Izvor: B92, 06.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Blic News", 29. mart
pise: Perica Gunjic
Prvi put sa Otporom na plakatiranje
Lepljenje plakata Otpora nije naivan posao. Naprotiv, jedan je od rizicnijih u drzavi. Sudeci po broju rasvetljenih slucajeva plakatiranja, policija tom zanimanju pridaje vise paznje nego likvidacijama kriminalaca i politicara. Proslog petka, na godisnjicu bombardovanja, u Beogradu su ponovo privedena dvojicu momaka koji su lepili plakate u akciji "Otpor agresiji!". Po Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su bili jos vredniji. Najmanje 22 clana Otpora uhapseno je, a u nekoliko gradova protesti nisu odrzani zbog pretnji policijskom intervencijom.
Kad policija ne postize, palicu u ruke preuzimaju batinasi, pa je i u petak jedan aktivista Otpora u Beogradu bio premlacen. U vreme Kongresa SPS-a bilo je isto tako. Gotovo svaki put kad studenti i srednjoskolci krenu u akciju.
Otporasi su, medutim, bez problema izlepili centar Beograda i pored toga sto je policije bilo na svakom cosku. Dok su na Trgu republike pevali drzavni estradni umetnici, na Terazijama su glavne zvezde bili Boki, Uki i Deki, vozdovacka plakaterska trojka, koja je lepila plakate "Otpor agresiji!" po stubovima od Kolarceve do Mek Donaldsa. Prolaznici su zastajali i cestitali im na hrabrosti. Stvorio se red onih koji su hteli da dobiju plakate. Tinejdzerke su nestrpljive, hoce da ih imaju na zidu u sobi kao da je Leonardo Dikaprio na njima. Jedna gospodja rece da ce to biti "najlepsi poklon" njenim unucima. Jedan gospodin koji radi u drzavnoj firmi kaze da ce "Otpor agresiji" da zalepi u kancelariju svog sefa. Momak na rolerima se vracao tri puta - plakate bi da stavi u sobu umesto tapeta. Dve devojke su se sa koncerta na Trgu vratile po jos jedan plakat posto su im tamo "celavci sa mobilnim" sve pokupili. Policajci su se ovde pravili da nista ne vide i okretali glavu dok su prolazili kraj momaka koji prelepljuju zidove. Boki, sef plakaterske ekipe, rutinski prima cestitke dok cetkom razmazuje lepak po stubovima. Navikao je vec na ovacije uvek kad lepi plakate Otpora. Kaze da su provokacije mnogo redje, samo su drasticnije. Neki penzioner tu i tamo nesto opsuje protiv opozicije, ali to nije nista u poredjenju sa opstim odusevljenjem koje plakateri izazivaju. Narocito sada, posle svih ovih batinjanja i hapsenja, postali su heroji ulica. Plakaterima sa Vozdovca prija slava, ali su pre profesionalci i ne bi da glume heroje. Ne prepustaju se euforiji, posao se mora zavrsiti do veceri. Noc je postala suvise rizicna. Treba izlepiti 3.500 plakata. Ceka ih Slavija na kojoj ima manje sveta, pa se policija i batinasi lakse odlucuju na akciju.
Oni znaju da im je guzva na ulici jedina sigurna odbrana od prebijanja. Zene ih uvek odbrane kad pocne frka. One dizu dreku do neba cim vide da plakatere neko maltretira. Muskarci uglavnom cute, plase se da i oni ne dobiju preko glave. Iz "Inter komerca", drzavne firme na Terazijama, izlazi krupni tip sa karticom "obezbedenje" na reveru. Namrgodenim licem pokusava da prikrije dobrodusnost. Kaze da se stubovi ispred ne smeju lepiti. "Direktor naredio!" Boki krece da se ubeduje sa njim, ali posto cuvar insistira, stupa na scenu "los policajac" u liku Dekija, koji mu rezeci kaze:
- Ovo nije tvoje prijatelju, mi smo deset metara od ulaza u firmu. Oladi. Mi lepimo a ti vidi sta ces.
Nekoliko sekundi frka lebdi u vazduhu. Onda cuvar odlucuje da se povuce. Deki ga sazaljivo gleda. Cuvar nema nista protiv tih plakata, ali visi mu posao. Savetuje mu da direktoru kaze kako su mu pretili. "Nas je trojica, a ti si sam, sta da radis".
Boki i Deki nastavljaju posao jos zivlje. Ne misle da je pretila neka frka. Odradili su taktiku koja uvek pali: kad neko krene da preti, prvo budi dobar sa njim, spusti mu gard, smiri ga, nek pomisli da je sve u redu, a onda ga odjednom napadni. Uvek deluje. Boki objasnjava kako sve treba raditi kulturno, sa stilom.
- Plakatiranje je posao. Uspesan ako ga odradis, neuspesan ako nasednes na provokaciju pa krene tuca. Cilj nam je da se cela ekipa vrati kuci u komadu.
Ova ekipa prosla je vec nekoliko lepljenja plakata u izbornim kampanjama, kada se stranacki aktivisti cesto srecu jedni s drugima na istoj tarabi. Jedni zavrsavaju plakatiranje, drugi vec prelepljuju. Ili se sudare sa ekipama za cepanje plakata. Na proslim izborima aktivista SPS-a zavrsio je u izlogu benzniske pumpe dok je pokusavao da pobegne od neidentefikovanih pristalica opozicije koji su razjurili plakatere kod Prirodno-matematickog fakulteta. Posao jeste rizican, ali je dobro placen. Aktivisti partija na vlasti uzmu i po dva dinara za plakat, a dnevno dobro uvezbana trojka na dobrim mestima u Beogradu moze da zalepi i po pet hiljada. Vozdovcani iz Otpora u petak su najveci problem imali sa lepkom za plakate. Vodu za razmucivanje nalazili su bez problema. U svakoj prodavnici su ih pustali da naliju kofu, cim objasne da im ne treba za "bakine kolacice" (antiotporaski plakat koji su lepili vracarski socijalisti). Ali su zato imali jeftin lepak sa buvljaka, koji nije mogao da se rastvori i nije hvatao dobro. Ograda oko Miticeve rupe u Beogradskoj ulici iznad Slavije izlepljena je plakatima "Madlen se pita", koje su socijalisti postavili prosle nedelje. Boki, Uki i Deki gledaju ocajno dizajniran i promasen plakat, ali ih njegova estetika i efektnost ne zanimaju. Ceznu za tako dobrim lepkom kao sto je taj kojim su socijalisti lepili. Plakati cvrsto prianjaju uz ogradu, nema teorije da ih pocepas. Jedan kaze kako su "komunjare koristile bapski lepak", sa brasnom i jajima, uz malo koka kole ili kisele vode, da bolje hvata.
- Dobro su komunjare odradile - kaze Boki, dok se u petoj brizini trudi da ovu kriticnu ogradu prelepi pre nego sto naide policija. Socijalisti su izlepili prvi sloj preko zardale tarabe, tako da im je sad ipak lakse da prelepljuju plakate. Ali njihov lepak ce omoguciti lak posao "cepacima", placenicima za cepanje antirezimskih plakata. Uz to, plakati Otpora su stampani na manje kvalitetnom papiru od socijalistickih. Rezultat je jedva odrziv - plakati se guzvaju, krajevi im vise, ali su im dizajn i poruka efektni, tako da zavrsavaju posao. I onako ih do ujutro nece biti. U Beogradskoj, iza leda plakatera, kolona automobila u spicu. Boki, Uki i Deki priznaju da im nije svejedno kad neko otvori vrata iza njihovih leda. Znaju da taj zvuk moze da im donese i celavce sa pistoljima i bejzbol palicama.
Ovog puta ljudi iz kola traze da im poklone plakate. Taksisti uzimaju i za sebe i za musterije. Vicu: "Lepite, braco". Iz kola sviraju, otvaraju stakla i pokazuju stisnutu pesnicu, koja je definitivno potisnula pozdrav sa tri prsta. "Samo tako, deco", vice vozac tramvaja i koci. Ne osvrce se na guzvu iza sebe, hoce plakate. Otvara vrata od tramvaja i izlazi da ih uzme. Deki prica kako im je prosli put jedan tramvaj stao, a vozac trazio da ga celog izlepe. Na cosku sa Njegosevom pojavljuju se dva pozornika, visoki i niski. Razgledaju, govore preko motorole. Boki vadi mobilni, ne ukljucuje ga ali ga stavlja na uvo i dere se da ga policajci cuju: "Alo, centrala, osmatraju nas, posalji pojacanje, zovi ove nase u MUP-u". Foliranje je jedna od tehnika opstanka plakatera na ulici.
Nije upalilo. Visoki i niski prilaze.
- Dobar dan momci, morate da prekinete.
- Ko je naredio? - pita Boki.
- OUP Vracar. Na ovoj opstini nema lepljenja. Plakateri objasnjavaju kako lepe plakate protiv agresije, ali policajci, koji samo sto u zemlju ne propadnu koliko im je neprijatno, kazu da njih politika ne interesuje, da moraju da izvrse naredenje.
Dolazi pojacanje od jos dva pozornika. Pitaju visokog da li oni plakatere stite ili ih teraju. Visoki im diskretno kaze da ne pominje nikakvu zastitu. Boki im dobacuje da ne lepi plakate za SPS, tako da ih policija ne stiti.
- Socijaliste cuvate dok lepe, a nama ne date ni da zalepimo - kaze Deki i mrsti se vise zbog svojih zguzvanih plakata, koji vise preko onih koje su socijalisti zalepili polako, bez frke, sa lepkom kakav on moze da sanja, nego zato sto ga policija tera.
- A za koga vi radite? Za opoziciju? - pita novopridosli policajac.
- Ne, radimo za sve nas, za Otpor.
- A koliko vas placaju.
- 100 maraka za ovu tarabu. Nas placa Klinton - zeza se Boki.
- Po osobi?
- Ne, ne bas toliko, nesto je zavladala kriza u NATO-u, nemaju para. 100 maraka za ovo tarapce. Sta bi ti, to je dva sata posla.
- Cekaj onda, da skinem uniformu pa i ja da lepim - smeje se pozornik.
Naravno da su se momci vratili da zavrse onu tarabu oko Miticeve rupe cim policajci nisu bili u okolini. Sledeca patrola je presla na drugu stranu ulice kada je na njih naisla. Vise se do 10 uvece, kad su zavrsili posao policija nije ni pojavljivala.
Na mestu sa koga su oterani, na tarabi u Beogradskoj, prosli put "pali" su njihovi ortaci, Dejan i Sale. "P..., sto radis za okupatora", pitali su Dejana u vracarskoj policijskoj stanici. Dejan je izbeglica sa Kosova, i ucestvovao je u ratovima u Hrvatskoj i na Kosovu, ali mu to nije pomoglo da dokaze svoj patriotizam. Kaze da je u stanici cetiri sata morao da stoji u stavu mirno zato sto je lepio plakate Otpora.
Bokija, Dekija i Ukija cekala je i ograda na uglu Marsala Tolbuhina i Ivana Milutinovica, pored koje su nedavno sedmorica batinasa u kombiju sacekali studenta Milosa Dosena i prebili ga zato sto je pocepao plakat protiv Otpora. Ovog puta tamo nije bilo nikakvog kombija. Nije ni moglo da ga bude. Sve vreme je nekoliko ljudi (slucajnih prolaznika?), bilo oko njih. Mozda su se neki tu nacrtali kako bi prekratili dan i uzivali u tuci koju su ocekivali. Nekima je, uglavnom starijim, dugo trebalo da shvate znacenje poruke "Otpor agresiji", pa su je po sto puta iscitavali. Ali je bilo i onih koji su cekali da pomognu otporasima ako dode do frke. Kada su stali sa poslom da bi popricali sa prijateljima koji su naisli, prisao je jedan od posmatraca i pitao:
- Da li treba da pomognemo? Je l' vam ovi ne daju da radite?
Coveka koji je odlepio tek postavljene plakate oterali su trgovci iz prodavnice preko puta tarabe. Jedna baka je isla za otporasima i drhtavim rukama prilepljivala plakate Otpora koji su visili.
Taksista je stao i punudio momcima 50 dinara. "Zao mi je sto nemam vise, ali uzmite ovo, vi ste junaci", rekao je. Posto ovi nisu hteli da prime otisao je do trafike i kupio dva litra koka kole. Samo sto mu suze nisu krenule dok je gledao kako Uki pridrzava flasu sakama krvavim od eksera na zardalim tarabama i ostrih ivica plakata. Ko zna sta je tada mislio, ali je rekao: "Sve ce to da im se vrati. S kamatom".
