Izvor: B92, 30.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"BlicNews", br. 26.
pise:A. Tijanic
Sloba - finale legende
Sta je onda kraj za Slobu koji zna da je van domasaja zemaljskih zakona, u bozije ne veruje a ni istorijske presude ga previse ne zanimaju? Sta je kraj za Srbe koji jedan drugom pustaju krv u tuci oko parking-mesta, ali kad im neko ukrade zivot, kad unesrecuje njihovu decu, kad obezvredjuje sve sto su za zivota stvorili - oni cute, uvijaju se kao pantljicare i jedina im je misao da ne upadnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u oci drzavnim kerberima koji udaraju recke i donose presude? Sta je hepi-end za srpsku opoziciju, koja neumno smatra da je Sloba gotov; preostaje, je l' da, samo rutinska ostavinska rasprava oko njegovog testamenta i slozeno pitanje redosleda govornika na velicanstvenoj proslavi pobede. Podrazumeva se vatromet i mimohod kroz oslobodjeni Beograd. Tragajuci za odgovorom: jesmo li mi Srbi prokleti oduvek ili je to prokletstvo pronalazak ove decenije, dolazimo do tajne formule nasih zivota. Ona glasi ovako - svako resenje za srpsku tragediju podrazumeva sto brzi kraj vladavine slobista! Dakle, bilo kakvo resenje je samim tim iskljuceno, ako razumete ovu surovu igru recima. Sloba, moram to otvoreno da vam saopstim, ima problem za svako resenje; ako razumete ovu takodje surovu igru recima.
Svi Srbi osecaju da je ovo finalni cin Slobine vladavine. No, cetvrtina medju nama jos se nada da ce njihova ikona, kao uvek, naci spasonosni, velicanstven potez kojim ce produziti vlast za jos dva puta po pet godina. Na zaprepascenje svakog amaterskog sociologa te vernike cine najbedniji, najprevareniji, najvise puta opljackani, najsurovije zloupotrebljavani Srbi, pa time i najneotporniji na hipnozu. Slobi, medjutim, vise nije do vecine; on samo zeli da vlada vecno, bez obzira na brojeve. Zato je posle uzaludne odbrane bankrotirane ideologije, posle populizma koji se izlizao i posle pretvaranja svake krupne reci u rite i privrede u dronjke, posle odluke da se Srbija suprotstavi Novom svetskom poretku - jer, ko bi sem nas Srba pristao da to obavi na sopstvenu stetu, zato je, kazem, posle svega toga napravljena vladajuca koalicija jeza i klozetske cetke. Time je, iza parola o samo ovakvoj mogucoj Srbiji, o samo ovakvom mogucem zivotu Srba, o samo ovakvoj pravdi, zakonitosti i nadrealnosti, o samo ovako mogucem Vodji i samo jednom svetu u kojem nema mesta za nas - skrivena jasna obmana. Objasnjenjem siromasnima umom da Srbija postoji samo dok njom vlada Sloba, te da, posle njega - ako to vreme uopste postoji, Srbi moraju da obave kolektivni harakiri, kao clanovi svake pristojne sekte, uspostavljen je, do skora, neraskidiv savez izmedju mase i elite. Na pocetku tog dozivotnog pakta Slobe i njegovog naroda, masa je, sto kazu uceni, postala fascinirana cinjenicom da je istorija konacno postala njiva za sarlatane, mistike i proroke, a gomila obeshrabrujuce odusevljena atmosferom u kojoj se gigantske lazi i monstruozni falsifikati priznaju kao jedine istine. Time je kroz Srbiju razvejan strah od pameti i znanja, javni poslovi su poceli da se vode u privatnu korist, intelektualne manjine se osudjuju na linc, propagira se ksenofobija, rasna mrznja, velica se i romantizuje smrt, pale se lomace za knjige i novine, slavi se politika bez savesti, zivot bez rada i znanje bez karaktera. Apsolutna moc u Srbiji je napravljena na oduzimanju svacije slobode. Srbi su se, u strahu od kazni, pravili nevesti pred sistemom koji je sebe poistovetio sa drzavom, pred vladarem koji smatra da Srbija vise duguje njemu no on njoj i pred elitom koja se besramno i bahato obogatila u godinama propasti svoje nacije i drzave. Kad je Sloba shvatio da njegovi Srbi, isti oni koji su hladno nistili i sebe i druge na njegov mig, sada vecinski shvataju da je neokomunizam manje od zivota, Srbija manja od sebe, a rezim manje od nista - digao je ruke od ubedjivanja i prevaspitavanja, ukinuo je posrednika izmedju sebe i svog naroda - dakle, parlamentarni sistem, i resio da vlada po svom karakteru. Sve svoje protivnike, mrtvace u prednacrtu, stavio je izvan zakona i objavio da se lov na njih smatra drustveno korisnim radom.
Time je sve Srbe podelio na dve nacije: slobiste i antislobiste. Izmedju njih ne da nece biti mira, vec je zabranjeno i primirje. Jedni su licencirani zastupnici nacije, drugi ne zasluzuju da budu ni zivi a ne da budu Srbi. Nase su sudbine time konacno razdvojene. Sustina je, dakle, da sudbina Milosevica i njegovih hiljadu stozernika rezima, u situaciji kad su spolja i iznutra izjednaceni principi ziv-si-dok-vladas, postaje limitirajuci faktor bilo kakve promene u ovoj zemlji. Sustina je, dakle, da Sloba nece dati vlast ni pod kakvim uslovima, da citav mehanizam drzave, represije, kontrole i medija, sada lincuje protivnike samo iz jednog razloga: srpsko javno mnjenje preparira se da sa mirom primi svaku kaznu koja ce se sruciti na izdajnike, nepatriote i lose Srbe. Povod mogu biti zahtevi za izborima, rezultati izbora, okupljanja ili prosto neverica da je Srbija najvece gradiliste u Evropi. A sa druge strane, atmosfera pripreme za konacni obracun sa idiotima koji izdajnicki tvrde da je moguca i drugacija, normalna i srecna Srbija, atmosfera histerije i usadjivanja mentaliteta opsade Srbije od sveta unapred abolira svakog slobistu koji u odbrani Vodje entuzijasticki pretera u nasilju nad deponijom opozicionara.
Poruka je jasna: nema plisanog razlaza Srba i Slobe! Nekadasnji Otac srpske nacije vidi zelju Srba da se sto jevtinije rastanu sa njim i svoju strategiju gradi na upozorenju da jevtin, besplatni rastanak i raskid njihovog medjusobnog dozivotnog ugovora nece biti moguc. Nema izlazne staze posute cvecem; kozja staza za izlazak iz ovog rezima je staza za fakire, posuta trnjem, dracom i rasutim staklom. Putarina mora da se plati. Da prevedem: ako bude primoran da ucutka - mislim, konacno, dvadesetak glasnih i glavatih Srba, da prebije hiljadu i zatvori dve hiljade a da to bude ukupna cena spasavanja svoje glave i svog rezima, Sloba ce bez razmisljanja to uraditi. Sta je inace alternativa za njega? Da preda vlast onima koji bi ga spakovali u Hag? Da pusti Canka da ga obesi na Terazijama? Da gleda Vuka i Djindjica kako se tuku oko Belog dvora i Sente? Da bude ziv a da se otvori zavrsni racun njegovih 12 godina vladavine? Da na svojoj drzavnoj televiziji gleda svedoke koji ga optuzuju za sve? Ajte, molim vas! Ono sto pouzdano zna to je da se svet vise nece umesati ratom u srpske poslove ma sta on radio svojim Srbima. Pod uslovom da ne dira Albance dok ubijaju Srbe, Brdjane, dok cede vranac, Cokalije dok beru leblebiju i Dodika koji vlada naprednijim delom Srba. Sve sto ce Sloba da uradi znamo. Ima li tuce opozicionih lidera, koje samo nada u testament Milosevica jos drzi na okupu, imaju li oni bilo kakav odgovor na noc kad se nebo iznad ove nesrecne zemlje srusi i sve nas zatrpa? Sta ce i preko cega ce bilo sta reci svom delu nacije? Hoce li priznati poraz pred vladavinom za koju nije potrebno ni znanje, ni vestina, pa ni razum? Hoce li konacno shvatiti koliko je ozbiljan posao suprotstavljanje politici koja pustajuci krv sopstvenoj naciji - a i drugima - odrzava sebe na vlasti?
Hoce li te noci, kad maskirani dodju po sve nas, shvatiti koliko su njihove sujete, svadje, podmetanja, ogovaranja, medjusobne optuzbe i olajavanja - maloumne? Hoce li te noci shvatiti koga su ili sta su imali kao svog protivnika? Hoce li se pokajati za sve sto su propustili u ovih 12 godina i hoce li to kajanje imati formu poslednje ispovesti? Mozda ce sve biti drugacije. Mozda je problem sa mojim pesimizmom sto sam prokleto mnogo puta bio u pravu. Uprkos tome, mozda ce doci vreme da se otvore vrata Srbije i da Buducnost udje. Pitam se samo - hoce li ovde biti nekog da otvori vrata kad se zacuje kucanje?
