Izvor: RTS, 21.Apr.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (21. 04. 2009.)
Tuga stigla na Vaskrs, Zatvoreno 10.000 malih preduzeća, "Afera Montmontaža": Beograd izdao tuđu zemlju!, Mišković će tužiti Ljubljanu..., piše beogradska dnevna štampa
Tuga stigla na Vaskrs
Na Vaskrs, na odeljenju intenzivne nege ovdašnjeg Kliničkog centra preminula je Olivera Veljić (39), koja se 29. marta, porodila carskim rezom. Odmah posle porođaja i rođenja devojčice usledio je niz zdravstvenih komplikacija. Nesrećnoj ženi su odstranjeni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << delovi materice, debelog creva i leva noga.
Lekari, koji su brinuli o Oliverinom zdravstvenom stanju, predložili su amputaciju i druge noge, ali porodica nije pristala.
Ovaj slučaj analiziraju dve medicinske komisije koje je formiralo Ministarstvo zdravlja. Jedna je zadužena za analizu uzoraka tkiva, a druga će sprovesti vanrednu kontrolu stručnog rada svih lekara koji su učestvovali u lečenju i zbrinjavanju ove porodilje.
- Do samog porođaja sve je teklo normalno - kaže Oliverin suprug Danilo. - Redovno je išla na sve kontrole, kao i kod prethodna dva porođaja. Iz preventivnih razloga urađena joj je provera plodove vode i serklaž. Svi rezultati su bili u redu. Zbog toga tražim precizne odgovore - kako je došlo do toga da moja žena umre, da je troje naše maloletne dece ostalo bez majke.
Danila smo u ponedeljak ujutro zatekli na kragujevačkom groblju „Bozman". Završavao je administrativne poslove oko sahrane. Termin sahrane još ne zna, jer čeka nalaze obdukcije. Do tada još kćerkama nije rekao da im je majka umrla i da joj se više ne nadaju. Dugo je razmišljao da li da ekipu našeg lista primi u stan. - Ne želim da uznemiravam decu. Dovoljno im je što danima i na mom licu traže odgovor na pitanje što im sestrica i majka nikako ne dolaze kući.
Neprestano po glavi prevrće scenario i satnicu svoje i Svetlanine nesreće. Priča kako je zbog sumnje da joj je konac od serklaža naprsao, suprugu 26. marta odvezao u Klinički centar. Onda joj je, prema rečima lekara, pukla stomačna aorta i urađen je carski rez 29. marta. Olivera je za dva dana izgubila više litara krvi. Operacijom su joj sastavljeni krvni sudovi i podvezane vene. Noge su joj ostale bez krvi...
Kada je ovaj slučaj dospeo u javnost, dr Radomir Pavlović, direktor KC, saopštio je da Olivera boluje od retke anomalije krvnih sudova u celom telu i da su oni bili razvijeni na nivou maloletnog deteta. Prilikom porođaja otkrivena je i infekcija materice. Pored toga, dr Pavlović je rekao i da su ga kolege ginekolozi obavestili da poseduju dokaze prema kojima je Olivera, posle drugog teškog porođaja carskim rezom, bila upozorena da ne sme da rađa treće dete.
- Tek posle trećeg porođaja sam čuo da je upozorena da ponovo ne sme da ostane u drugom stanju - kaže Danilo. - Iz dokumentacije, za vreme i posle druge trudnoće vidi se da je bila zdrava. Pa, ne bi valjda od mene krila da joj je zabranjeno da ponovo rađa. Pitaju me njeni roditelji: „Da li je moguće zete, da si znao za to,a da nam sve to nisi saopštio."
Šta da kažem? Da je Svetlana to znala, pa sama rizikovala da joj deca ostanu siročad. Pa, ko pametan u to može da poveruje, vajka se nesrećni čovek.
Dve starije kćerke Olivere Veljić tek u ponedeljak popodne su saznale da im je majka preminula. Imaju 9 i 6 godina. Kao da još nisu svesne šta to znači. Treća devojčica još se nalazi u Kliničkom centru i uspešno se oporavlja.
Zatvoreno 10.000 malih preduzeća
Tokom poslednja dva meseca u mom kraju na Voždovcu zatvoreno je nekoliko radnji. Među njima su dve mesare, tri pekare, dve piljare i nekoliko gift šopova. Sve one su zbog krize sada pod katancem, osim jedne mesare koja je pretvorena u prodavnicu mešovite robe, pa sada umesto krmenadli prodaju banane i kupus, priča jedan Beograđanin.
Pad kupovne moći građana, problemi sa likvidnošću, siva ekonomija i jaka konkurencija velikih marketa i šoping-molova razlozi su što se u Srbiji sve češće zatvaraju male radnje.
Tako je od početka ove godine samo u Sremskoj Mitrovici od ukupno 2.700 ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih radnji zbog slabog prometa zatvoreno 30 odsto objekata. Oko 30 radnji zatvoreno je i u Kragujevcu, a ništa bolje nije ni u Loznici gde svakodnevno raste broj lokala sa natpisom „za izdavanje". Opstanak malih trgovaca ugrožen je i u Nišu, Čačku i Smederevu, koji se, kažu, sve teže bore s konkurencijom megamarketa.
Da je katanac na vratima pekara, mesara, STR-a, butika postao svakodnevnica, potvrđuju i podaci Agencije za privredne registre, po kojima je od 1. januara do 13. aprila ove godine iz registra privrednih subjekata obrisano 10.508 preduzetnika - ili pet odsto od ukupnog broja upisanih preduzetnika u Srbiji.
U Agenciji objašnjavaju da u preduzetnike spadaju zanatske radnje, samostalne trgovinske radnje za prodaju robe široke potrošnje ili radnje sa specijalizovanom robom, saloni lepote, frizerski saloni, stomatološke i veterinarske ordinacije i agencije za pružanje različitih usluga. Broj od 10.508 obrisanih preduzetnika odnosi se na sve njih, a pojedinačnih podataka po kategorijama nemaju, jer se to, kažu, ne radi.
"Afera Montmontaža": Beograd izdao tuđu zemlju!
Direkcija za građevinsko zemljište Beograda izdala je na vrlo sumnjiv način 14 hektara zemljišta za 6,5 miliona evra na Adi Huji hrvatskoj firmi „Montmontaža", otkriva Press. Direkcija za građevinsko zemljište Beograda izdala je ovoj firmi zemljište koje su već koristile druge firme! U čitavu ovu aferu, između ostalih, umešan je i gradski pravobranilac Strahinja Sekulić.
Afera sa „Montmontažom" (dokumentacija na www.pressonline.rs) počela je u proleće 2004. godine, kada je Direkcija za građevinsko zemljište, koju je tada vodio Siniša Nikolić, raspisala licitaciju za zakup 14 hektara vrlo atraktivnog zemljišta uz Dunav kod Ade Huje.
Nekoliko firmi najavilo je učešće na ovoj licitaciji, ali su sve odustale, sem hrvatske firme „Montmontaža" Nikole Lisičara, koji je u Zagrebu ubijen u februaru 2006. godine pod nikad razjašnjenim okolnostima (pogledaj okvir). Tako ova firma kao jedini učesnik dobija 14 hektara za 6,5 miliona evra.
Međutim, dokumenti do kojih je došao Pres pokazuju da je „Montmontaža" od Direkcije za građevinsko zemljište zakupila zemljište na kome se već nalaze zakupci! Drugim rečima, Direkcija je „Montmontaži" za 6,5 miliona evra dala tuđe zemljište, koje su tada već koristili „Eko-zona Ada Huja" i „Luka Beograd". Da skandal bude još veći, jedna od parcela u zemljišnim knjigama upisana je kao „dobro u opštoj upotrebi, reka Dunav, korisnik grad Beograd"!
Sve firme koje su nameravale da učestvuju na ovoj licitaciji povukle su se upravo zbog toga što su proverom utvrdile da su na tom zemljištu već upisni drugi korisnici, a bez upisa u zemljišne knjige nije moguće dobiti bilo kakvu dozvolu za gradnju. Sve firme su to znale i povukle se, osim „Montmontaže"! Da li je ova hrvatska firma propustila da proveri u šta ulaže 6,5 miliona evra ili je imali nekakvu drugačiju ideju, pokazaće se vrlo brzo.
Umesto da poništi licitaciju i „Montmontaži" vrati novac, Direkcija u decembru 2004. pokušava da ispravi ovu „grešku". Grad pokušava da oduzme zemljište firmama „Ada Huja" i „Luka Beograd" i prepiše ga na sebe da bi ga potom preneo na „Montmontažu". Takvu odluku i donosi Drugi opštinski sud, ali nekoliko meseci kasnije Okružni sud poništava ovu presudu kao „nezakonitu" i zemljište vraća starim zakupcima.
A onda se u priču uključuje gradski pravobranilac Strahinja Sekulić. U dopisu Sekretarijatu za imovisko-pravne poslove od 13. novembra 2007. povodom ove afere Sekulić priznaje da Beograd nije ni mogao da izda sporno zemljište „Montmontaži", jer su na tim parcelama već upisani „Eko-zona Ada Huja" i „Luka Beograd". On zaključuje da zbog toga „Montmontaža" ne može da se upiše kao korisnik u zemljišnim knjigama, ali i priznaje da je u pregovorima sa „Montmotažom" oko rešenja problema! Sekulić dalje navodi da je jedini način da se ovaj spor reši ponovo oduzimanje zemljište „Luci" i „Adi Huji" i da se isto prebaci na Beograd.
„U slučaju da grad ne realizuje svoje pravo korišćenja nad parcelama koje je prethodno dodelio u svoju korist i kroz zemljišne knjige postoji realna opasnost visokog odštetnog zahteva od ‘Montmontaže'", piše u dopisu Sekulić.
Stvari se zakuvavaju kada Sekulić 10. decembra 2007. podnosi sudu zahtev za upis grada na spornim parcelama, ali u zaglavlju tih dokumenata je pečat „Monmontaže"! A tri dana kasnije „Montmontaža" šalje pismo v. d. gradonačelnika Zoranu Alimpiću, u kome navodi i osnovu za neki budući odštetni zahtev Beogradu, koji je Sekulić već najavio: ili 70 miliona evra, koliko će iznositi ulaganje, ili 160 miliona, koliko će iznositi tržišna vrednost kada se sve izgradi!
Sekulić za Pres nije želeo da govori telefonom o ovom slučaju zbog njegove kompleksnosti.
Konačnu odluku o ovoj aferi doneće Okružni sud, koji treba da presudi šta je zemljište grada, a šta zemljište „Luke".
Mišković će tužiti Ljubljanu...
Kompanija Delta spremna je da nastavi izgradnju poslovno-sportskog centra „Stožice" u Ljubljani, ali je sada za njega spremna da plati stoosamdeset miliona evra, a ne kako je prvobitno planirano dvestadvadesettri miliona evra.
Tu ponudu, saznaje „Politika", vlasnik Delte Miroslav Mišković poslao je ljubljanskom županu Zoranu Jankoviču pred uskršnje praznike, u istom danu kad je od Sosijete ženeral banke dobio čvrsta uveravanja o njenoj spremnosti da kreditima prati njegove dalje trgovačke investicije.
U Delti razumeju da je ta investicija važna za Sloveniju, ali uporno dokazuju da se zbog ekonomske krize i promena uslova na svetskom tržištu moraju redefinisati „gabariti" za „Stožice" koji mogu da privuku trgovce i brendove. Na pitanje da li su spremni za varijantu da izgube investiciju u „Stožice", u Delti se ne izjašnjavaju ali se od slovenačkih pregovarača može čuti da im je Mišković poručio:
„Ako imate boljeg investitora, u šta sumnjamo, spremni smo da se povučemo". Osim niže cene za nastavak izgradnje, Delta je (kako se priča u Ljubljani) ponudila i varijantu odlaganja investicije na dve-tri godine s tim što bi tada važila početna cena od dvesta dvadeset trimiliona evra.
Kao poslednja poruka upućena iz Delte u kabinet ljubljanskog župana dešifrovano je upozorenje da se Delta neće lako predati ukoliko slovenačke vlasti odluče da naplate njenu garanciju za „Stožice" i posao povere nekom drugom investitoru. Poruka otprilike glasi:
„Već imamo dokaze iz svetske advokatske prakse i sudske presude da se kriza ovih razmera smatra višom silom i to je argument za sud kome ćemo se žaliti ukoliko nam vlasti Ljubljane oduzmu posao".
Iako je iz te kompanije najavljeno da će ove godine u Srbiji zaposliti još 2.500 radnika, u javnosti se često čuju najave da se sprema zatvaranje pojedinih Deltinih firmi, smanjivanje zarada i otpuštanja zaposlenih.
Miškovićev stav je, kako tvrde njegovi bliski saradnici, da Delta ništa „ne prodaje, ni velike objekte, ni parcele, ni firme". Istina, ne skriva se da se, pod firmom revidiranja svih troškova i optimalizovanja poslovanja, prodaju i izdaju u zakup male radnje bivšeg Cemarketa, magacini, sale za ručavanje, ruinirani kancelarijski prostori... u koje ne vredi investirati u vreme krize.
Ipak, upućeni tvrde da Delta svoje probleme može da „prenese" na državu, odnosno da ponudi ruski model po kome je vlada pritekla u pomoć najbogatijim pojedincima. Dok je s prijateljima ribario za uskršnje praznike oko Prevlake, Miroslav Mišković im je rekao „da ako Delta ima problem, Srbija se drma, Srbija postaje nestabilna zemlja. Deseti deo Srbije je Delta i sve što radi u Srbiji na neki način vezano je za Deltu. Najmanje 250.000 ljudi uključeno je u poslovanje Delte".
