Izvor: RTS, 21.Jan.2010, 05:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (21. 01. 2010.)
Politika: NBS popušta stege bankama, Novosti: Dekani neće u funkcionere, Press: Neverovatno otkriće: Sandulovića hteli da ubiju golubari?!, Blic: Vođa klana „Amerika“ sa Jocićem prao novac od droge, piše beogradska dnevna štampa
NBS popušta stege bankama
Bečki sporazum kojim su se banke obavezale da ne smanjuju nivo izloženosti kako bi privredi i građanima Srbije obezbedili dovoljno zajmova, formalno će važiti do kraja ove godine. U praksi, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << on više neće biti toliko obavezujući za bankare. Jer, kako je guverner Radovan Jelašić, koji je učestvovao na konferenciji Juromani u Beču, pojasnio novinarima iz Srbije, prilikom predstojeće februarske posete delegacije Međunarodnog monetarnog fonda na pregovaračkom stolu biće otvoreno i pitanje smanjena restriktivnih stega za bankarski sektor.
Narodna banka Srbije već sada je uzela u obzir činjenicu da su banke povećale svoju izloženost u Srbiji, kazao je guverner. To znači, da postoji interes da se i u budućnosti novac iz centrala plasira u Srbiju, ali i da se obezbede dodatni krediti.
Iako su mnogi bankari u prethodnih nekoliko dana učestvujući na bečkoj konferenciji priznali da mnogo prijatnije sede u svojim foteljama nego prošle godine kada su ih zbog nadolazeće krize žuljale, sada ih zabrinjava to što, kako kažu samo sedenje na parama ne donosi profit. Jer, Bečki sporazum ih, požalili su se novinarima, obavezuje da drže određeni nivo novca koji nemaju kome da plasiraju. Prethodnih dana čulo se i to da svojim novcem žele da raspolažu u skladu sa tražnjom, odnosno da ga preusmere tamo gde gde je neophodniji.
Guverneri različitih evropskih država, ministri finansija i privrednici ipak su se složili u jednom: godinu koja je za njima nikada neće zaboraviti. Kriza je, čulo se, idealno vreme za preduzimanje koraka koji su ponekad i bolni, ali dugoročno veoma korisni u trenutku kad ekonomija počne da raste. Hodnicima hotela „Hilton", gde je konferencija održana provejavala je izvesna doza straha, jer se očekuje povećanje socijalnih tenzija. Kriza nije završena sve dok broj zaposlenih ne počne da se povećava, a u uslovima oporavka od finansijskih nepogoda i dalje će važiti darvinovsko pravilo evolucije: „Ne pobeđuju ni najpametniji, ni najsnažniji, već oni koji se najbrže prilagođavaju".
Novinari iz Srbije na kraju su pitali guvernera da li će iz Beča u Srbiju doneti i neke dobre vesti:
- Nisam ja, kao guverner, zadužen za to. Za dobre vesti ćete morati da pitate u Beogradu-našalio se guverner na račun optimizma koji šire domaći državni zvaničnici.
Dekani neće u funkcionere
Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević uputiće protestno pismo Agenciji za borbu protiv korupcije zbog "apsurdnog tumačenja Zakona" prema kojem su rektori, prorektori, dekani i prodekani svrstani u kategoriju funkcionera. Zbog toga je i njima određena obaveza da do kraja januara ovoj instituciji dostave podatke o svojoj imovini i imovini članova uže porodice.
Prema rečima Zorane Marković, direktora Agencije, prethodnim zakonom nosioci akademskih funkcija nisu bili dužni da prijave imovinu, dok je novim propisom to promenjeno.
- Ne znam zašto se profesori bune kada su još u decembru znali da su dužni da predaju imovinske karte, jer rade u ustanovi čiji je osnivač država - objašnjava Zorana Marković. - Imaju dovoljno vremena da to učine u roku, jer treba samo da popune i pošalju obrazac koji se nalazi na sajtu Agencije.
Kovačević objašnjava da profesori nemaju šta da kriju, da imaju stanove koji su otkupljeni mnogo ranije, a da su im plate pet puta niže nego njihovim kolegama u Evropi koji mesečno zarađuju četiri-pet hiljada evra.
- Ova obaveza je direktno narušavanje autonomije univerziteta - smatra prof. dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Rektori i dekani nisu nikakvi funkcioneri, jer nemaju nikakve privilegije, niti ih imenuje Skupština ili Vlada. Ne primaju platu kao dekani i rektori, već profesorsku zaradu, koju bi imali i da ne obavljaju ovu funkciju.
Rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Slobodan Arsenijević kaže da u ovom gradu nije bilo negativnih komentara dekana zbog prijavljivanja imovine. On dodaje da univerzitetski profesori ni rektori nisu bogati, a da su se slučajno našli u grupi funkcionera.
Neverovatno otkriće: Sandulovića hteli da ubiju golubari?!
Nikola Sandulović (47), bivši telohranitelj Zorana Đinđića koji je ranjen u bombaškom napadu, najverovatnije je bio meta „golubarske mafije"! Kako Press saznaje, policija sumnja da se Sandulović, koji je godinama na čelu Golubarskog saveza zamerio trgovcima koji na golubovima obrću veliki novac!
Sagovornik Presa blizak istrazi kaže da policija istražuje motive ovog bombaškog napada.
- Poznato je da se Sandulovićevo ime povezuje sa brojnim građevinskim investicijama u Beogradu. Moguće je da se u tim poslovima nekome zamerio. Međutim, najverovatniji motiv napada su poslovi oko trgovine golubovima. Sandulović je veliki ljubitelj golubova, a od 2001. godine je predsednik Golubarskog saveza Srbije. Od kada je došao na čelo te organizacije imao je protivnike. Sumnjamo da se zamerio trgovcima koji na golubovima zarađuju veliki novac - rekao je izvor Presa.
Kako saznajemo, cene pojedinih vrsta golubova visokoletača dostižu i do 15.000 evra!
- Golubarstvo je pored hobija postalo i unosan biznis. Tu se obrću velike pare. Sandulović je mnogima stao na žulj kada je postao predsednik Golubarskog saveza. On je uveo red u savez. To se nekima nije svidelo. Inače, pojedine vrste golubova vrede mnogo, trgovci mnogo zarađuju. Na golubove se ne plaća porez, pa su razne mahinacije moguće - kaže za Press jedan beogradski golubar.
Reporteri Presa juče su zvali Nikolu Sandulovića, ali nam je žena, koja se nije predstavila, rekla da on nije kod kuće. Ispred Sandulovićeve vile na Senjaku koja je opasana visokim zidom juče su se smenjivale brojne novinarske ekipe. Međutim, i tamo je rečeno da nemaju nikakav komentar na bombaški napad na Sandulovića.
Vođa klana „Amerika" sa Jocićem prao novac od droge
Nedavna zaplena skoro dvesta kilograma kokaina u jednoj južnoameričkoj državi mogla bi da bude povod koji je pripadnike kriminalne grupe "Amerika" okrenula protiv Milenka Laskovića, ubijenog sa tri hica u ponedeljak uveče u naselju Krnjača. Lasković je u policiji evidentiran kao dugogodišnji član ovog klana poznatog po vezama sa najuticajnijim narko-kartelima od kojih su kupovali velike količine droge koja je potom krijumčarena u Evropu.
- Pretpostavljamo da je Lasković ubijen zbog sukoba unutar klana, a ne da bi se našao na meti suparničke ekipe. Droga koja je nedavno zaplenjena u Južnoj Americi deo je pošiljke iza koje, prema pretpostavkama policije, stoji grupa "Amerika". Tih dvesta kilograma palo je u ruke policije i to je dovelo do razdora u grupi, a krivica za neuspeli transport pala je na Laskovića. Moguće je da je to motiv zbog koga je Lasković ubijen i istraga ubistva za sada ide u tom pravcu - kaže za "Blic" izvor iz vrha MUP Srbije.
On navodi i da dvesta kilograma kokaina zaplenjenih u Južnoj Americi nisu jedina narko-pošiljka koju policija u poslednjih godinu dana vezuje za poslovanje ove kriminalne organizacije, kojom rukovode Mileta Miljanić i Zoran Jakšić iz Zrenjanina, rodnog mesta i ubijenog Laskovića.
- Na svakoj od tih zaplena se radi. Utvrđuju se učesnici krijumčarenja, od kurira pa do glavnih narko-bosova, polazne tačke i krajnje odredište pošiljki, kao i načini transporta droge - kaže izvor "Blica".
Dokaza koji bi doveli do hapšenja osumnjičenih za organizovanje kupovine i krijumčarenja ovih pošiljki za sada nema. Ipak, u srpskoj policiji veruju da 200 kilograma kokaina nije jedina pošiljka iza koje stoji klan "Amerika".
- Tih dvesta kilograma je samo deo ugovorene tranše koja je sigurno nekoliko puta veća, a sigurno je i da to nije jedina pošiljka iza koje stoje pripadnici grupe "Amerika" - kaže izvor "Blica".
O grupi "Amerika" policijski dosije postoji još od 1997. godine kada je na nikad rasvetljeni način nestao njen osnivač Vojislav Raičević, zvani Voja Amerikanac. Njegov nestanak, odnosno kako se pretpostavlja ubistvo, iako leš nikada nije nađen, izazvao je sukobe u podzemlju koji su obeležili devedesete godine.
Za ovu grupu vezuju se ubistva inspektora Dragana Radišića, Radovana Stojčića, Milorada Vlahovića, Dragana Simića, kao i Bojana Petrovića, Miše Cvjetičanina, Milana Roganovića, Gorana Vukovića, Radeta Ćaldovića Ćente, novinarke Maje Pavić, Juse Bulića, Zorana Šijana, Zorana Todorovića...
