Izvor: B92, 21.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
NIN, 20. april 2000.
pise: Dragan Bujosevic
Dan posle Dogodio nam se i dugo najavljivani miting. Na citaocima je da procene da li je on bio "kruna aktivnosti opozicije" (Vuk Draskovic), "prvi korak" (Nenad Canak), "pocetak promena" (Srbobran Brankovic, direktor agencije za istrazivanje javnosti "Medijum"), "nedovoljan dokaz za nadu da u Srbiji pocinju promene" ("Berliner cajtung"), "dogadjaj posle kojeg se vise ne postavlja pitanje da li ce doci do demokratskih promena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Srbiji, jer je to nezaustavljiv proces" (Rasim Ljajic), "skup koji je JUL uverio u sigurnu izbornu pobedu" (Slobodan Cerovic). Posao NIN-a je da podseti na nekoliko vaznih cinjenica i da pokusa da zaviri koliko iza scene - razgovor sa Vladimirom Pavlovim, (strana 16), toliko i u buducnost - istrazivanje agencije "Strateski marketing". Da, vlast se uplasila: organizovala je na Televiziji Srbije razgovor o "petoj koloni" na koji nije imala petlju da trojici politicara iz vladajuce koalicije (Nikola Sainovic, Vojislav Seselj, Milovan Bojic) suprotstavi barem jednog jedinog opozicionara (Zoran Djindjic); pretila da ucesnicima mitinga ne garantuje bezbednost; pokradenu privatnu svojinu u obliku filmskih hitova pustala na Televiziji "Politika"; demonstrativno dovodila u centar grada dan pre mitinga policajce naoruzane kalasnjikovima, sto je bilo dovoljno da krene prica da joj je podeljena bojeva municija; dovukla ulja i secera u prodavnice (na nekima je pisalo "Ulja i secera posle 15 casova", valjda zato sto je miting bio zakazan za 15 casova); sprecavala opozicionare iz provincije da dodju autobusima na miting... Da li je ovo bio najmasovniji skup opozicije? Nije, bilo ih je mnogoljudnijih tokom protesta '96/97. godine. Ali je i sada bilo sasvim dovoljno ljudi da liderima opozicije vrati poljuljano samopouzdanje, a glasacima opozicije potvrdi ono sto istrazivanja javnosti pokazuju vec mesecima: za vlast bi sada glasalo manje ljudi nego za njene oponente. Od ovog terapeutskog efekta mozda je vaznije da Vuk Draskovic, Zoran Djindjic, Vojislav Kostunica...dolazak toliko ljudi na miting (procene od nekoliko hiljada do pola miliona, najverovatnije oko sto hiljada) dozive kao pritisak biraca koji zele da lidere vide na okupu i u akciji. Vladimir Pavlov je pomalo pateticno pokusao da ucvrsti opozicione veze, zatrazivsi od glasaca da se obavezu da nece da traze nove lidere, vec da ce naterati ove koje imaju da zavrse posao, a od lidera da se zakunu da ce ostati zajedno ( Pavlov: "Ko izda...", Narod: "...pizda", ponovljeno nekoliko puta.) I upozorenje Dragutina Roknica, sekretara Nezavisnog udruzenja novinara, "posao nezavisnog novinarstva je da grize nesavesne politicare", lideri opozicije bi trebalo da shvate kao deo pritiska javnosti. Opozicija je osudjena na stalno dokazivanje zajednistva, jer su glasaci pokazali da ce samo njega nagraditi, a kazniti svako njeno pojavljivanje u vise kolona na izborima. Srdjan Bogosavljevic, direktor "Strateskog marketinga", dokazuje da bi izlaskom na republicke i savezne izbore u vise od dve kolone opozicija bacila u djubre oko devet odsto glasova, sto bi bilo sasvim dovoljno za opstanak vladajuce koalicije. Na mitingu i posle mitinga lideri, ipak, nisu pokazali da imaju sasvim jasnu zajednicku strategiju i taktiku pretvaranja u izbornu pobedu opipljivog nezadovoljstva naroda sopstvenim zivotom. Djindjic je za to da se odmah sacini jedinstvena lista za lokalne izbore kao vazan dokaz ozbiljnih namera opozicije bez obzira da li ce se na izbore izaci, Draskovic je protiv toga, treba prvo da se vidi da li ce se izaci na izbore. Kostunica misli da Slobodan Milosevic mora da raspise izbore, Canak je uveren da ne mora, Kostunica ce zameriti Amerikancima sto pricaju o represiji rezima Slobodana Milosevica, a precutkuju represiju SAD prema Srbiji, Draskovic ce govoriti o ponizenjima kojima Zapad izlaze lidere opozicije, ostali ce ovo otcutati, ali nije izvesno da je njihovo cutanje saglasavanje sa Kostunicom i Draskovicem. Jeste vazna svaka akcija, dokazuje to vlast hapseci clanove "Otpora" cak i kada njihov protest vise lici na benigno zezanje. Zato je za opoziciju beskrajno znacajno i kada deesesovci odluce da dele gradjanima seme "najsrpskije biljke" prkosa trazeci: "Posejmo prkos po Srbiji!". Ali bi glasacima opozicije - starim i novim - bilo jos vaznije da se lideri opozicije dogovore o zajednickoj strategiji odnosa sa inostranstvom, o ekonomskom oporavku Srbije, podizanju standarda stanovnistva, kosovskom problemu, odnosu sa Crnom Gorom, regionalizaciji i autonomijama u Srbiji, da vec sada pokazu prelaznu vladu, da najave prvih deset poteza posle izborne pobede, da kazu da ce prve postene izbore u Srbiji organizovati godinu posle dolaska na vlast. Da su lideri opozicije na mitingu mogli da najave bar pocetak zajednicke obuke kontrolora izbora i provere birackih spiskova, ne bi morali da skup na beogradskom Trgu Republike zavrse ponavljanjem (citao konferansije) svog dogovora iz januara. Tako su pokazali koliko su od tada uradili.
