Izvor: RTS, 22.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (22. 03. 2009.)
Generalni inspektori u vojnoj policiji i bezbednosnim službama, Plate idu dole zbog poreza, Ponos jači i od opstanka, Bradić: Koliko muzike, toliko i plata!, naslovi su iz beogradske dnevne štampe
Generalni inspektori u vojnoj policiji i bezbednosnim službama
Vršimo ozbiljne analize mogućih posledica ekonomske krize na funkcionisanje sistema odbrane. Kakve god one bile, sigurno je da sistem neće trpeti, ali teško da će moći da dođe do „osvežavanja" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << savremenim sredstvima. Neće doći do zastoja letenja naših aviona, do zastoja u izvođenju vežbi, kao što je bilo u ranijem periodu. Imamo dovoljne rezerve da funkcionišemo normalno, čak i u slučaju da godina bude veoma krizna, kaže u intervjuu za „Politiku" ministar odbrane Dragan Šutanovac.
"Prvo tromesečje ove godine obeležiće završetak radova na strateškim dokumentima i pojedinim zakonima. Na sednici vlade je usvojen Strategijski pregled odbrane, prvi u istoriji Jugoslavije i Srbije, a rađen po standardima NATO. Trenutno se u vladi nalazi i zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Očekujem da će se u toku sledeće nedelje pred vladom naći i Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane, koje su konačno formulisane sa svim primedbama koje su bile prihvatljive. Time će se zaokružiti najveći deo zakonodavnih reformi Ministarstva odbrane koje su bile problematične praktično od raspada bivše Jugoslavije. Radimo i na zakonima o civilnoj zaštiti, o službama bezbednosti i o proizvodnji i prometu naoružanja i druge opreme. Ovo je veliki reformski iskorak koji treba da uobliči pravnu regulativu za dugoročno funkcionisanje sistema odbrane, a posebno Vojske Srbije."
Šutanovac je izjavio da nedostatak finansijskih sredstva onemogućava završetak pune profesionalizacije Vojske do kraja 2010. godine, ali da će fazna profesionalizacija biti nastavljena. "Proces će se usporiti, ali neće stati. Bitno je reći da se ranijih godina na konkurse za profesionalce po pravilu prijavljivalo manje ljudi od potrebnog broja, a sada imamo više od dva kandidata na jedno upražnjeno mesto, što ukazuje da smo uspeli da vratimo ugled Vojsci i vojničkoj profesiji."
Govoreći o reformi službi bezbednosti, Šutanovac kaže da će vrlo brzo biti završen predlog zakona o VBA i VOA. "Planiramo da zakon bude usvojen u toku ove godine, da napravimo savremen akt za moderne službe, da implementiramo unutrašnju kontrolu i da te službe konačno dobiju zakonski okvir neophodan za rad u 21. veku i inspektore. Pored zakonske, tu je i organizaciona reforma ovih službi i vojne policije. Upravo razmatramo neophodne kapacitete kako bi ova tela bila u maksimalnoj funkciji, da imaju određen broj ljudi, a da ne koštaju više nego što moraju. To je mukotrpan posao, pojedine zemlje koje su se od nas brže razvijale nisu ga završile dugi niz godina."
Srbija će u kratkom roku biti „ostrvce" okruženo zemljama članicama NATO-a, izjavio je Šutanovac u intevrjuu za "Novosti" dodajući: "Ne mislim da je to strašna stvar, mislim da je najvažnije da Srbija ide krupnim koracima ka evropskim integracijama. Moje lično ubeđenje je, a i dobili smo takva uveravanja, da nas niko u tome neće usporiti zbog toga što prethodno nismo ušli u NATO."
"Mi još nismo ispunili sav kapacitet ni prema programu Partnerstvo za mir. Tokom ove godine ćemo konačno otvoriti kancelariju u sedištu NATO-a, kao i sve zemlje koje su u Partnerstvu za mir. Tada ćemo krenuti da sarađujemo u punom kapacitetu", naglašava ministar odbrane.
Plate idu dole zbog poreza
Pregovori s Međunarodnim monetarnim fondom polako ulaze u završnicu, a još se tačno ne zna koji će rashodi morati da budu umanjeni za dodatnih 500 miliona evra. Kako „Blic" nezvanično saznaje, nadležni ne razmatraju povećanje PDV-a, smanjenje plata i penzija niti povećanje carinskih stopa za automobile. Međutim, ukoliko se bude primenio solidarni porez, koji je jedan od ključnih predloga MMF-a, mogli bi da računamo na manja primanja.
Ponude o tome kako da se rashodi smanje, odnosno povećaju prihodi i dalje su otvorene. Upravo i javno iznošenje raznih ideja MMF-a pojedinih ministara predstavljalo je svojevrsan probni balon ispitivanja raspoloženja građana Srbije. I dok su se u javnosti pojedine ideje već mogle čuti, na pitanje da prokomentarišu pregovore i uslove većina sagovornika iz ministarstava koja učestvuju u pregovoru kaže da „dok su pregovori u toku, nije korektno pri čati o uslovima".
Izvesno je da se plate javnog sektora i penzije neće dirati, odnosno da će one ostati nepromenjene. Međutim, ukoliko se na njih primeni solidarni porez, koji je jedan od predloga MMF-a, ova primanja ipak bi bila umanjena, a skoro da ne postoji verovatnoća da će poslodavci njih plaćati.
- Nismo još ništa precizirali. Pregovori traju i narednih dana. MMF odlazi 26. marta i do tada ćemo znati da li ćemo novi stend-baj aranžman sklopiti. Ipak, da bi se donela bilo koja odluka, moraju se napraviti precizne računice - kaže za „Blic" jedan od učesnika na pregovoru.
Prema jednoj računici koju je izneo Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta premijera, između 10 i 15 milijardi dinara moglo bi se uštedeti na smanjenju rashoda od penzija. To je moguće učiniti na tri načina: ograničavanjem maksimalnih penzija na nivou od 40.000 dinara, uvođenjem poreza na penzije koje su veće od prosečnih i smanjenjem penzija koje su veće od prosečnih.
Komentarišući mogućnost da se oporezuju i primanja iznad 40.000 dinara, Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, napravio je kalkulaciju po kojoj bi to označavalo uštedu od 11,2 milijarde dinara na godišnjem nivou.
- Ukoliko nije namera pomoć nezaposlenima u identičnom iznosu, nego je to jedan od 10 do 15 načina da se povećaju javni prihodi i smanje javni rashodi kako bi se zatvorio deo rupe od preko 100 milijardi dinara, onda to ne treba zvati porezom solidarnosti, već dodatnim porezom za pokrivanje budžetske rupe na koji MMF i guverner NBS ukazuju - smatra Zdravković.
Kada se na tu cifru dodaju i oporezivanje penzionera sa preko 40.000 dinara, dolazi se do 1,2 milijardi dinara mesečno i dobija se 14,4 milijardi dinara godišnje. Ono što, međutim, može da bude sporno jeste to što je već prošlo skoro tri meseca i ta ušteda zapravo je manja za trećinu, a biće još manja kada počne da se primenjuje. Inače, ovo je samo deseti deo od 100 milijardi dinara jaza u javnim rashodima koji bi trebalo da se pokriju, tako da je očigledno dalje zatezanje kaiša.
Iako se u javnosti moglo čuti da je MMF ponudio i da država razmisli o povećanju carina na automobile na 20 odsto, naš sagovornik blizak izvorima pregovora kaže da takva opcija nije uopšte razmatrana, kao ni to da se poveća stopa PDV-a.
Ponos jači i od opstanka
Klinačke snove da će pilotirati, lečiti, voditi državu... malo je ko u našoj zemlji i dosanjao. Stvarnost, u kojima je mnogo dostupnije biti nadničar, zavarivač, đubretar, ipak, ne deluje tako primamljivo. Zato, ova zanimanja, čak i u vreme kada pljušte otkazi, a radna mesta klize kroz prste, ostaju nepopularna.
I mada će prosečan Srbin kazati da nijedan posao nije sramotan sve dok mu donosi hleb na sto, poslodavci nikako da uposle dovoljno radnika na gradilištima, u magacinima, stovarištima, njivama, štalama... Dnevnice mogu i za nekoliko puta da prešišaju trgovačke, ali, po svemu sudeći, u novcu nije baš sve.
- U "Gradskoj čistoći" je stalno otvoren konkurs za od 50 do 100 ljudi - kaže Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Plata je solidna, radnicima se daje zaštitna oprema, litar mleka dnevno... Za nekoga ko nema posao, ova se opcija ne odbacuje tako lako. Slična je priča i sa ostalim komunalnim preduzećima. To pokazuje da kriza ili nije previše uzela maha ili da je potrebno mnogo više raditi na svesti ljudi koji na ovakva zanimanja gledaju sa podozrenjem. I u metalskim fabrkama, građevinskoj industriji nije mnogo drugačije. Konkursi za metalostrugare i zavarivače su i pored dobre plate otvoreni po šest, sedam meseci.
I u Uniji poslodavaca Srbije napominju da su i dalje najtraženiji poslovi radnika sa srednjom stručnom spremom, baš onih kojih je najviše na biroima rada.
Dodatni razlog koji destimuliše narod na ivici preživljavanja da zasuču rukave leži u crnom tržištu. Na jugu Srbije na jednog prijavljenog radnika dolazi jedan bez papira.
- U Beogradu mnogo Albanaca sa Kosova i ilegalaca iz Makedonije i Bugarske takođe radi na crno. Angažuju ih različite građevinske i druge kompanije. Pretpostavlja se da u Beogradu radi skoro 30.000 ovakvih radnika, a na nivou cele Srbije skoro 100.000. Na taj način se našim građanima pravi nelojalna konkurencija u zapošljavanju, a i obara cena radnog sata - ocenjuju u Uniji.
Tako su mnoga zanimanja ostala na periferiji.
Sa angažovanjem radne snage kubure i poljoprivredne gazde. Malo je onih koji su spremni da za platu, koja se kreće u rasponu od 28.000 do 60.000, prate uzgoj biljaka u staklenicima i pod otvorenim nebom. Preovladava predrasuda da su ovi poslovi isuviše naporni, da se čovek mnogo prlja, kvasi i da radi za poslodavce koji zahtevaju visok stepen brige o staklenicima, plastenicima, vinogradima, njivama. Zato je broj kvalifikovanih uzgajivača potpuno nedovoljan za potrebe industrije.
I gerontodomaćice su na ceni. Traže ih lokalni domovi zdravlja i zdravstvene ustanove u čitavoj Republici, ali i privatni domovi za stare i preduzeća za negu nepokretnih.
- I ovaj posao je nepopularan jer podrazumeva znatne fizičke napore i psihološku stabilnost. Na njega se obično odlučuju žene koje su dugo na tržištu rada i nemaju posla, ali ubrzo odustaju - priča Rajić i dodaje da zarada zavisi od poslodavca. Država ih plaća do 40.000 dinara, a privatnici do 70.000 dinara.
U Uniji poslodavaca Srbije ističu da je kamin-majstor sve traženije zanimanje.
- Ovaj zanat je veoma ugledan na jugoistoku Srbije, i obično se prenosi s kolena na koleno, pošto nije značajno obuhvaćen u sistemu obrazovanja. Srpski kaminari su izuzetno cenjeni širom Evrope, ali u Srbiji ne postoji dovoljna usmerenost na obrazovanje mladih veštinama ovog zanata. Oglasi za kamin-majstora nisu tako česti, ali, čim se pojave, onaj ko konkuriše, a poseduje izvesno znanje, odmah dobija posao. Mesečna primanja su između 800 i 1.000 evra, a nekada i više jer se radi za bogatu klijentelu koja za specifične modele kamina plaća i više hiljada evra po peći. Ipak, bez obzira na odličnu zaradu, nezaposleni ga odbijaju jer misle da je to težak zidarski posao u kome se teglje cigle, cement i kabasti materijali.
I mlađi ljudi su probirljivi. Mada je prosečnom srpskom studentu džeparac sve tanji, za mnogo poslova se nikada neće odlučiti.
- Najbolje su dnevnice pomoćnih građevinskih radnika, ali se malo ko odlučuje za taj posao - kaže nam Milovan Vujičić, iz Omladinske zadruge "Bulevar". - Čišćenje šuta se, na primer, plaća do 2.000 dinara za osam sati, ali i oni koji prihvate ovaj posao, brzo odustanu. Česte su nam promene i u "Mekdonalds" restoranima.
U ovoj omladinskoj zadruzi studenti mogu da biraju poslove koji nisu rizični. Većina ih zahteva srednju kvalifikaciju, a plate su širokog raspona.
Ipak, i dalje se najviše traži 'leba bez motike.
Bradić: Koliko muzike, toliko i plata!
Ministar kulture Nebojša Bradić rešio je da promeni stvari u kulturi. Kolegama u pozorištu, na filmu, u muzejima, pa i u Filharmoniji poručio je da će u vreme krize dobijati novac, koga po prvi put u poslednjih 10 godina ima dovoljno, ali da traži da rade više, bolje i organizovanije.
Odgovor na "nova pravila" odmah je stigao kroz jednu vrstu pobune: ostavke su dali upravnik Narodnog pozorišta Predrag Ejudus, direktor Filharmonije Ivan Tasovac i Upravni odbor Narodnog muzeja. Bradić ne razmišlja o ostavci.
- Nisam ja ni došao na ovo mesto da bih podnosio ostavku, već sam prihvatio odgovornost i obavezu za kvalitet kulturnog života u Srbiji. Osnovna odgovornost i obaveza svih u kulturi jeste da u ovo teško vreme teret obaveza odgovorno rasporedimo i ne prebacujemo na druge. Zato smatram da ostavke u pomenutim institucijama nemaju isti razlog i istu težinu. Postoje institucije koje rade bolje, kao što je Filharmonija, i one koje su prestale da ispunjavaju većinu svojih zadataka, kao Narodni muzej.
- Ovde je pitanje zašto i kako država izdvaja novac za kulturu. S jedne strane imamo nacionalne institucije koje su nosioci kulturnog programa, kao što su Narodno pozorište, Muzej, Kinoteka, Biblioteka, Filharmonija... i koje dobijaju više od polovine budžeta za kulturu. Ali, van sistema nacionalnih institucija imamo one koje veoma dobro rade i postižu mnogo bolje rezultate sa neuporedivo manje novca. Nama je veoma stalo da podržimo dobre programe i privatnih institucija u kulturi, rad samostalnih umetnika i NVO koji svojom aktivnošću doprinose bogatstvu kulturne ponude u Srbiji, ali i predstavljaju našu kulturu u inostranstvu. U tom smislu moramo jasno da definišemo da je država ta koja daje novac koji stimuliše programe, a ne finansira. Taj novac mi možemo popularno nazvati "za hleb i maslac", a za kavijar svi moraju dodatno da se potrude. Oni koji uspešni, biće posebno stimulisani i nagrađivani, oni koji nisu, neće imati više privilegija.
Govoreći o uslovima u kojima se čuva naše najveće kulturno blago, odnosno o upozorenju UO Muzeja da ono može da propadne jer se čuva u neadekvatnim uslovima, Bradić kaže da je neprimereno i neprincipijelno da ljudi koji su bili nadležni da brinu o Narodnom muzeju u proteklih osam godina za svoj nerad i nečinjenje optužuju sada Ministarstvo kulture. "Svako mora da radi svoj posao i za njega odgovara", naglašava Bradić.
Deo eksoponata nalazi se u Narodnoj banci, a drugi deo u Narodnom muzeju, izjavio je Bradić i dodao da na osnovu mišljenja stručnjaka, smatra da "zgrada Muzeja nije u takvom stanju da predstavlja opasnost za eksponate, a ni za posetioce".
Plate Filharmonije finansiraju se iz budžeta Ministarstva finansija, objašnjava ministar kulture Nebojša Bradić u intervjuu za "Pres". "Mi smo Filharmoniji, kao i drugim nacionalnim institucijama, ponudili da kroz programe "Srbija u Srbiji" i "Srbija u svetu" mogu većim angažovanjem da ostvare veći prihod. Ali, ovde vlada pravilo da je novac od države jedini dovoljan za sve i da je ono što može da se zaradi na tržištu beznačajno, kao da to je kao neka vrsta džeparca. U drugim zemljama je drugačije. Bio sam gost na Sajmu u Lajpcigu, gde sam slušao Gevandhaus orkestar, jedan od vodećih u svetu. Ovaj orkestar sam godišnje zaradi 50 odsto ukupnih prihoda. Oni izvedu 90 koncerata, sviraju 120 opera, 50 koncerata u crkvi i 40-50 koncerata širom sveta. Bilo bi vrlo dobro kada bismo i mi imali sličnu situaciju."
Plata od 38.000 dinara je "možda malo", kaže Nebojša Bradić i dodaje: "Ali da nas brojevi ne zavaraju brojevi, to što oni dobijaju je osnovica. Ukupni rashodi, bez koncertne realizacije, po zaposlenom su 86.000, a sa koncertima oko 100.000 mesečno. Na to je direktor Filharmonije tražio povećanje plata od 100 odsto. To danas niko ne može da omogući.
"Više je očekivanja od ovog ministarstva nego što su to naše finansijske mogućnosti. Zato moramo odgovorno da se ponašamo prema novcu koji trošimo i sa idejom da ga zajednički uvećamo. Kako? Kroz programe koji se finansiraju i stranim donacijama, kroz jače i intenzivnije prisustvo na međunarodnom tržištu, kroz uvećani kapacitet naših kulturnih usluga i program povezivanja sa drugim oblastima, kao što su turizam i podsticanje mera za razvoj kreativne industrije."
