Izvor: RTS, 22.Feb.2010, 03:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (22. 02. 2010.)
Novosti: EU: Srbija još u fioci, Press: Ekskluzivno otkrivamo: Šiptarovog doktora ubicu hapse u Kanadi!, Blic: Doktora zemunskog klana traže u Kanadi, Politika: Romi neće da se sele, a Srbi neće da ih teraju, pišu beogradski dnevnici
EU: Srbija još u fioci
Šefovi diplomatija zemalja članica EU neće ni ovoga puta, na svom redovnom mesečnom februarskom zasedanju, u ponedeljak, u Briselu, raspravljati o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.
Glavne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << teme na spoljnopolitičkom planu među ministrima spoljnih poslova dvadesetsedmorke biće situacija na Haitiju, u Iranu i Ukrajini, a na dnevnom redu biće i Kirgistan, Libija, Belorusija, Zimbabve i Moldavija, dok će dan kasnije, u utorak, biti održan i redovan ministarski dijalog EU - Crna Gora.
Srpska aplikacija za članstvo nalazi se trenutno u fioci Evropskog saveta, u očekivanju da ministri odluče da od Evropske komisije zatraže izradu mišljenja o njoj, što je sledeća faza toka evropskih integracija. Na osnovu dosadašnjih iskustava, ali i specifične situacije Srbije zbog haškog pitanja, još je rano da se o tome razmišlja.
Trenutno se, prema izjavama zvaničnika iz Brisela, traži najpovoljniji trenutak za prebacivanje aplikacije preko puta iste briselske Ulice zakona, iz zgrade "Justus Lipsijus", gde zasedaju ministri, u zdanje Berlemon, gde je sedište komisije.
Obično se na takvu odluku čeka nekoliko meseci, a Srbija je aplikaciju podnela tek krajem decembra. Crna Gora je, na primer, aplicirala 15. decembra 2008. godine, a savet je izradu mišljenja od komisije zatražio 23. aprila 2009. U slučaju Albanije, aplikacija je bila podneta 28. aprila 2009, a mišljenje je zatraženo 16. novembra.
Optimistički tonovi najavljuju ovaj sledeći korak za Srbiju "negde na proleće", dok opreznija struja u evropskim krugovima pretpostavlja da će se to, ipak, dogoditi tek posle sledećeg Bramercovog izveštaja, u junu.
Ekskluzivno otkrivamo: Šiptarovog doktora ubicu hapse u Kanadi!
Doktor Miroslav Risović, koji je osumnjičen da je po nalogu vođe „zemunskog klana" Dušana Spasojevića Šiptara ubijao pacijente u beogradskom Urgentnom centru, lociran je u Kanadi i uskoro bi mogao da bude optužen i izručen Srbiji, saznaje Press! O „slučaju Risović" razgovaralo se, kako nam je potvrđeno, i tokom nedavne zvanične posete ministarke pravde Snežane Malović Kanadi.
Doktor Risović je iz Srbije pobegao posle ubistva Zorana Đinđića. On je privođen u „Sablji", ali je pušten zbog nedostatka dokaza, što je iskoristio da sa hrvatskim pasošem emigrira u Kanadu. U međuvremenu, prikupljeni su dokazi koji teško terete doktora Risovića, pa bi on uskoro mogao da bude uhapšen.
Iako je Risović dobio kanadsko državljanstvo, on bi mogao da bude izručen našoj zemlji pošto, kao dvojni državljanin, i dalje ima i srpski pasoš.
Doktora Risovića je kao člana takozvane „bele ekipe zemunskog klana" tokom suđenja za ubistvo premijera Đinđića teško optužio svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi. On je rekao da je dr Miroslav Risović bio na stalnoj vezi sa Šiptarom i da je imao zadatak da dokrajči žrtve koje bi preživele sačekuše „zemunskog klana".
„On je imao zadatak da dokrajči one koje bi preživeli...", rekao je Bagzi u Specijalnom sudu. Bagzi je, takođe, rekao i da je Šiptar svojevremeno, da bi zaštitio Risovića, naredio da se prebije načelnik Urgentnog centra dr Đorđe Bajec.
„Kada se Risović sukobio sa načelnikom dr Đorđem Bajecom, Dušan je poslao svoje ljude da ga prebiju...", svedočio je Bagzi.
Doktora zemunskog klana traže u Kanadi
Kanadske vlasti pokušaće da lociraju anesteziologa Miroslava Risovića za koga su optuženi i svedoci na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića tvrdili da je ubijao za zemunski klan, saznaje „Blic".
- Obavestila sam kanadske kolege da je protiv Risovića pokrenut pretkrivični postupak u Srbiji, zbog sumnji da je bio saradnik zemunskog klana i da je prema saznanjima naših istražnih organa on došao u Kandu 2004. Dobila sam uveravanja da će, ukoliko se još nalazi u Kanadi, biti lociran i da će nas obavestiti o tome - kaže za „Blic" ministarka pravde Srbije Snežana Malović.
Risović je uhapšen u toku akcije „Sablja" na radnom mestu u Urgentnom centru zbog sumnji da je saradnik zemunskog klana. Kod njega je pronađen pištolj, bez dozvole, ali je ubrzo pušten iz pritvora nakon čega je otišao kod supruge u Kanadu sa hrvatskim pasošem. Protiv njega nije bio pokrenut krivični postupak, ali su policija i tužilaštvo nastavili da skupljaju dokaze, naročito posle nekih svedočenja.
Svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi je svedočio da se Risović čuo telefonom sa Miloradom Ulemekom Legijom, kada je ubijen premijer Zoran Đinđić i da je bio zadužen da dokrajči žrtve zemunskog klana, koje su preživele napad.
- Tog 12. marta, kada je pucano na premijera Đinđića, anesteziju je radila doktorka Popoviæ, a krv je na svom telu grejao, od svih doktora, baš Risoviæ. Posle toga, kada je uhapšen, dobili smo informaciju da je non-stop bio na telefonskoj vezi sa Legijom - rekao je još 2. decembra 2006. za „Blic" dr Ðorðe Bajec, sadašnji direktor Kliničkog centra.
Romi neće da se sele, a Srbi neće da ih teraju
„Svoj maternji jezik, romski, u kojem ima mnogo srpskih reči, ja ne mogu da govorim u južnoj Mitrovici ili kada idem po Kosovu. Zašto? Zato što nisam bezbedan. Kada odem u Prištinu, Uroševac ili Prizren moram isključivo da govorim albanski jezik, osim sa ono malo Roma koje sretnem, s kojima mogu krišom da pričam na svom jeziku", objašnjava za „Politiku" raseljeni Rom Skender Gušani, koji je s porodicom 1999. godine izbegao iz južnog dela Kosovske Mitrovice u Leposavić.
Gušani, koji je predsednik romske zajednice za Kosovsko-mitrovački okrug, s još oko 300 Roma i nekoliko porodica Egipćana i Aškalija živi u „hangaru", na mestu gde je nekada bila stacionirana Vojska Jugoslavije. On kaže da ono malo Roma što ih ima po Kosovu nema elementarne uslove za život, a prvenstveno nema sigurnost. „Stalno strahuju od Albanaca, ne idu u škole, teško dolaze do ličnih dokumenata, a leče se ukoliko imaju para da plate", priča Gušani i objašnjava da su se do rata Aškalije i Egipćani izjašnjavali kao Romi, a da su se sada silom prilika integrisali u albansko društvo. „Oni sada govore albanskim jezikom, a stariji Egipćani i Aškalije među sobom govore romski, ali kada su na ulici, to sebi ne smeju da dozvole jer se plaše da neće osvanuti", kaže Gušani.
Ovaj Rom priča da je nekada živeo u naselju Rasadnik, u južnom delu Mitrovice, koje je važilo za jedno od najvećih romskih naselja na Balkanu. Sada tamo u novoizgrađenim objektima ima nešto više od 70 romskih porodica koje su se u poslednje dve godine vratile.
„Pojedina naša deca iz južnog dela grada idu u severni deo Kosovske Mitrovice, gde pohađaju nastavu. Dovoze ih i odvoze kombijem", priča Gušani.
Na severu Kosova, pored kampa u Leposaviću, postoje još dva: Česmin lug i Osterode, i to su jedini romski kampovi na celoj teritoriji Kosmeta u kojima boravi već desetu godinu oko hiljadu Roma i nešto manje Egipćana i Aškalija.
