Izvor: B92, 13.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Vreme", 8 april 2000.
Priredio: Dragoslav Grujic
Istrazivanja: Kako Srbi vide sebe
Sliku svoju ljubim
Srbi sebe vide kao gostoljubive, ponosne, osecajne, hrabre, kao one koji vole druge narode, iskrene, nesebicne, pametne, postene... Na negativnom polu se izdvaja stereotip o Muslimanima i Albancima kojima se pripisuju iskljucivo negativne osobine
Kako gradjani Srbije srpske nacionalnosti vide pripadnike susednih naroda? Koliko je ta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << slika pozitivna ili negativna, i u kojoj meri se razlicitim narodima pridaju razlicite specicne karakteristike? Odgovor na ova pitanja citalac moze naci u najnovijem broju casopisa "Nova srpska politicka misao" (broj 1-2 za godinu 1999), posvecenom etnickim stereotipima koji su, kao i razne nacionalne "karakterologije", pocetkom devedesetih godina naprosto preplavili javni prostor, uveliko doprinoseci njegovom duhovnom i politickom zagadjenju. Nedeljnik "Vreme" u ovom broju objavljuje rezultate istrazivanja "Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji" koji su uradili Dragan Popadic, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Miklos Biro, sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Terensko istrazivanje je izvedeno tokom oktobra 1997. godine. Uzorak je bio kvotni i obuhvatao je 400 ispitanika srpske nacionalnosti iz Srbije (bez Kosova). Ispitivane su etnicke stereotipije kod sledecih 10 naroda: Srba, Crnogoraca, Albanaca, Slovenaca, Rumuna, Bugara, Hrvata, Muslimana, Madjara i Makedonaca. Uz svaki narod data je lista od 15 bipolarnih atributa (lenji - vredni, kukavice - hrabri, glupi - pametni, hladni - osecajni, podmukli - iskreni, neposteni - posteni, nekulturni - kulturni, prljavi - cisti, drski - ljubazni, negostoljubivi - gostoljubivi, svadljivi - miroljubivi, sebicni - nesebicni, primitivni - civilizovani, ne vole druge narode - vole druge narode, slugerani - ponosni. Upada u oci da su pojedini stereotipi veoma rasprostranjeni, odnosno da se vecina ispitanika slaze da odredjena osobina pripada nekoj grupi. To uverenje ne samo da je vecinski rasprostranjeno vec skoro da postoji potpuna saglasnost medju ispitanicima oko toga.
GOSTOLJUBIVI SRBI: Autostereotip o Srbima sastavljen je iskljucivo od pozitivnih osobina. Srbi su gostoljubivi, ponosni, osecajni, hrabri, vole druge narode, iskreni, nesebicni, pametni, posteni, cisti, ljubazni i civilizovani. Jedine osobine koje su nesto manje izrazene su: vredni, kulturni i miroljubivi (vidi tabelu "Kako Srbi vide sebe") Dok se na pozitivnom polu jasno izdvaja autostereotip o Srbima, na negativnom polu se izdvaja stereotip o Muslimanima i Albancima. Stereotip o Makedoncima i Slovencima je pozitivniji nego stereotip o Crnogorcima, koji je, sem toga, jasno razlicit i negativniji od stereotipa o Srbima. Nalaz da je stereotip o Crnogorcima drugacije i znatno manje pozitivan od stereotipa o Srbima moze delovati zbunjujuce u svetlu skoro konsenzualnog prihvatanja stava da su Srbi i Crnogorci jedan narod. Nalaz, medjutim, postaje razumljiv ako se ima u vidu da je vreme izvodjenja istrazivanja period predsednickih izbora u Crnoj Gori, na kojem je politicka opcija Mila Djukanovica odnela pobedu nad opcijom podrzavanom iz Beograda.
Slika o drugima: Rumuni - stereotip o njima nije izdiferenciran i njih ispitanici ne izdvajaju skoro ni po jednoj osobini. Opazaju se kao prljavi, nekulturni i necivilizovani. Bugari se opazaju slicno kao i Rumuni, s tim sto je slika o njima nesto negativnija, u tom smislu da im se cesce pripisuje da su neiskreni, neposteni, sebicni, kukavice i svadljivi. Makedonci su gostoljubivi i osecajni, miroljubivi i ljubazni. Ne pripisuje im se nijedna negativna osobina, ali ni veci broj izrazenih pozitivnih osobina. Madjari se opazaju u pozitivnim atributima kao: cisti, kulturni, vredni, civilizovani i pametni. Crnogorcima se kao najizrazitije osobine pripisuju sledece: da su ponosni i lenji, hrabri i gostoljubivi. Stereotip o njima je blizak stereotipu o Srbima, ali je manje odredjen i manje pozitivan. Njih ispitanici vide kao manje komunikativne od Srba, manje su osecajni, ljubazni i nesebicni. Mada i po tim osobinama odskacu u odnosu na druge narode. Slika o Hrvatima izgradjena je od pozitivnih i negativnih osobina. Oni se opisuju kao neiskreni, ne vole druge narode, hladni, sebicni, svadljivi, neposteni, ali i kao cisti, vredni, kulturni, civilizovani. Slovenci takodje poseduju pozitivne i negativne osobine, ali su pozitivne brojnije i izrazenije. Oni se opisuju kao cisti, vredni, civilizovani, kulturni, pametni, ali i kao hladni, sebicni, ne vole druge narode, neiskreni. Muslimanima i Albancima pripisuju se iskljucivo negativne osobine. Muslimani se opisuju kao primitivni, neiskreni, ne vole druge, prljavi, nekulturni, svadljivi, glupi, kukavice i lenji. Albanci se dozivljavaju skoro iskljucivo u negativnim osobinama. Na svakom paru osobina znatno cesce im se pripisuje negativna nego pozitivna osobina. Opisuju ih kao primitivne, ne vole druge, prljave, nekulturne, drske, svadljive, sebicne, glupe, hladne i kukavice. Kao nesto manje izrazene osobine pripisuje im se lenjost i negostoljubivost. Slikovito je poredjenje razlicitih naroda po istoj osobini, jer ono jasno ukazuje koje su to osobine koje najbolje diferenciraju razlicite narode. Sud o tome se moze doneti nakon citanja tabele "Slika suseda".
Otpornost: I u ovom istrazivanju jos jednom se pokazala asimetrija u opazanju vlastite i tudje grupe, koja ide u pravcu idealizovanja vlastite grupe (nacije) u odnosu na druge. Popadic i Biro su u ovom clanku pokusali da odgovore na pitanje od cega zavisi vrednosna komponenta stereotipa? Njihov odgovor je da pol prakticno nije od uticaja, a da vec obrazovanje ima znacaj. Manje obrazovani skloni su da imaju znatno negativnije stereotipe o drugima, a pozitivni autostereotip, to jest sliku o sebi. Interesantan je nalaz istrazivaca o tome da je autoritarnost "povezana samo sa stereotipima o narodima s kojima postoji aktuelan konflikt, kao i s autostereotipima". S jedne strane primecena je veoma pozitivna, idealizovana slika o vlastitoj grupi, a s druge strane je uverenje da niko od suseda ne poseduje bitne pozitivne osobine. Velicina kontrasta jeste ono sto treba zapaziti u podacima ovog istrazivanja. Prema grupama s kojima ne postoji aktuelni konflikt i koje samim tim nisu u centru medijske paznje (Rumuni, Bugari, Makedonci), stereotipije nisu posebno rasirene i ne sadrze mnogo ekstremnih osobina. Prema grupama s kojima je u vreme ispitivanja bio aktuelan konflikt, stereotipije su bile razvijenije i negativne, a takvu negativnu sliku spremnije usvajaju nize obrazovani, stariji i autoritarniji. Autori konstatuju da stereotipi ostaju u svesti i posle prestanka aktuelnog konflikta. Rezultati istrazivanja pokazuju da kod gradjana Srbije postoji visok stepen ksenofobicnosti, velika etnicka distanca prema susednim narodima i niz predrasuda i etnickih stereotipa koji predstavljaju i te kako znacajnu psiholosku prepreku svakom integrativnom procesu. Popadic i Biro navode paradoks, koji potvrdjuju i druga istrazivanja, da stereotipi opstaju i posle konflikta, te da ljudi tesko menjaju stereotipe. Cak i kada dobiju objektivne informacije, ljudi ne menjaju dotadasnje stavove. Naprotiv, pojacavaju svoje stereotipije, odnosno vec postojeca polarizacija se povecava. To jest, objektivne i celovite informacije ne samo da ne menjaju postojece predrasude vec vode do dalje polarizacije. "To znaci da i kada se etnicki konflikti razrese, a faktori koji su, nemereno ili ne tokom konflikta generisali stereotipije i predrasude, prestanu da deluju, stereotipije i predrasude nece nestati same od sebe vec bi njihovo menjanje moralo biti predmet organizovane drustvene akcije."
