku do 30. juna uz zaprecene drasticne kazne. Mora biti da postoji neki dublji razlog. Nasi izvori iz savezne vlade pitaju se da li to "neko sada trenira strogocu, jer nije u situaciji da tim ljudima o cijoj se kozi radi licno pogleda u oci". Uz to napominju "zivi bili pa videli da li ce biti novog odlaganja".
Razlog za ovoliku zurbu i strogocu sasvim je jasan, tvrdi Milenko Radic: "Novac je ocigledno potrebno hitno prikupiti do juna, sto znaci da vlast tada nesto sprema. Ne zaboravimo da je bas za jun najavljeno otvaranje mosta u Novom Sadu, kao i isplata stare devizne stednje, bez obzira da li ce je zaista biti." Do sada, kaze Radic, izbori nikada nisu bili u junu i tokom leta, sto ne znaci da se sada ne moze napraviti izuzetak. Drugo, ako se odrze i u septembru, bice zakazani tokom leta. Pred izbore je potrebno odobrovoljiti biracko telo, a za to je, zna se, potreban novac. Cela ova situacija lici na namestanje karata. Ulog bi, na elegantan nacin, trebalo da obezbedi privreda. O tome koliko su privrednici raspolozeni da ispune ovaj novi (patriotski?) zadatak, nismo uspeli da dobijemo ni jednu jedinu zvanicnu izjavu. Nezvanicno, nasi sagovornici saglasni su - da ce platiti. Privatna preduzeca izdvojice (podrazumeva se iz dzepa) osnivacki ulog za uskladjivanje sa zakonom o preduzecima. Drustvena ce opet, radije platiti troskove procene kapitala (sto je uslov za privatizaciju), posto su oni manji nego kazne za privredni prestup ako to ne ucine. Sad, da li ce se stvarno i privatizovati, to ce jos da vide. Do sada se pokazalo - ne zuri se mnogo ni njima ni drzavi. Bez obzira na vatrene govore s obe strane.
.jpg)
