Izvor: B92, 19.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas", 19. april 2000.
Borka Pavicevic
NO LONGER AND NOT YET
Na spominjanje majke
"Smece", kazu oni. "Izdajnici", pa onda "Nato pakt", sto postaje sada slogan kao nekada onaj o "pet stotina godina pod Turcima", a vazno je samo to "pod", da ljubljeni narod ima biti "pod nama", inace je "smece", "djubre", "rusilacki", "nasilnicki". I to posle deset godina, rata koji je sam narod vodio, sami gradjani su sami od sebe pucali i mine postavljali od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vukovara do Dervente.
Pa se sada posle tolikog nasilja, izvrsenog u njihovo ime, i sami gradjani koji dovode u pitanje miroljubive, cvetoljubive, rozeljubive, neduzne, naivne, mile, drage, postene vlastodrsce koji su samo ljubili narod svoj i branili ga sve vreme od "ustasa", "mudzahedina", "Siptara" i "terorista" cije se zene "razmnozavaju" i branili istinu i domovinu koja je u njihovom licnom vlasnistvu i koju prosto niko ne sme ni da pipne, ni da voli kao oni sami, jer je patriotizam patent, patriotizam je kljuc, zlatna koka i krst. Manes patriotizmom, pa nateras i normalne ljude da kazu kako im na svu srecu niko od predaka nije bio nikakvog drugog do srpskog i samo srpskog porekla.
Secam se, kada je jednom Opacic, ako ga se secate iz Krajine, imao da izjavi kako je tacno da mu je zena Hrvatica, jer to objasnjava cinjenicu da on ne bi poklao bas sve Hrvate kao ustase, ali da su mu sinovi pravoslavni i da ce biti sahranjen po pravoslavnom obicaju, i zena mu, pa se tako ne moze sumnjati u njegov patriotizam.
Znate, to je onako kada se prica, kaze se: "Jeste da je Musliman, ali mnogo fini covek, oduvek zivi u Beogradu, otac mu je iz Beograda, a majka, srecom, stara Beogradjanka, samo ima neka greska sto je on Musliman, ali moze se to oprostiti, a ima i para." Ima nesto neverovatno rasisticko i klasno kod nasih patriota kada govore o "sljamu", "smecu", "djubretu", "to na ulicama", "narod".
Ne secam se da je ijedan engleski oficir nitu u najgorim filmovima o engleskim oficirima u Indiji, ispoljavao tu vrstu nadmenosti, kakvu imaju nasi zastupnici naroda, ta nadmenost ovdasnja je klasna i rasna.
Pa kako je vreme teklo i kako su se patrioti pojavili kao klasno visi, bogati ljudi, kako su se oformili u novu klasu, a po njima bi se reklo i u novu rasu, jos se vise isticao taj prezriv ton prema narodu i stvarnosti, jer su oni postali visa, nadnaravna bica. Pa i besmrtna bica.
Ne znam kako bi se drugacije dala objasniti i jos jedna neverovatna osobina u oslovljavanju, imenovanju i opisivanju ljudi. Takvo opisivanje i cascenje ljudi koji nisu "za nas" - pa su samim time "protiv nas", sadrzi niz fizickih kvalifikativa, koje bi mogla za neko musko, a pogotovo zensko celjade, da izgovori samo Merilin Monro licno, ili barem neko izuzetno skladan i lep.
Medjutim, takvi tekstovi vrcaju sa ustasca za koja bi se moglo reci da jedva postoje, ali ako biste to vi njima rekli, to bi takodje bilo rasisticki.
E, to je ono sto oni znaju da vi to necete, da kazete nekome, da je ruzan i glup, jer se to ne radi, kao sto se ne pisa posred ulice.
Medjutim, onda dodje do osnivanja UCK.
Bas nesto mislim sta bi nasi gore naspominjani ocevi uradili na takva naspominjanja. Bogami, gospodo, moglo bi im se desiti da uzmu pusku i odu u sumu. Ili, da razliku od ovih na cudo vec naviklih sinova i kceri razvale jednu samarcinu "preslatkim saputavim ustascima" i sapetinama sto mlate oko nas, po svemu i svacemu sto niti razumeju, niti im je dostupno, niti dato.
Jeste sve smo to videli u vreme i Hitlera i Staljina, ono kad vas saslusavaju danima, pa ti onda kazu "i mama je bila kurva", i to u svakoj knjizi pise, ne samu u "Gulagu", znaju i oni i mi sta to znaci, to ima i na filmu, upere ti lampu i kazu "pricajte mi svoj zivot", pa tako danima bez spavanja i bez jela... Sve je to jasno, i pocelo je onda kada je Prvi pristao, to je bilo davno i sve to znamo.
I mozda, su raznorazni fasisti, krace mucili Veljka Koraca, nego sto sada muce Zarka, jer ovo traje trinaest godina.
Dakle, dajte se malo upristojite.
"Vreme", 15. april 2000. 5.P>Univerzitetska javnost
Anatomija jedne profesure
Ni jedan od strucnih kriterijuma nije primenjen u slucaju izvestaja o izboru Vojislava Seselja u zvanje redovnog profesora. Oni su zamenjeni uopstenim i besadrzajnim frazama
Zalazuci se za Zakon o univerzitetu uoci njegovog usvajanja, Vojislav Seselj je na BK televiziji izjavio i sledece: "Ja sam profesionalni politicar i bavim se onim za sta smatram da sam sposoban da se bavim. Ako ima neko sposobniji, ja ga izazivam na duel." Ovo je bila ocekivana reakcija potpredsednika srpske vlade na pitanje jednog gledaoca zasto se Seselj bavi predlozima Zakona o univerzitetu umesto da se bavi pitanjima za koja je strucan. U tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi da ce se Seselj osecati sposobnim da se, osim profesionalnog bavljenja politikom, posveti i ozbiljnim poslovima nastavnika na univerzitetu, i to upravo na Pravnom fakultetu u ciji je Upravni odbor usao nakon usvajanja zakona. Pretpostavka da se Seselj nece vracati na univerzitet posle dve visegodisnje pauze (u proteklih dvadeset godina radio je u nastavnickim zvanjima po godinu dana na univerzitetima u Sarajevu i Pristini) pocivala je na cinjenici da on kao visoki zvanicnik srpske vlade nece sebi dozvoliti da se, nakon zestokih kritika pojava korupcije i nepotizma na univerzitetima ("sada jednostavno imamo polugu kojom cemo suzbijati korupciju, kojom cemo suzbijati nepotizam" - govorio je Seselj zalazuci se za novi zakon), pojavi na konkursu za izbor nastavnika na fakultetu kao clan vlade koja upravlja univerzitetom. Naprosto, nije se ocekivalo da ce potpredsednik srpske vlade posle vlastitih kritika nepotizma dozvoliti sebi da udje na Pravni fakultet i otvori prostor za kritike nepotizma po politickom srodstvu. ODABRANA BIBLIOGRAFIJA: Tek, u "Sluzbenom glasniku Republike Srbije", br. 52 od 3. decembra 1999. godine, i u dnevnom listu "Borba" od 7. decembra 1999. godine pojavljuje se konkurs koji je dekan Pravnog fakulteta u Beogradu raspisao za sticanje zvanja nastavnika za predmet Politicki sistem. Na raspisani konkurs prijavio se jedan kandidat, i to upravo dr Vojislav Seselj. Posto naucnu javnost novi zakon o univerzitetu ne pusta previse blizu dokumenata koji se odnose na konkurse za izbore u nastavnicka zvanja (dekani odlucuju o izboru, a postoje i fakulteti koji u svojim statutima ne predvidjaju nikakav rok u kome bi naucna javnost mogla da se neposredno upozna sa konkursnim materijalom; na Pravnom fakultetu izvestaj komisije za izbor nastavnika stavlja se na uvid javnosti u roku od osam dana), ulogu zastitnika naucne savesti, u slucaju Seseljevog izbora, preuzeli su novinari. Tako je u nasoj stampi zabelezeno kako je na pitanja novinara da li ce mu pri izboru u zvanje profesora pomoci cinjenica sto se u komisiji za pisanje izvestaja o prijavljenim kandidatima nalazi i potpredsednik srpske vlade prof. Ratko Markovic, Vojislav Seselj je odgovorio da mu za pozitivan ishod izbora ide u prilog iskljucivo sadrzaj 20 knjiga koje je uvrstio u spisak svojih naucnih referenci, a ne cinjenica da obavlja funkciju potpredsednika vlade kao i Ratko Markovic.
Naucnoj javnosti malo su poznati, ili gotovo nepoznati, detalji koje sadrzi pomenuti izvestaj potpisan 10. januara 2000. godine od strane prof. Ratka Markovica kao prvog referenta (izvestaj su potpisala i ostala dva clana komisije - prof. Milos Aleksic i prof. Radivoje Marinkovic). Ono sto iz tog izvestaja sledi, kako je javno primetio profesor Pravnog fakulteta dr Radoslav Stojanovic, predstavlja cinjenicu "da je Vojislav Seselj napisao (po broju) vise knjiga od Slobodana Jovanovica" (citat iz prigovora prof. Stojanovica na izvestaj komisije). Takodje, u izvestaju se moze naci podatak da je "uz prijavu na konkurs dr Vojislav Seselj podneo i bibliografiju radova koju je overio Jugoslovenski bibliografski institut", da tih radova ima nekoliko stotina, pocev od dnevnopolitickih tekstova do naucnih radova. Svi ti tekstovi su "uglavnom sabrani u sedamdeset knjiga", stoji u izvestaju. Seselj je, medjutim, kako stoji u izvestaju, komisiji "dostavio dvadeset knjiga pa ih je komisija prikazala drzeci se redosleda koji je dr Vojislav Seselj naveo u prilogu uz konkursnu prijavu pod naslovom "Odabrana bibliografija naucnih, strucnih i publicistickih radova".
Opsti zakljucak komisije pri oceni Seseljevih radova bio je da su "njegovi radovi neujednacenog stepena produbljenosti ali im se nikada ne moze osporavati autorovo znanje iz oblasti politicke teorije, filozofije, prava, istorije, obavestenost, britak i pismen jezik i polemicki stil, opsta kultura i gotovo strasna posvecenost temama o kojima pise". O zakljuccima neobicnim (poput citiranog) za ocenu ispunjenosti uslova koje kandidat prema Zakonu o univerzitetu mora da ispunjava da bi bio izabran u zvanje redovnog profesora svedoci i sledeci citat iz zavrsnog dela izvestaja: "Dr Vojislav Seselj suvereno vlada na javnoj sceni, sto je dokazano nebrojenim javnim istupanjima na javnim tribinama, televiziji i radiju, javnim predavanjima, politickim agitacijama i sl. (...) Kristalna jasnoca njegove usmeno izgovorene reci, logicnost u zakljucivanju, bogata leksika i gotovo perfektna intonacija njegovog govora su garancija da ce dr Vojislav Seselj biti za studente atraktivan i uvek rado slusan predavac (...) Sadrzina i broj njegovih publicistickih, strucnih i naucnih radova, bravurozni govornicki dar i sugestivnost njegovog obracanja drugima vise su nego dovoljni razlozi (referenti bi trebalo da znaju da dovoljne razloge definise Zakon o univerzitetu - prim. aut.) da se dr Vojislav Seselj predlozi za izbor u jedino, a ujedno i najvise fakultetsko nastavnicko i naucno zvanje koje je dosad imao - zvanje redovnog profesora".
Za svakoga ko je upoznat sa pravilima kojih se drzi potpisnik dobro pisanog izvestaja o izboru univerzitetskih nastavnika, nejasno je na osnovu kojih je dokaza izveden glavni zakljucak izvestaja. Ova dilema ima utemeljenje u clanovima 80-82. Zakona o univerzitetu, prema kojim zvanje redovnog profesora moze da stekne lice koje ima: naucni stepen doktora nauka iz naucne oblasti za koju se bira; veci broj naucnih radova od znacaja za razvoj nauke u odgovarajucoj naucnoj oblasti objavljenih u medjunarodnim ili domacim naucnim ili strucnim casopisima sa recenzijama; originalno strucno ostvarenje (projekat, studiju, originalni metod), odnosno rukovodjenje ili ucesce u naucnim projektima; objavljen udzbenik, praktikum ili zbirku zadataka za naucnu oblast za koju se bira; veci broj radova saopstenih na medjunarodnim ili domacim naucnim skupovima; objavljenu monografiju u odgovarajucoj naucnoj oblasti i ostvarene rezultate u razvoju naucno-nastavnog podmlatka na fakultetu, a posebno kroz mentorstvo u magistarskim tezama ili doktorskim disertacijama, kao i ucesce u komisijama za ocenu ili odbranu magistarskih teza ili doktorskih disertacija.
Ovakve odredbe Zakona o univerzitetu dovele su do toga da mnogi fakulteti donose stroga pravila o pisanju izvestaja o prijavljenim kandidatima za izbor u nastavnicka zvanja. U izvestajima se prave posebni spiskovi strucnih i posebni spiskovi naucnih radova. Precizno se navodi u kojim su casopisima od znacaja za relevantnu naucnu oblast objavljeni radovi, sa posebnim naglaskom na radove objavljene u casopisima od internacionalnog znacaja. Takodje, u izvestaju se navodi u cemu se sastoji naucni doprinos svakog prijavljenog rada. Posebno se navodi spisak objavljenih udzbenika i monografija. Za monografije (kao naucno delo koje mora biti recenzirano od strane dva redovna profesora odredjena odlukom fakulteta i nekom drugom relevantnom odlukom) navode se glavni naucni rezultati koji su u monografiji prvi put objavljeni kao naucne istine koje je otkrio njihov autor. Takodje, opisuje se doprinos kandidata obrazovanju naucnog podmlatka. Zakljucak izvestaja obavezno sadrzi detaljan pregled ispunjenosti uslova koje propisuje Zakon o univerzitetu za izbor u nastavnicka zvanja. Nijedan od pobrojanih kriterijuma nije primenjen u slucaju izvestaja za izbor V. Seselja u zvanje redovnog profesora. Oni su zamenjeni uopstenim i besadrzajnim frazama poput ove: "Rad je pokusaj prakticnog pravnickog pristupa zlocinima Josipa Broza Tita protiv srpskog naroda" (opis rada br. 13 - "Optuznica protiv Josipa Broza Tita"). Komisija ne konstatuje da li je pomenuti pokusaj uspeo i ne navodi da li je dao nove naucne rezultate. U izvestaju nalazimo i ovakve ocene (opis reference br. 14 - "Veleizdajnicki proces"): "U radu je data strucna elaboracija jednog karakteristicnog slucaja sudjenja za verbalni delikt na osnovu sopstvenog iskustva." Ovo nije sve. U izvestaju nalazimo i ove opise kljucnih radova V. Seselja: "Ovaj rad je polemicki esej povodom knjige razgovora Slavoljuba Djukica sa Dobricom Cosicem 'Covek u ovom vremenu' ('Otvoreno pismo Drobrici Cosicu' - referenca br. 12)"; "Ovaj rad je empirijsko istrazivanje pravnog instituta zabrane knjige na osnovu nekoliko konkretnih primera i autorovog licnog iskustva" ("Knjige za lomacu" - referenca br. 8); "Rad je zbirka polemickih eseja i pamfleta nastalih pokretanjem javne rasprave o panislamistickim tendencijama u Bosni i Hercegovini, iniciranim antisrpskom politikom tadasnjeg rezima" ("Hajka na jeretika" - referenca br. 4)...
Primera radi, knjiga "Hajka na jeretika" u svom velikom delu (od 51-128. strane) sadrzi zalbu Vojislava Seselja upucenu u CK SKJ povodom njegovog iskljucenja iz SKJ.
KARIKA KOJA NEDOSTAJE: Nazalost, u izvestaju ni na jednom jedinom mestu nije ukazano na sustinske naucne doprinose u radovima V. Seselja, kako Zakon izricito zahteva. Ove i slicne nedostatke izvestaja imao je u vidu i prof. Radoslav Stojanovic kada u vec pomenutom prigovoru iznosi sledece: "Posto sam procitao pomenuti referat, zapazio sam u njemu brojne nedostatke ali cu izneti samo dva prigovora koji se odnose na sustinsku i formalnu povredu Zakona o univerzitetu." Profesor Stojanovic stavlja teziste na ovu primedbu: "Medjutim, dr Vojislav Seselj ne ispunjava uslove iz stava 2. 82. cl. (Zakona o univerzitetu) jer nije ucestvovao (sto se vidi iz referata) u uzdizanju naucno-nastavnog podmlatka, posebno kroz mentorstvo u doktorskim i magistarskim tezama."
I letimican pregled izvestaja pokazuje da Seselj ne poseduje udzbenik ili praktikum iz predmeta Politicki sistem. Iz izvestaja se ne vidi kakvo je Seseljevo ucesce na domacim i medjunarodnim naucnim skupovima, niti se u njemu prikazuje bilo kakvo njegovo originalno strucno ostvarenje.
Uprkos cinjenici da je Seselj vec izabran za redovnog profesora, ostaje nejasno zasto u svoju bibliografiju, dostavljenu uz konkursni materijal, nije uvrstio i knjige koje jasnije svedoce o njegovom, kako komisija rece u izvestaju, suverenom vladanju na javnoj sceni u politickim agitacijama, poput ovih knjiga: "Pali zari, dedinjski dizdare", "Milosevic hapsi radikale", "Milosevicev zajam za preporod Kipra" (recenzenti - Maja Gojkovic, Aleksandar Stefanovic), "Preti nam Slobotomija", "Srpski bracni par Causesku" (recenzenti - Dragan Todorovic, Stevo Dragisic), "Crveni tiranin sa Dedinja" (recenzenti Tomislav Nikolic, Acim Visnjic) i "Vestica iz Tolstojeve ulice". Ove knjige bi imale vecu specificnu tezinu od mnogih koje su prikazane u izvestaju a koje je u prvom izdanju objavio SIVS (Samostalno izdanje Vojislava Seselja).
Dr Vukman Covic, red. prof. Masinskog fakulteta u Beogradu
