Izvor: B92, 16.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Vreme", 15. april 2000.
Intervju: dr Vojin Dimitrijevic
Sta sve Srbija moze da zabrani
"Rezimi koji hoce da opstanu sad uvode edukaciju o ljudskim pravima u policiju, kao sto je slucaj u Kini ili Vijetnamu"
"Nisu sva ljudska prava zestoko politicka, ali drzava moze propasti zbog nedostatka ljudskih prava. To je jedan od razloga sto je propao SSSR. Drzava ne moze opstati sa nemotivisanim stanovnistvom, sa stanovnistvom koje je u neizvesnosti zato >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sto se pravo ne postuje. Uloga prava je da vam da nekakvu izvesnost u zivotu, ukljucujuci to sta smes a sta ne smes da radis. Rezimi koji hoce da prezive, ili da se transformisu u miru, kakvi su kineski i vijetnamski, sad uvode edukaciju o ljudskim pravima u policiju. Zasto im je potrebna policija sastavljena od tabatora i sadista? Nije to potrebno nikom", kaze za "Vreme" dr Vojin Dimitrijevic, direktor Beogradskog Centra za ljudska prava koji je upravo proslavio pet godina postojanja.
"VREME": Koliko ljudi kod nas zna da ima ljudska prava koja su starija od drzavnog prava?
DIMITRIJEVIC: Svest o tome da imamo neka ljudska prava sistematski je suzbijana zadnjih 55 godina. To se uvek zvalo - takozvana ljudska prava, ili je pisano pod navodnicima, a pre neki dan sam video tekst gde je malo bilo da se stave navodnici nego je pre toga moralo da se kaze i - takozvana. Uvrezilo se uverenje da su ljudska prava antidrzavna, subverzivna i da su uvezena sa Zapada. U tom pogledu smo bliski nekim drzavama s kojima smo inace prijatelji - Miamar, Severna Koreja...
Kod nas se na pravnim fakultetima u celoj Jugoslaviji o ljudskim pravima nije ucilo nista, a ako se ucilo, to je bilo u smislu da su ljudska prava nesto sto nam je drzava podarila i sto u svakom trenutku moze da nam oduzme. Na beogradskom Pravnom fakultetu predmet o ljudskim pravima uveden je pre tri-cetiri godine, a verovatno ce uskoro da odumre s obzirom na kadar koji sada tamo predaju. U Centru smo racunali da imamo bar 15.000 pravnika defektnih u oblasti poznavanja ljudskih prava.
Znaju li gradjani da navedu svoja osnovna prava?
Znam profesore prava koji misle da su prava samo ono sto je dato u ustavu i zakonu, a ako se u proceduri ustav i zakon promene - prava nestaju. Evo koliko je to tuzno zaostalo: u srbijanskom ustavu iz 1990. upisana je recenica koja na prvi pogled izgleda sjajno - da je u ovoj zemlji dozvoljeno sve sto zakonom nije zabranjeno.To je, medjutim, XIX vek, prepisano je iz radikalskog ustava. Naravno, postavlja se pitanje - sta to Srbija moze sve da zabrani? Ostavlja se zakonodavcu na volju da zabrani masu stvari. To se videlo prilikom intervencije NATO-a. U pogledu derogiranja ljudskih prava "u doba izvanredne javne opasnosti", nije predvidjeno da derogacije moraju da budu "u obimu strogo odredjenom zahtevima situacije". Ustav Srbije predvidja da se u doba ratnog stanja mogu ukinuti sva prava, a Ustav SRJ je propustio da medju pravima od kojih nema derogacije pomene - pravo na zivot.
U kojoj meri je stanje pogorsano posle intervencije NATO-a?
Vec u predosecanju intervencije 1998. godine zakonodavstvo u Srbiji uslo je u otvoren sukob sa ljudskim pravima, sa srbijanskim ustavom, sa saveznim ustavom, a da i ne govorimo o medjunarodnim ugovorima koji nas obavezuju. Te jeseni donet je Zakon o univerzitetu, pa Zakon o informisanju, koji je ceo u jasnom i svesnom negiranju ne samo slobode izrazavanja nego i fer sudjenja. Tu se negira pretpostavka nevinosti, zatim jedno od osnovnih nacela prava - nacelo zakonitosti.
Mere za vreme ratnog stanja dovele su do legalizacije koncentracionih logora jer je policija mogla po postupku koji nije ni licio na sudski nekog da zadrzi 60 dana, ali kad pogledate odredbu vidite da posle 60 dana nije bilo oslobadjanje nego predaja sudskim organima...
Nas Centar se 26. marta obratio svetskoj javnosti pismom u kojem je receno da ce najveca kolateralna zrtva bombardovanja biti ovo malo civilnog drustva. To se mnogima nije dopalo, ali mislimo da je to tacno. Rezim je dobio jos jedan argument - da su svi ljudi skloni tzv. zapadnim vrednostima petokolonasi, NATO agenti. To ne treba potceniti kao argument kod obicnih ljudi.
Nije li borba za ljudska prava donkihotovski pokusaj u vreme kad su u Srbiji politicka ubistva postala metod politickog delovanja?
Medjunarodna zajednica nam stalno govori - skinite ovaj rezim, neka Milosevic ode, pa cete dobiti pare, i ovo i ono. Niko se ne pita na sta cemo mi liciti u slucaju takvog hepienda. Pitanje nije samo kakva ce nova vlada doci, nego sta da radimo u medjuvremenu. Zato smo mi u Centru dosli na ideju da pregledamo nase zakonodavstvo, i vec imamo inventar zakona koji ne valjaju. Kad dodje neka nova vlast, ona ne moze tek nesto da pocne da radi. Treba biti spreman. Ako samo cekamo, licicemo na ljude koji stalno cekaju da dobiju na lutriji i za to vreme propadnu...
Koliko se opozicione stranke bave ljudskim pravima?
Postoji problem - to nije osuda - kod nasih opozicionih lidera. Oni su vec kao ministri, ne mogu da procitaju vise od tri strane materijala. Rastrzani su stalnim aktuelnim problemima. Drugo, u nekoj vrsti samozaljubljenosti stranke ce skretati paznju samo kad se krse prava njihovih clanova ili vodja, a nece imati potrebno strpljenje da vode racuna o drugim pravima. Njihova netolerancija u ophodjenju takodje je deo problema.
Zatim, opozicione stranke se uplase kad postoji problem kojim se dira u neki politicki tabu. Kod nas se, recimo, nije smelo postaviti pitanje Kosova u celosti, jer postoji strah da ce onog ko pokaze iole razumevanja za albansku poziciju odneti djavo. O Haskom tribunalu se nikad suvislo do kraja ne govori, nego uvek u nekim gardovima, jer su rezimski mediji uspeli da uspostave sliku da je to antisrpski sud. To sto u Hrvatskoj isto misle da je antihrvatski i sto je general Blaskic dobio 45 godina zatvora - to, nazalost, ne pomaze.
Poseban problem - koji je svojim stavom stvorila i medjunarodna zajednica - jeste shvatanje da se u ovoj zemlji krse samo prava nesrba. Mala je paznja posvecena krsenju prava etnicke vecine.
Koliko je objektivno potrebno vremena da se sistem ljudskih prava uspostavi u jednoj drzavi?
Iskustva su razlicita. Prema izvestajima Komiteta za ljudska prava UN-a, Evropskog saveta, negde to ide vrlo brzo - u Madjarskoj i u Poljskoj. U Ceskoj ide nesto sporije, ali ide. Slovenija vise s tim nema problema.
Najteze je u zemljama gde postoje etnicki konflikti i gde u vecinskom stanovnistvu ne postoji raspolozenje da se priznaju sva prava drugima. Rusija bi, bez obzira i na Ceceniju, u Savetu Evrope dosla u krizu. Neke slobode - na primer sloboda stampe - nahrupile su u rusku tradiciju, ali tamo jos postoji prokuratura koja je i policija i tuzilastvo, ne moze se putovati bez odobrenja. Nekad to zavisi od tradicije koju je tesko prevladati. Mi smo jos daleko od toga da resavamo ovo sto resavaju u Ceskoj i Poljskoj o tome sta uraditi sa onima koji su u prethodnom rezimu cinili krivicna dela, krsili ljudska prava, kako otvoriti dosjee...
Sta vas Centar i druge nevladine organizacije mogu da ucine da se nesto promeni?
Nas Centar - a i druge NVO - vec pet godina rade na obrazovanju mladih ljudi, i to je najprijatniji i najvise ohrabrujuci deo posla, zato sto u mladjoj generaciji - narocito sad kad je svesna kraha Univerziteta - postoji velika zedj za znanjem. Cak se izgubila navika da ides u skolu samo ako mozes od nje da dobijes papir. U Beogradsku otvorenu skolu i alternativnu akademsku mrezu idu ljudi koji nece dobiti nikakvo papirce. Ljudi koji su izneli izvestaj Beogradskog centra za ljudska prava, koji su se pojavili na konferenciji za stampu - Vlada Joksimovic, koji je referisao o stanju prava, Tea Gorjanc, koja je referisala o stanju prakse kod nas - samo su mladi ljudi koji su reprezentovali veliki broj onih koji su to savesno radili, a svi su potekli iz nasih skola.
Prvi seminar smo imali 1995. godine u Beogradu, a prva skola je bila u Kotoru. Nije islo lako. Crveni krst je trebalo da bude koorganizator u Kotoru, pa se uplasio, pa je to prebaceno na crnogorski Crveni krst, pa kad je i on poceo da vrda, napisao sam pismo Svetozaru Marovicu, koji je pre pet godina takodje bio predsednik Skupstine Crne Gore. Marovica ne poznajem, ali on je prvi rukovodilac koji mi je ikad odgovorio na pismo. Vrlo je skromno rekao da on tu malo sta moze da uradi - medjutim, kao carobnim stapicem organizovan je jedan od najuspelijih seminara.
Trudimo se da postignemo druzenje predavaca i slusalaca. Tako se razbija strah i uzasna pasivnost koja postoji u nasem univerzitetskom skolovanju, gde na vecim fakultetima kontakti izmedju studenata i nastavnika ne postoje. Tu mogu da se nacnu neke tabuizirane teme, pa se desi i ono sto u redovnom skolovanju ne moze da se zamisli - da vas studenti ne pustaju da odete, da ne beze kad zvoni. Jedna od tema je bila abortus, druga Haski sud...
Imali smo seminare u Brckom, u Teslicu, ljudska prava su ukljucena u vecinu kurseva koji zamenjuju univerzitetske, BOS, AAM, Centar za antiratnu akciju organizovao je skolu mirovnih studija.
Imali smo i vrlo neprijatnih iskustava. Organizovali smo seminar u Leskovcu, negde 1997, kad je izgledalo da mu nema spasa. Od 25 prijavljenih ljudi doslo ih je 13. Nekim medicinskim sestrama koje tamo imaju SOS telefon za zastitu zena skrenuta je paznja da su na ugovoru, da nisu stalno zaposlene, da ce se videti sta je s tim. Najstrasnije je sto je sa ispostave Tehnoloskog fakulteta dosao jedan nastavnik. Htelo je da dodje jos cetvoro, ali im je rukovodilac rekao - "sto ce oni na ti antisrpski skupovi". A bila je rec samo o ljudskim pravima. Ogromni beli policajci Ko ce izneti akciju za uspostavljanje ljudskih prava u Srbiji? "Naravno, to moraju da iznesu politicke stranke. Zasto je prevaspitavanje odvratne juznoafricke policije moguce? Nekoliko puta sam predavao njihovim generalima policije koji pojma nemaju o ljudskim pravima, ali dolaze i uce jer je Mandela tako rekao. Posto u samom Mandeli, koji je toliko lezao u zatvoru, nema mrznje, moguce je pomirenje, moguce je da ti ogromni beli policajci koji su nemilice tukli, za koje su - za razliku od nas - ljudska prava bila komunisticka izmisljotina, podju za takvim autoritetom. Zanimljivo je da i Kinezi pristaju na medjunarodne seminare o ljudskim pravima pod uslovom da ih oni dobro pripreme i - sto kod nas ne moze da se desi - policajcima predaju stranci, Svedjani na primer. U Vijetnamu se to takodje radi."
Slucaj Velje Ilica
"Mogu se nabrojati stotine losih zakona. Neko me je pitao - zasto je na spisku zakon o osnovnim skolama? Zato sto, izmedju ostalog, tesko krsi manjinska prava; tu je i zakon o oznakama puteva i mesta. U prvom naletu srpske superiornosti Madjarima je dozvoljeno da napisu Novi Sad, ali ne smeju da koriste madjarsko ime za taj grad, nego moraju srpsko ime da napisu na madjarski nacin. Znaci, mogu da napisu Novi Szad, ali ne i Ujvidek. Ako nekog zanima sta je ovde krivicno delo, nije dovoljno da pogleda u Krivicni zakon jer su krivicna dela razasuta po uredbama.
Kod nas ni policijski dosjei iz proslog vremena nisu otvoreni, ni unisteni. Taj zandarski, ulizicko-spijunsko-balkanski mentalitet koji obozava policiju i daje joj puno dobrovoljaca jedan je od osnovnih problema sa ljudskim pravima jos od Miloseve Srbije. Pogledajte ovih dana diskusiju oko Velje Ilica. On pretpostavlja da su neke stranke saradnici rezima, a onda cujete reakciju iz Nove demokratije, gde se kaze: nije lepo da se optuzujemo, a uostalom - dodaje se - da pogledamo malo dosije Velje Ilica..."
