Izvor: RTS, 21.Sep.2009, 07:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (21. 09. 2009.)
Press: Huligani hteli da zapale autobus sa učesnicima Povorke, Novosti: Dražu ćemo sahraniti, Politika: Kraj Dejtona je i kraj BiH, Blic: Poslanički turizam o trošku države, piše beogradska dnevna štampa
Huligani hteli da zapale autobus sa učesnicima Povorke
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je "odlaganjem" Povorke ponosa izbegnuto krvoproliće na ulicama Beograda jer je policija imala saznanja da protivnici parade spremaju žestoke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << napade na učesnike skupa i policiju.
Dačić je za "Pres" rekao da su podaci kojima policija raspolaže alarmantni i da bi na jednog učesnik Parade ponosa bilo najmanje 10 potencijalnih napadača.
Dodao je da su oni koji su spremali incidente bili opremljeni pirotehnikom.
"Napadači su planirali da učesnike povorke prate pre i posle skupa, čak smo imali podatke da su oni hteli da zapale autobuse u kojima bi učesnici parade bili prevoženi", dodao je Dačić.
"Ljudski život su ispred ljudskih prava. Kakva je to parada promocija i prava ako bi možda u Beopgradu bilo i 10 mrtvih", kazao je Dačić.
Kraj Dejtona je i kraj BiH
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je Bosna i Hercegovina moguća kao normalna država samo ako je rezultat sporazuma tri naroda - Srba, Bošnjaka i Hrvata.
"Dakle, BiH koja bi se pravila na komoditetu bilo kojeg naroda, i ignorisala ostala dva, apsolutno je nemoguća. Nemoguća je i oktroisana BiH, rekao je Dodik u intervjuu "Politici".
On je kazao da se nikad nije osećao kao "miljenik medunarodne zajednice", navodeći da su mu to pripisivali protivnici politike koju je vodio.
"Kada sam prvi put postao premijer, 1998. godine, glavni cilj medunarodne zajednice bili su stabilizacija i sprovodenje Dejtonskog sporazuma - osnove za postojanja i opstanka BiH", rekao je on i dodao da su "medunarodni faktori kasnije promenili odnos prema Dejtonu.
Dodik je kazao da je praksa koju je nasledio bila je da se pod pritiskom medunarodne zajednice, mimo propisane procedure, menja Dejtonski sporazum, navodeći da se tome suprotstavio, jer nije mogao da pristane na stvaranje pozicije da su Srbi generalno krivi za sve što se dogodilo u BiH i da ih zbog toga treba dugoročno i sistematski kažnjavati.
Na pitanje da li je održiva teza bošnjackih lidera da je Dejtonski sporazum doneo nepravedni mir, Dodik je kazao da Dejton jeste zaustavio rat, ali da je Ustav BiH, koji je kao sporazumna strana potpisala i RS, definisao njeno dvoentitetsko unutrašnje uredenje.
"Negirajući tu cinjenicu, negira se BiH. Mi tvrdimo da su institucije koje su uspostavljene Dejtonom legalne i legitimne, da imaju svoj kapacitet i procedure i da se to mora poštovati", naglasio je on.
Dodik je ocenio da arogancija visokih predstavnika, koji su nametali zakone, na šta nemaju pravo ni po Dejtonskom sporazumu ni na osnovu takozvanih bonskih ovlašćenja, destabilizovala političke odnose u BiH.
Iako su institucije RS prihvatile Dejtonski sporazum, u njoj je bio snažan animozitet prema njemu. Na drugoj strani, Bošnjaci su tada bili apsolutno opredeljeni za Dejton. Sada je obrnuto... Bošnjaci su u shvatili da preko Dejtona neće doći do BiH kao centralizovane države bošnjackog naroda, sada govore da je on "ludacka košulja", rekao je premijer RS.
Pojašnjavajući svoju izjavu o zločinima na sarajevskim Markalama i tuzlanskoj Kapiji, Dodik je kazao da je jasno rekao da postoje i nalazi koji su drugačiji od sudskih verzija, po kojima su za te zločine krivi Srbi.
"Prateći proces generalu Đukiću za tuzlansku Kapiju, video sam da postoje elementi za ono što sam kazao. Ja sam za to da neki strani institut izvrši superveštačenje; da Markale i tuzlanska Kapija budu istina nezavisnih stručnjaka, i ja ću uvažiti nalaze. Ako oni potvrde da nisam u pravu, spreman sam da se izvinim svakom onom koga sam povredio svojom izjavom", zaključio je Dodik.
Dražu ćemo sahraniti
Ministar za dijasporu i potpredsednik Srpskog pokreta obnove Srdan Srećković izjavio je da bi se otkrivanjem mesta gde je pokopan Draža Mihajlović stavila tačka na bratoubilački rat, koji simbolički traje više od pola veka.
"Otkrivanjem mesta gde je ubijen i pokopan prvi borac protiv fašizma u Evropi, stavila bi se tačka na bratoubilački rat koji simbolički traje više od pola veka. Budućnost se ne može graditi na obmanama i lažima, već samo na istini", rekao je Srećković u intervjuu "Novostima".
Istakavši da očekuje da bi uskoro mogli biti pronađeni i dostojanstveno sahranjeni posmrtni ostaci Dragoslava Draže Mihailovića, on je ocenio da ne postoji opasnost da taj čin otvori nove podele u zemlji i vrati nas u nazad.
On je kazao da dijaspora veruje da će, posle mnogo decenija, doći do prave istine i da "sa bolnom prošlošcu moramo raščistiti zarad pokolenja".
Srećković je naveo da su procene da je u našoj zemlji posle oslobodenja pogubljeno oko 100.000 ljudi, ciji su grobovi rasuti po celoj zemlji, i odsetio da je Vlada oformila komisiju koja uskoro treba da počne sa operativnim radom.
On je naveo da je novi Zakon o dijaspori i Srbima u regionu u skupštinskoj proceduri i da bi trebalo da bude usvojen već tokom oktobra.
"Taj zakon će potpuno promeniti i unaprediti odnos matice prema dijaspori, u obostranom interesu. Koliko god Srbija uloži u dijasporu, višestruko će joj se vratiti. Tim propisom, Srbija će postati tačka oslonca za oko tri miliona naših ljudi koji žive u rasejanju", kazao je Srećković.
Ministar za dijasporu je naveo da je naša dijaspora samo od 2000. godine investirala u Srbiji oko 500 miliona dolara, u malim i srednjim preduzećima, u kojima je zaposleno više od 20.000 ljudi, što sve govori da pomoć naših ljudi u rasejanju dragocena.
Poslanički turizam o trošku države
Skupština Srbije osnovala je do sada grupe prijateljstva sa 23 države s ciljem da i parlamentarci, pored Vlade Srbije, doprinesu otvaranju vrata saradnje sa inostranstvom. Međutim, kako „Blic" saznaje, problem je u tome što su se među poslanicima nastao pravi grabež za mesta u grupama prijateljstva sa najvećim svetskim silama kao što su Amerika i Rusija, koje imaju po 29 članova, dok neke, poput Turske, imaju sedam članova, a Poljska grupa prijateljstva broji samo četiri člana.
Zbog opšte navale, od 250 poslanika koliko broji republički parlament, kada se sabere broj članova na svim listama grupa prijateljstva ispadne broj 394.
Ako se ima u vidu, kako kažu iz Odbora za inostrane poslove, da još 24 grupe prijateljstva čekaju da budu konstituisane na sledećoj sednici Odbora na kojoj će biti izabrani njihovi predsednici, taj broj će očigledno biti daleko veći.
Do sada su se mnogi poslanici već uključili u veći broj grupa, pri čemu vode Aleksandar Vlahović i Gabor Lodi iz koalicije „Za evropsku Srbiju", kao i Zoran Ostojić iz Liberalnodemokratske partije od kojih je svako uzeo učešće u po pet grupa. Njihove koleginice Gordana Čomić, Milena Milošević, Branka Ljiljak i Maja Laušević iz ZES-a, kao i Donka Banović iz Demokratske stranke Srbije našle su u po četiri grupe.
Dosta poslanika učestvuje tri ili dve grupe, a oni koji su u jednoj imaće prilike da se priključe još nekoj u oktobru kada Odbor počne da zaseda.
Na pitanje šta je poslanicima toliko privlačno da ulaze u po nekoliko grupa prijateljstva kada se nema para za putovanja, naš izvor iz parlamenta kaže. „Zbog putovanja, naravno, ali i mogućnosti da se u toj grupi obezbedi komunikacija sa uspešnim biznismenima iz tih država. Ništa neobično!"
Prema njegovim rečima, prilikom formiranja grupa prijateljstva neozbiljnost je pokazana u tome što sa velikim državama imamo više od 20 članova, dok neke grupe imaju jedva četiri člana.
