Izvor: B92, 09.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Vreme", 8. april 2000.
pise: Ljubomir Zivkov
Zona sumraka
Egipcanko, pomagaj!
Verujem da se vlast dobro uzortirala nakon jucerasnjeg samita opozicionih prvaka. Gde je dogovoreno prakticno sve. Devet dana unapred zna se datum protestnog okupljanja, vise nema sumnje da ce miting biti odrzan u Beogradu, dilema jedan ili vise govornika takodje je razresena: govornika ce biti vise, a nastupice po unapred utanacenom redosledu. To je, naravno, veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uspeh, i mozda jedno godinu dana ne bi od opozicije trebalo ocekivati da uradi jos nesto.
Da su na celu opozicionih stranaka drukciji, sujetniji i ambiciozniji ljudi, vec na samom dogovoru o mitingu legla bi krv, udario bi Srbin na Srbina. Pa koliko problema, koliko zamki i zaseda krije jedan naoko nevin dogovor o broju govornika. Ako nece biti monodrama ili recitacija, odmah se postavlja pitanje ko ce govoriti a ko ne, ko ce govoriti prvi, ko drugi, ko poslednji...
U mnogim zemljama do demokratizacije nije ni doslo, tamosnji opozicioni prvaci i dan-danas se gloze je li bolje govoriti na pocetku, na kraju ili usred mitinga, a tamo gde su se nekako i slozili sta je bolje jos se kolju oko redosleda. Jedni bi da govornici nastupaju po starjestvu, drugi bi po ljepoti, treci bi uzeli u obzir stasitost i visinu, ali i oni nisu nacisto je li bolje da nastupe prvo zdepastiji likovi, pa da priredba ima neki uspon (da govoranciju zabiberi neko ko izgleda kao predstavnik NBA lige), ili je pak bolje da led probije neki dugajlija, a da zavrsni udarac zada neko ko je kao Dzejms Kegni.
Za nepuna dva dana i dve noci nasa se opozicija dogovorila da ce govornici nastupati azbucnim redom, i to od pocetka azbuke ka sredini i potom, postepeno, ka slovima C, DZ i S. Presudno ce biti prvo slovo prezimena, a ako bude vise govornika sa istim prezimenom, onda ce prevagu odneti prvo slovo licnog imena. Ako se i to bude podudaralo, ustanovice se ime oca (bilo je predloga da se uzima majcino ime, dokle taj macoizam?, rasrpravljalo se i o mogucnosti da se govornici sortiraju po devojackim prezimenima njihovih ostarelih majki). Na ruku opoziciji ide to sto medju liderima nema osoba sa dva prezimena (Pavic Obradovic, Milic Vukasinovic i sl.); lingvistima, leksikograima i jezikoslovcima vestacenje ce utoliko biti lakse, njihov portparol izjavio je da ce strucna overa liste govornika biti obavljena dvadeset cetiri casa pre pocetka mitinga. U Srbiji jos uvek postoje dva pisma, sto ce reci da su bila mogucna dva scenarija mitinga. Dobro, ne razlikuju se bas kao nebo i zemlja, ali se razlikuju. Neko ko se zove Artemije ili se preziva Avramovic uvek ce biti prvi, ali sta ako se neko preziva na c, a nas jezik poznaje takve slucajeve, tome koji je na Z nije svejedno da li presudjuje cirilica ili latinica: ako bi da govori poslednji, da mu gradjani na B[atic], D[raskovic], Dj[indjic] budu predgrupa, sigurno bi navijao za latinicu, za abecedu... Ali, i to je sredjeno, kad se bratska srca sloze, i olovo plivat moze: vascela oporba okupila se oko cirilicnog alfabeta; bilo je, doduse, predloga da se govornici poredjaju onako kako bi ih sortirao staroslovenski jezik, cetvoro lidera glasalo je za crkvenoslovenski, odnosno slavjanoserbski, ali je na kraju jucerasnjeg, umalo ne rekoh simpozijuma, prihvacena savremena cirilica, javnost je o tome obavestena pa gradjani mogu i sami da sastavljaju liste govornika i da tako proveravaju koliko im je azbucni redosled svez i pouzdan. Strahovao sam da opozicija nece uspeti da se slozi oko datuma. Njeni lideri su pokazali jaku sklonost da razmisljaju i delaju po crkvenom kalendaru: na Sv. Iliju utanacili smo se da nas naredni skup bude na Veliku Gospojinu, a ako Slobodan Milosevic ne da ostavku ni do Male Gospojine onda na Krstovdan pisemo peticiju koja ce biti potpisivana i dopisivana do Predobnog Kirijaka Otselnika, odnosno do Miholjdana (12. IX). Znajuci tu njihovu navadu tipovao sam na Cveti. Ne radi se, nedelja je (to uvek pada nedeljom), ali je taj blagdan otpao - vladajuca partija ima ruzu kao svoj simbol, cvet je godinama u siskama nosila predsednikova zena...
Djurdjevdan se preporucivao kao dan kad su hajduci otvarali sezonu (hajdukovanje je zvanicno trajalo do Mitrova dne), ali je to, ako se dobro secam, slava jedne stranke... Bilo kako bilo, izbor je pao na 14. april (1. april po starom kalendaru): opozicija se jednoglasno opredelila za Prepodobnu Mariju Egipcanku, koja se kao dvanaestogodisnji devojcurak bila odala gnusnom, takoreci razuzdanom razvratu i istrajala u njemu bogami lepih sedamnaest godina; onda je dosla, mislim, u Jerusalim, tu se nesto pokolebala, pocela da se kaje, hoce gresi, nece gresi, htela je da se pricesti, ali se najpre vinula do pustinje u svrhu visegodisnjeg ispastanja; tamo ju je kroz kataraktu spazio starac Zosima; uglavnom, u dva ili tri navrata prelazila je Marija reku Jordan hodajuci po njoj kao po suhom, rastojanje do nekojeg potoka (ima i u pustinji uvek neki potocic, neki kladenac i sl.) ona je prevalila za dan, a Zosima, iako u vrlo dobroj kondiciji, uprkos odmakloj zivotnoj dobi, pesacio je dvadeset dana, skoro tri nedelje... Razvratni i naopaki zivot Marija je u pustinji okajavala mislim 44 godine, jeduci zelje i boreci se sa strascu koja ju je i u pustinjskim okolnostima jos dugo mucila i iskusavala... Marija Egipcanka je pokajnica, nesrecnica koja nije znala da ce hiljadu i po godina posto je prepesacila reku Jordan postati pokroviteljkom jednog dugo pripremanog mitinga.
Znaci li to da se opozicija i sama zbog necega kaje? Nesto tastine i pohlepne, brzoplete vlastoljubovosti moglo bi se naci u zitiju opozicionih vodja, ali nisu to gresi zbog kojih bi trebalo ne znam kako da ispastaju. I nisu opozicioni lideri ljudi koji su sa samokritikom (prema nepotvrdjenim informacijama u igri je bio i zreb, ali je odbacen zbog mogucnosti laziranja) zabrazdili toliko da iz vaskolikog kalendara odaberu bas pokajnicu za zastitni znak. Pre ce biti da odabiranjem 14. aprila za miting upucuju poruku samome vladaocu: gresio si, i to krace nego Marija Egipcanka, opomeni se grehova svojih, odvrati lice svoje i dusu svoju od zivota koji si vodio, idi u pustinju Gobi ili Samo, a mi cemo za cetrdeset cetiri godine skoknuti do tebe da te pricestimo i da te ubacimo u crkveni kalendar.
