Izvor: RTS, 21.Dec.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (21.12.2008.)
Politika: Sezona krsnih slava i(li) krkanluka; Novosti: Hrvatska merka među sa Srbijom; Pres: Direktorima manje plate; Blic: Pravi se spisak imovine stečene kriminalom
Dnevne novine danas pišu o sezoni slava, nerešenim graničnim pitanjima, direktorskim platama u narednom periodu, spisku imovine stečene kriminalom, ...
Sezona krsnih slava i(li) krkanluka
Otkad je Srbija zakoračila u višestranačje, Narodna skupština ne zaseda za Nikoljdan. „Tradicija" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne samo da nije prekinuta, nego je ove godine, izgleda, poprimila obrise Sremčeve pripovetke „Ivkova slava". Četiri poslanika vladajuće koalicije, pravdajući se „zdravstvenim problemima", otkazali su jučerašnju sednicu parlamenta i time se ponovo poigrali nervima građana koji ne očekuju samo da se produži važnost starih pasoša, već i da konačno počne rasprava o budžetu za 2009. godinu.
Stavljena u neprijatnu situaciju predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović nije imala kud nego da narodu poruči: „Da li je to zbog zdravstvenih razloga ili zbog toga što je drugi dan Svetog Nikole, ne mogu pouzdano da znam, ali sam odlučila da otkažem sednicu, jer ne mogu da rizikujem s tim da li će biti kvoruma za usvajanje zakona".
Ako su „zdravstveni problemi" posledica slavskog prejedanja i opijanja onda narodni poslanici nikad nisu čuli da se u troparu Svetom Nikolaju poje: „...Objavi stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelj uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, siromaštvom bogatstva...".
Sklonost ka preteranom razbacivanju i krkanluku u sezoni slava nije novijeg datuma. Ostalo je zabeleženo da je Sveti Petar Cetinjski početkom 19. veka u Crnoj Gori privremeno zabranio krsne slave. Na takvu radikalnu meru mitropolit crnogorski se odlučio jer su domaćini počeli da se zadužuju da bi pripremili bogatu trpezu zbog čega su porodice potom mesecima živele u nemaštini.
Krsna slava, kao proslava svetitelja zaštitnika porodice, u tranzicionoj Srbiji je počela da se sve više profaniše i pretvara u običnu gozbu. Ikona, kandilo, kolač i koljivo u mnogim domovima služe samo kao nužan dekor. Na prste se mogu izbrojati domaćice koje mese slavski kolač sa svetom vodicom. A i zašto bi kada se može naručiti u supermarketu ili pekari. Sitne slavske kolače tokom cele godine ima gotovo svaka poslastičarnica. Za prasetinu su zadužene pečenjare, a nije ni mali broj ribarnica koje ne samo da čiste već i peku ribu.
Istinska vrednost obeležavanja krsne slave, kao produženo liturgijsko slavlje, jeste u molitvenom iskazivanju zahvalnosti prema Bogu i svetitelju, čuvaru porodice. Duhovna trpeza bi trebalo da ima prednost nad blagoutrobijem. Slava, kako objašnjava đakon Nenad Ilić, okuplja sve članove porodice i njihove prijatelje, ali i sve upokojene članove roda jer su svi zajedno Crkva, Hristovo telo na zemlji.
Osim porodica, tradicionalno i mnogi esnafi imaju slave, tako lekari proslavljaju Svete vrače Kozmu i Damjana, vazduhoplovci Svetog Iliju, vinogradari Svetog Trifuna... I većina srpskih partija ima svoje nebeske zaštitnike, DS i DSS slave Đurđevdan, SRS Sveta Tri jerarha a naprednjaci su se odlučili za najpopularniju svetiteljku među Srbima Svetu Petku.
Iako još bespogovorno nije usvojena teorija kako su Srbi jedini među pravoslavnim hrišćanima započeli sa slavljenjem krsnog imena, zna se da je obred slave na liturgijskoj osnovi u praksu uveo utemeljivač srpske crkve sveti Sava, a današnju formu crkvenog obreda uobličio je mitropolit beogradski Mihailo (Jovanović) 1862. godine.
Hrvatska merka među sa Srbijom
Bura u odnosima između Ljubljane i Zagreba, nastala pošto je Slovenija poručila da neće pustiti Hrvatsku u Evropsku uniju, dok dve zemlje ne reše međusobni teritorijalni spor, podsetila je da ni Srbija nema do kraja precizno ucrtane granice, a takođe želi u EU.
- Granica Srbije i Hrvatske utvrđena je na kopnenom delu, ali nije u potpunosti definisana na Dunavu - kaže za "Novosti" Ivo Visković, profesor na Katedri za međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
- Reč je o prilično dugom delu, od oko 145 kilometara. Postignut je dogovor da se spor reši međusobnim sporazumom, ali, pošto okolnosti nisu bile sazrele za to, problem je, kao što to diplomati često rade, odložen za neka buduća, bolja vremena.
U ovom trenutku, nastavlja profesor Visković, otvara se pitanje: da li bi Hrvatska mogla, ako uđe u Evropsku uniju pre Srbije, da se ponaša prema nama onako kako se Slovenija odnosi prema njoj, i tako nam znatno oteža put ka Briselu?
- Mislim da to Hrvatska, ipak, neće učiniti, jer nije u njenom interesu - smatra Visković. - Naši susedi bi pokazali krajnju neprincipijelnost ako bi se u istom slučaju ponašali različito. Teorijski se, naravno, to ne može isključiti kao mogućnost.
Predsednik Vlade Hrvatske Ivo Sanader prekjuče je izjavio da se "Hrvatska sutra za stolom u EU i NATO neće ponašati prema Srbiji onako kako se Slovenija sada ponaša prema njoj". - To je odgovorna izjava, i treba je pozdraviti - smatra profesor Visković.
Da su iz Zagreba mogući i drugačiji tonovi znamo iz intervjua predsednika Mesića "Novostima" iz 2004. godine. On se tada pozvao na Badinterovu komisiju, koja je granice republika bivše SFRJ pretvorila u međudržavne, nedvosmisleno se založivši da granica bude povučena prema "faktičkom stanju na dan raspada Jugoslavije":
- Dunav je menjao tok, pa ima nekih parcela koje "zadiru" i u jednu i u drugu državu na obe strane, zato samo treba utvrditi faktičko stanje kakvo je bilo dok su Srbija i Hrvatska bile u jednoj državnoj zajednici - kazao je tada Mesić.
Granica, naime, odgovara sredini toka Dunava - iz 1882. godine. Od tada je reka na više mesta značajno promenila tok, ali je stara "međa", koja je prvobitno označavala granicu između županija i katastarskih opština u Austougarskoj, da bi 1945. bila ozvaničena kao međurepublička linija, ostala do danas. Hrvatska je tako ostala bez 10.000 hektara, a Srbiji je Dunav "uzeo" 1.200 hektara (deo Kopačkog rita, Zeleni otok kod Batine i naselje Siget).
Vatroslav Vekarić, predsednik Centra za spoljnopolitičke analize, podseća da su granični sporovi u principu vrlo česti u istoriji prijema novih članica u Evropsku uniju.
Profesor Ivo Visković smatra da je bolje ništa ne rešavati "na brzinu", dok ne sazru okolnosti, jer to pre može da iskomplikuje problem nego da ga reši.
Direktorima manje plate
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pripremilo je odluku po kojoj će plate direktora u državnom sektoru iznositi najviše 120.000 dinara, ali će menadžmentu preduzeća koja budu dobro radila biti odobravani bonusi. Međutim, kako saznajemo, i bonusi će biti ograničeni, a biće tačno određeno kada i kome mogu da se dodeljuju.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković potvrdio je za Press da ministarstvo priprema odluku o ograničavanju plata direktora u državnom sektoru, ali nije želeo da govori o konkretnim iznosima jer, kako kaže, postoji nekoliko radnih verzija.
- U svakom slučaju, maksimalne plate direktora biće u rangu najviših državnih funkcionera tako da ste na tragu. Takođe, moram da naglasim da se odluka koja je u pripremi ne odnosi samo na direktore javnih preduzeća, već na više od 90 različitih organizacija čiji je država vlasnik. Znači, ova odluka se odnosi i na javna preduzeća, društva, agencije - kaže Marković.
On naglašava da će postojati pravo na bonuse, ali po strogo utvrđenim kriterijumima, koji su u pripremi.
- Postojaće fiksna i varijabilna primanja. Međutim, i bonusi će biti ograničeni, a podaci o njima će biti javni. Međutim, i u tom segmentu moraju se utvrditi neka pravila jer nisu svi, iako su u državnom vlasništvu, u istom položaju. Moramo razlikovati preduzeća koja su monopolska i koja imaju konkurenciju. Takođe, moraju postojati nagrade za preduzeća koja, na primer, donose određen priliv novca budžetu. Ali, ne možemo klasifikovati kao gubitaše neke firme kojima je možda država odredila da drže cene usluga na niskom nivou. Zbog toga se ovom problemu mora priđi ozbiljno i temeljno - navodi Marković.
Prema njegovim rečima, odluka Vlade neće biti populizam, niti demagoška jednakost, a svi podaci o primanjima u javnom sektoru biće dostupni javnosti.
- Nijedan podatak neće biti tajna. Ni plate, ni bonusi, niti kartice za reprezentaciju. Očekujem da svi poštuju odluku Vlade, baš kao što je bio slučaj kada smo propisali smanjenje naknada u upravnim odborima. Ova odluka je sistemsko uvođenje reda - zaključio je ministar Marković.
Direktori javnih preduzeća podržavaju najavljenu odluku iako će im ona umanjiti zarade i za nekoliko puta, a uz sve to će ih obavezati da referišu javnosti o svakom primljenom dinaru.
Direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović kaže za Press nedelje da nema ništa protiv odluke Vlade koja je u pripremi iako će njegova plata od 287.000 dinara biti oborena za dva i po puta.
Direktor PTT-a Srbije Goran Ćirić kaže da nije upoznat s tim kakvu će tačno odluku doneti Vlada, ali da podržava svaku odluku koja se odnosi na smanjenje javne potrošnje.
Direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Miloljub Albijanić takođe nema ništa protiv odluke Vlade, pa čak predlaže i strože mere.
Pravi se spisak imovine stečene kriminalom
Specijalno tužilaštvo je počelo da prikuplja podatke o imovini koju poseduju lica optužena za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala. Namera je da se u toku aktuelnih krivičnih postupaka primene odredbe Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela - izjavio je za „Blic nedelje" specijalni tužilac Miljko Radosavljević.
Specijalni tužilac nije želeo da precizira o kojim slučajevima je reč, ali je poznato da su protiv pripadnika nekoliko organizovanih kriminalnih grupa, koje su u javnosti imenovane kao mafija, u toku brojni postupci, ili su već donete prvostepene presude.
Polovinom januara ove godine, kada je Specijalni sud zbog 18 ubistava, tri otmice i dva teroristička napada izrekao zatvorske kazne Miloradu Ulemeku Legiji i pripadnicima zemunskog klana, bilo je najavljeno da će krenuti potraga za tajnim računima „zemunaca" u inostranstvu.
Među vodećim grupama koje su optužene da su kriminalnim radnjama oštetile državu i stekle velike sume novca, nalazi se stečajna mafija. Ova grupa koju su, kako tužilaštvo tvrdi, predvodili Goran Kljajević, bivši predsednik beogradskog Trgovinskog suda, Sekula Pjevčević, vlasnik više privatnih firmi, i Slobodan Radulović, nekadašnji direktor „C marketa", tereti se da nezakonito prisvojila više od 50 miliona evra.
U istom rangu, kada je prema navodima javne tužbe reč o šteti nanetoj državi i iznosima nezakonito stečenog novca, jeste takozvana duvanska mafija. Jedna od ovih grupa koja se vezuje za ime Stanka Subotića optužena je da je devedesetih godina nelegalnim uvozom i prodajom cigareta pribavila imovinsku korist od 173 miliona dinara.
Druga grupa iz duvanske mafije, koju je predvodio Siniša Stojčić, brat ubijenog visokog funkcionera MUP-a Radovana Stojčića Badže tereti se da je švercom cigareta stekla 1,9 miliona dolara. Siniša Stojčić, kao vlasnik kompanije za uvoz i prodaju kafe, trgovinskih radnji i hotela, slovi za jednog od najbogatijih ljudi u Sokobanji.
Zbog šverca cigareta otvorena je istraga i protiv pripadnika grupe Marka Miloševića i Mirjane Marković, zbog sumnje da su državni budžet oštetili za više desetine miliona evra.
Lakomost na nezakonitu zaradu pokazalo je i 28 optuženih pripadnika carinske mafije. Oni su optuženi da su lažnom dokumentacijom prikazivali da je roba u tranzitu kroz Srbiju, a u stvari su je skladištili u lažne magacine i krujumčarili. Tužilaštvo je izračunalo da je na ovaj način država oštećena za više desetina miliona evra.
Zakon o oduzimanju imovine počeće da se primenjuje od 1. marta iduće godine. Organi nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom su javni tužilac, sud, specijalna jedinica MUP-a za finansijsku istragu i Direkcija za upravljanje imovinom.
