Izvor: B92, 07.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Nezavisne novine", 5. april 2000. Banjaluka
talk-show
Aleksandar Tijanic
Da li je Sloba americki spijun Nesto razmisljam, na moju zalost - glasno! Kad bi Ameri bili pametni tacno koliko sada nisu; kad bi skinuli Slobu sa svih poternica i javno priznali kako je Milosevic njihov covek u Beogradu, i da bez njegove pomoci nikad ne bi mogli da vrate Knin Hrvatima, pola Bosne Federaciji, da daju Albancima Kosovo, da ugovore Dejton, po kojem je i Krajisnik skoncao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Hagu; da bez njega nikada ne bi mogli da izoluju Srbiju a Srbe nateraju da zive u ritama, da ih ubijaju bombama, ponizavaju blokadama, satiru i izvrgavaju ruglu pridodajuci ih zemljama u kojima je tek poceo 19. vek - da su, kazem, primenili ovu teoriju pre nekoliko godina, kakav bi onda danas bio odnos Srba i Milosevica? Umesto sto su od njega, neinteligentno i politicki neuko, stvorili globalno najpoznatijeg neprijatelja Amerike, dali mu titulu vodje "ostatka sveta" protiv dolara, Novog svetskog poretka i gravitacije, doprineli hormonskom poremecaju srpskog rezima koji umislja da je toliko narastao da se bas u Beogradu crta buducnost ove galaksije, umesto sto su ga snazili naivno ga obarajuci, namesto sto su od njega napravili teflonskog politicara od kojeg se logika odbija, jer su mu svi izlazi zatvoreni a samo usta sa naraslim ocnjacima otvorena - valjalo je da Ameri prosto cute!
Srbi bi tada, mnogo ranije, sabrali dva i dva, dobivsi - po obicaju, pet. Jer, tri stvari Ameri nikada nisu naucili i nece. Prvo, Milosevic maestralno vodi politiku kojom snabdeva argumentima svoje protivnike da povuku odredjene poteze protiv Srbije; onda takvi potezi snabdevaju argumentima njega da povuce odredjene poteze protiv Srba. Drugo, izmedju Srba i Milosevica, na pocetku te srecne veze, potpisana je dozivotna medjusobna obaveza. Srbi bi danas, tesnom vecinom, raskinuli taj brak bez emocija, ali sa jos dosta seksa, no Sloba pravilno tretira trajanje ugovora kao - do moje ili do vase smrti! Zato, nema silaska sa vlasti, nema izbornog rezultata kojim gubi, nema trgovine tipa "bezbednost i azil za ostavku". Zaboravite.
Trece, Milosevic neverovatno poznaje pravu prirodu Srba. On zna da je sve vreme vladao kao najjaci izvor emotivnog zracenja; u tome nije imao konkurenciju u malolitraznim liderima opozicije. Ali, taj izvor emotivnosti vise ne moze da zagreje Srbe koji se pometose na vetrometini istorije, gladni, bedni, demoralisani, mrtvi ili tek sto to nisu. Znajuci da iza sebe danas ima manje od polovine a za svoju koaliciju manje od trecine Srba, Sloba vlada sve stroze i uvodi sistem u delirijum buduci da danas silom nadoknadjuje nekadasnji entuzijazam masa. Time postize politicki cilj za koji nema ubedljivog protivodgovora opozicije: jednostavno, Milosevic nizom prakticnih, ali zato brutalnih primera, pokazuje Srbima da, izmedju njega i njih, nikada nece doci do besplatnog razvoda!
Naravoucenije; budite dobri, pravite se da verujete u ovo sto vam pricam; ne nasedajte na opozicione bajke jer, narode moj, svaki pokusaj da se rastanemo, makar i mirno, kostace vas vise no sto vas, sa ovako sitnim ratama propadanja, kosta ovakav zivot. Tom jednacinom - da ce rastanak biti skup i krvav, Milosevic jos uvek primorava Srbe da poliraju namestaj na Titaniku.
Naravoucenije pod b: kada bi se mogao garantovati besplatan raskid sa Slobom, dakle - bez krvi, bez pendreka, bez batina, zatvora, straha ili ugrozenosti porodica, karijere i posla, na tom tefericu okupilo bi se ubedljivih 65 procenata gradjanstva. Ali, to ne biva. Da bi se uopste raspravljalo o tajni Miloseviceve vecnosti, mora se najpre poznavati anatomija tela i mozga prosecnog srpskog biraca. Kod Srba, svaki deo tela ima svoj ideal srece: usta, stomak, oci, sistem za umnozavanje. I svi su oni, kao sto je red - u medjusobnoj koliziji. Ali mozak, taj mali slepac, on kod nas ima - govorim u proseku, u inat protivnika generalizacije - samo jednu zelju: izabrati jednog vodju, predati mu u ruke sudbinu, zauzvrat dobiti standardni paket ropske corbe i lisiti sebe odgovornosti cak i za sopstvenu korist, dobrobit porodice, buducnost zajednice. Mi Srbi nismo spremni za slozenost zivota kakav je on sa pocetka ovog veka. Sve je suvise brzo, suvise kompjuterizovano, previse povezano.
Iz sklonosti prosecnog srpskog biraca da uspostavi odnos sa Jednim, iz njegove naivne vere u obecanja da ce taj Jedan resiti sve probleme energicno, pravedno i da nece zaboraviti one koji su poslusni i mirni, proizlazi dugovecna opsesivnost Milosevicem. Ona je produzena jer takav prosecni birac nije jos spreman da Vodju, sa kojim ima zamisljeni personalni odnos jos od Mitinga, zameni apstraktnom demokratijom. A na pomolu jos nema harizme koja bi se odmerila sa Slobom. Zato su mi smesne projekcije opozicije koja tvrdi kako je dijalekticka nuznost da se posle Milosevica u Srbiji uspostavi demokratija. Bar isto toliko sansi dajem, posle perioda haosa, nekoj novoj harizmi, nekom apsolutisti prosvecenog tipa, ako budemo imali srece, ili nekom satrapu, ako sreca izostane. Naravno da ide tesko. Neka dodju svi koji Srbima dele lekcije kako su duhovno mlitavi, moralno posrnuli i politicki nepismeni, neka dodju, kazem, da zive ovde. Da vide u praksi kako je tesko postici solidarnost drustvenih grupa na nivou od 50 maraka, u stalnom strahu od zakona i predstavnika zakona, u bdenju nad decom, od zaziranja u mraku, medju ljudima umornim od klimanja glavom, apaticnih i rastrojenih sred zivota kakav jeste i onoga sto vide na televizijama, od ustrucavanja da se glasno kaze - E, sad je dosta! Neka dodju ovde da vide kako imitacija parlamentarizma, imitacija privrede, imitacija pravde, imitacija medija dovodi do imitacije zivota i do stvarne propasti porodica, nacije i drzave.
Postoji argument: sami ste hteli! Tacno! Ubedljiva vecina je to htela. Pa sta? Je l' zato sto je dobio izbore na pocetku decenije a gubio sve od polovine naovamo znaci da su Srbi od sveta proglaseni genetski neispravnim materijalom koji samo veliko nedobrovoljno ili dobrovoljno davanje krvi moze da ispravi? Postavimo stvari ovako: Srbi nemaju nikakvog iskustva sa promenom vlasti. Sloba je partijskim pucem postao lider i tek sa te pozicije potvrdio na prvim izborima svoju tadasnju superiornost. Takva premijerna mogucnost, jos uvek mala, da onaj koji drzi vlast mirno ode sa nje, smesna je za vecinu ovdasnjih prosecnih biraca. Jos uvek je ta milionska masa ona ista sa pocetka devedesetih: istina, manje sklona okupljanju i prebrojavanju, ali jos neotporna i lakoverna na krupna obecanja i plitke, brze ciljeve, jednako odusevljena u pravljenju ikona i njihovom rusenju, fascinirana svime sto dolazi sa vrha ukljucivsi neocekivane zaokrete, ocite skandale ili svinjarije. U medjuvremenu je odrasla kalasnjikov-generacija, soj koji poznaje samo Milosevica kao vladara i samo sistem grabeza, otimacine i ulicnog nasilja kao model zivota i moralni koncept. Ne znam zasto opozicija takvu generaciju opijenu zadahom smrti, naduvena teorijom o mladim i lepim lesevima, pripremljenu da mirno gleda svako zlo koje ih pogadja, puni prezira prema ocevima koji nisu uspeli u zivotu, nisu se snasli kad je mnogima to poslo za rukom - ne znam, dakle, zasto opozicija vecinu te generacije smatra svojom. Oni su buduca vojska nekog drugog lidera, neke druge socijalne revolucije jer su videli da se to moze i da se to sme. Neki su se, istina s mukom i u suzama, ali sami - deslobizirali; takvi bivsi vernici, ujedinjeni sa prvoborcima antislobizma, takav savez onih koji su mu zamerali na nedemokratskoj politici od pocetka i onih koji mu zameraju propast nacionalnog sna - ako je ikad postojao - stvorili sa danas vecinu. Naspram drzavno sintetizovane jednoglasnosti proizvedene samo u nivou javnog mnjenja koje je moguce prebrojati pa time i zastrasiti, postoji brojcana premoc u tajnom mnjenju Srbije koje gundja, tinja i trazi nacina da svoje raspolozenje pretoci u politicki stav. No, Miloseviceva harizma jos funkcionise i jos nece sici ispod danasnjeg nivoa. Od njega je otpala vecina kojoj, gle cuda, ne polazi za rukom da od krcanja stomaka cuju himnu; zatim svi koji umeju da izracunaju kako ih je, ponaosob, ovih 12 godina Slobine vladavine kostalo u proseku po stotinu hiljada maraka. Toliko su izgubili da su plate bile normalne, da su radili svi clanovi domacinstva i da njihovim parama nisu placeni ratovi, iluzije, groblja i napunjeni racuni elite. Oni su posle tuceta godina, dosli do zakljucka da se Sloba vise ne isplati Srbima. Tacno je da Milosevic vlada politikom, zakonodavstvom, finansijama, medijima, diplomatijom, vojskom, policijom, sindikatima, zdravstvom i skolstvom - ali je nemocan pred stvarnoscu, pred zivotom. Bas kao i mi pred njim. Svi znamo da je ovo gotovo ali svi bi hteli da vide kraj pa to podrazumeva izbegavanje rizika. Ono sto je jasno i njegovim ljudima, onaj hromirani Mehanizam - jedan vodja koji obecava cuda, nacija koja staje iza njega u prisilnom jedinstvu, i lazno jedinstvo koje proizvodi navodnu snagu, propada bas kao i njegova obecanja da ce Srbima resiti sve probleme i ispraviti sve istorijske nepravde. Neke unazad, od dolaska Slovena na Balkan, a neke unapred sve do pocetka Treceg svetskog rata. Ko se god bavi Milosevicem ili Srbima, nasa opozicija, stranci ili Svevisnji, sve ovo mora da ima na umu. Jer, avaj, u Srbiji danas ja ne vidim nijedan pozitivan strateski proces: nema ga u politici, nema u privredi, ne postoji u diplomatiji, izostaje u kulturi, iskljucen je iz medija, nema ga u drustvu, ne vidim ga u psihijatriji.
Vidim samo Srbiju kao Zonu iluzija!
