Izvor: B92, 22.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Glas javnosti", 22. april
pise: Brankica Draskovic Mijatovic
Irina Subotic, istoricar umetnosti, o nasoj kulturi i nepristajanju da zivi mimikriju: Beli andjeo na kravati mafijasa
Nedavno je izdavacka kuca "Klio" u ediciji "Ars figura" objavila knjigu dr Irine Subotic, istoricara umetnosti, pod nazivom "Od avangarde do Arkadije". Knjiga predstavlja izbor tekstova koji ilustruju svestranu angazovanost autorke na polju istorije umetnosti, naucno istrazivackog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rada u savremenoj likovnoj umetnosti, ali i njenog smelog ukazivanja i reagovanja na aktuelne deformacije nase kulturne i drustvene scene. Sta simbolizuje pojam "Arkadija" u kontekstu naziva vase knjige?
- Pod Arkadijom smatram onu nedostiznu zemlju za koju su se istoricari umetnosti, poput mene, borili u veri da ce svojom profesionalnom recju uciniti nas zivot plemenitijim, boljim, modernijim, civilizovanijim, recju evropskijim. Mislim da uprkos posustalim verama, iluzijama i nadama ne smemo da odustajemo od toga da govorimo. Mora da se pokaze gradjanska hrabrost da se kaze ono sto se misli, a ne da se zivi mimikrija.
Bavili ste se 20. vekom kao i pojavama avangarde iz kojih proisticu modernizmi...
- Pokusala sam da rezimiram i shvatim sta je to sto obelezava nase vreme. Govorim o fenomenima devijacija, pre svega o gubljenju osecanja univerzalne pripadnosti nase kulture svetskoj, i pokusavam da ukazem kako nam samozadovoljstvo i lokalizam ne mogu doneti prave vrednosti. U okviru istrazivanja avangarde i modernizma bavim se i pojedinim svetskim i jugoslovenskim umetnicima. Tu je i deo tekstova kojima sam, ovde i u svetu, reagovala na degradaciju nasih muzeja, o tome kako se zloupotrebljava istorija i kako najdragocenija znamenja, poput Belog andjela, ulaze na kravate mafijasa.
Jedan od tih tekstova je i reakcija na postavku slika Milica od Macve u jesen 1991. u Narodnom muzeju.
- To je bila jedna od tih velikih pocetnih manifestacija kojima se videlo da se gube orijentiri u najznacajnijim ustanovama kulture i da sami umetnici gube orijentire i prestaju da budu ono sto je njihova uloga, a to je da beleze svoje vreme.
Smatrate da muzeji ne bi trebalo da se ukljuce u propagiranje postojecih kulturnih vrednosti. Zasto?
- Moje veliko razocarenje jeste u tome sto sam godinama verovala da ce muzeji i kod nas postati mesta za prepoznavanje vrednosti kojima treba da ostavimo traga za buducnost. Na zalost, oni su u velikoj meri politizovani i gube svoju pravu profesionalnu ulogu za razliku od svetskih koji su preuzeli veliku drustvenu ulogu i nisu preobraceni u uske forume uskih interesa. To je nesto zbog cega cemo mi u 21. veku biti veliki gubitnici jer tesko je dostici ono sto su poslednje decenije 20. veka ponudile muzeoloskoj praksi.
Kolika bi u svemu tome trebalo da bude odgovornost ostalih kulturnih institucija?
- Velika. Svaki intelektualac bi trebalo da bude odgovoran. Na zalost, mnogi su izgubili tu auru nezavisnih mislilaca. U nasim profesionalnim udruzenjima postoje velika prestrojavanja i problem je u tome sto ne znaju na koji nacin da se odrede prema struci. Tu su i toliko proklamovane podele na one "pravoverne" i "nevernike", a koje sigurno ne doprinose dobrom profesionalnom radu. Iskljucila bih Drustvo istoricara umetnosti Srbije koje je poslednjih godina pokazalo da se i u losim uslovima moze dostojno istrajati na ciljevima koje istorija umetnosti ima.
Koji su po vama mehanizmi kojima bi se moglo nesto izmeniti?
- Edukacija, osvescivanje i gradjanska odgovornost. Prenosenja onih tragova neposustalosti i otpora koji postoji. Verujem da u mladima postoji taj impuls samo ga treba jos razvijati. Sigurna sam da generacija koja razume angazovanje mladih iz organizacije "Otpor" jeste ono sto je prava buducnost. Bez politike i samo sa ceznjom da se bolje zivi. Valjda imamo na to pravo. To sto smo sami sebi dovoljni i jako srecni, sto smo tako mali i ponositi, bice nam ogromna istorijska lekcija jer cemo sa svojim ponosom, cini mi se, biti iskljuceni iz istorije.
"Danas", 22. april
pise: J. Krtinic
Kako se Komitet univerzitetske levice smestio u prelepoj palati u Karadjordjevoj 48
Komitet univerzitetske levice (KUL), od pre neki dan uvecan za 1.800 novih clanova, u toku prosle godine postarao se da za potrebe tako masovnog clanstva obezbedi i adekvatan radni prostor. Smestivsi se (sa pripadajucom radio-stanicom KUL) u preko hiljadu i dvesta kvadratnih metara zgrade u Karadjordjevoj 48, koja je od 1966. godine proglasena spomenikom kulture, "kulovci" su, medjutim, izbegli da se prijave i pojave kao zvanicni "podstanari". Umesto njih, paraf na ugovoru o zakupu prostorija, potpisali su njihove "mecene" iz Beopetrola... Vertikala po kojoj je KUL uspeo da se domogne respektabilnog prostora u prelepoj palati na desnoj obali Save, uglavnom je "naftaska". Naime, pre KUL ovaj prostor je formalno koristio NIS Naftagas, koji je pravo koriscenja "nasledio" od OOUR Geofizika. Ovo preduzece, koje je svojevremeno bilo u sastavu SOUR Geozavod, pripojilo se pre desetak godina NIS Naftagasu, prenoseci sa sobom vise od hiljadu i dvesta kvadratnih metara poslovnog prostora u prizemlju palate u Karadjordjevoj 48. Pored ovih poslovnih prostorija, Geofizika je na koriscenje Naftagasu (citaj Beopetrolu, pa KUL-u) prenela i pravo raspolaganja na 36,14 odsto prostorija koje se dele sa vecinskim "stanarom" zgrade, Geozavodom, pre svega biblioteke i Velike svecane sale, ali i kotlarnice, holova i hodnika. Upravo ove prostorije, a pogotovo Velika svecana sala, otvorile su apetit JUL-ovom KUL-u, koji sada ljubomorno (samo za sebe) drzi pod kontrolom kalauz, na duborezom ukrasenim vratima ove prostorije. Zbog kljuca sakrivenog "u nedrima" KUL, organizatori svecanosti 70 godina Geozavoda morali su da odustanu od prethodno utvrdjenog plana, po kojem je jedno od predavanja povodom godisnjice trebalo da se odrzi (a nije) 18. aprila. Sa druge strane, KUL sve cesce u Svecanoj sali organizuje tribine na kojima se redjaju visoki funkcioneri, ali i umetnici (kao pre desetak dana slikarka Olja Ivanjicki). Kako nam je rekao jedan sluzbenik zgrade koji je zeleo da ostane anoniman, KUL ima izgovor za prvenstvo koriscenja ove prostorije zbog toga sto je unutra uglavnom njihov inventar (stolice, fotelje, stolovi). Medjutim, pre nekoliko godina upravo je Geozavod obavio renoviranje ove prostorije (od parketa do plafona)... Prema poslednjim informacijama, medjutim, cini se da ce KUL ipak da popusti, a to ce moci da se proveri vec za desetak dana kada je planirano jedno od pomenutih predavanja. Inace, poznato je da, kada su u pitanju objekti sa "etiketom" spomenika kulture, svi radovi na renoviranju moraju da dobiju konzervatorske uslove od strane Zavoda za zastitu spomenika kulture. Medjutim, nije poznato da li je neko iz KUL izvodeci obimne radove na sredjivanju prostorija od juna do novembra prosle godine, trazio bilo kakvo "zeleno svetlo" tog tipa. Ono sto se, pak, zna jeste da je prilikom ovih radova doslo do unistavanja jedne vredne statue u holu zgrade, koju je, razonodeci se "spustom niz gelender", oborio jedan radnik.
