Izvor: B92, 05.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas", 5. april 2000.
pise: Izabela Kisic
INTERVJU
Zdravko Grebo, direktor Univerziteta za evropske studije u Sarajevu
Na jesen radikalna promjena u BiH
Primjer Hrvatske ljudima pokazuje da je promjena moguca. Gradjani Hrvatske nisu bas imali hrabrosti za to dok je Tudjman bio ziv, ali se pokazalo da je pobjeda Racana i Budise ipak moguca. Mislim da ce se slicno desiti i u BiH bez obzira na to da li su lideri zivi ili mrtvi
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
- Ne ocekujem da ce se na lokalnim izborima 8. aprila u Bosni i Hercegovini desiti pretjerano radikalne promjene kao u Hrvatskoj. To je zato sto politicke alternative nisu bas precizno artikulisane, a s druge strane, ljudi ce prvenstveno glasati za svoje komsije. Realno je, medjutim, ocekivati radikalnu promjenu na jesenjim izborima, kaze profesor Zdravko Grebo, prvi covek Univerziteta za evropske studije u Sarajevu u razgovoru za Danas. Sreli smo ga u Beogradu, gde je govorio na promociji knjige Marka Tompsona "Proizvodnja rata: mediji u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini".
Bez obzira na lidere
Sta Vam daje nadu da ce doci do prekokreta na jesenjim izborima?
- Ljudi pokusavaju da o sebi misle u nekim drugim identifikacijama osim da su Srbi, Hrvati ili Bosnjaci. Misle da su bogati ili siromasni, musko ili zensko, mladi ili stari, da su Krajisnici, Podrinjci, Hercegovci. S druge strane, primjer Hrvatske ce biti veoma znacajan. Ljudima jednostavno pokazuje da je promjena moguca. Gradjani Hrvatske nisu bas imali hrabrosti za to dok je Tudjman bio ziv, ali se pokazalo da je pobjeda Racana i Budise ipak moguca. Mislim da ce se slicno desiti i u BiH bez obzira na to da li su lideri zivi ili mrtvi.
Kako gledate na promene u Republici Srpskoj u poslednjih nekoliko godina?
- Aktuelnu vlast u RS prvenstveno drzi medjunarodna zajednica. Republika Srpska cak i u poredjenju sa Federacijom nije ni blizu katarze koja bi se morala desiti u nekakvom gradjanskom osvescenju. Jednostavno se radi o nekakvoj vrsti prevare. Radikali i SDS su izgubili vlast, a Dodik i sve ono sto on simbolizira uz Biljanu Plavsic, ocigledno igraju na medjunarodnoj pomoci i potpori. Ja bih volio da vidim stvarnu odluku ljudi u RS koja ne bi bila kapacitirana ni jednom ni drugom opcijom. Dakle, ni strahom koji je SDS, pa kasnije radikali, proizvodio da ce Muslimani i Hrvati potamaniti Srbe ako ne ostanu zajedno. To naravno vazi u sve tri kombinacije. Svi igraju na istu kartu ili sa druge strane jednu poprilicno nekriticnu podrsku medjunarodne zajednice opciji Plavsic - Dodik. Republika Srpska bi morala postati demokratska drzava u kojoj ce njeni gradjani slobodno doneti odluku o vlasti koju zele da imaju.
Rekli ste drzava?
- Ona jeste drzava. Da li ce evolucija krenuti u tom pravcu da ce ono sto se zove entitet, sto je i sve i nista, krenuti ka integraciji BiH, sto bih ja voleo, ili ce eventualno krenuti u drugom pravcu, to zaista u ovom trenutku ne mogu da prognoziram
Mostar najbolniji
Osim u Banjaluku, cesto putujete iz Sarajeva i u Mostar. Kakva je tamo situacija?
- Herceg Bosna, mozda ne sa istim intenzitetom, jos postoji. Mostar, inace moje rodno mesto, je najbolnije pitanje BiH. Cak je lakse resivo pitanje odnosa RS i Federacije nego sto su Istocni i Zapadni Mostar. Njih doslovno dele ulice, iako vise nema cek pointa. Psiholoska granica medju ljudima je fantasticna. Niko vise nikoga ne sprecava da prelazi sa jedne strane na drugu, ali nikom ne pada napamet da to cini. To je paradigma tragedije koja se Bosni i Hercegovini desila. To je grad koji je u Federaciji, a temeljno je podeljen. Postoje dva univerziteta, dva javna saobracajna preduzeca, i sve drugo je tako podeljeno.
U kom ste Vi delu?
Predajem u Istocnom Mostaru, ali odlazim i u jedan i u drugi. Bio sam presrecan kad su Zrinski iz Zapadnog i Velez iz Istocnog Mostara odigrali prvu utakmicu. Odigrali su je na Kosevu u Sarajevu, ali su je ipak odigrali. Sve drugo je za dugo vremena zamrznuto medju ljudima, bar za mog zivota.
Koliko je Bosna i Hercegovina bezbedna za zivot, posebno onih koji bi zeleli da se vrate?
- Veoma tesko je ocekivati da ce ljudi koji su rat poceli da dopuste slobodan povratak ljudi svojim kucama. U tom smislu, kljucne stvari, koje bi morale da se dese kao provedba Dejtona, su povratak vise od milion ljudi koji su raseljeni ili prognani i s druge strane kaznjavanje ratnih zlocinaca. Mozda na neki nacin, vijest o pocetku hapsenja velikih riba, kao sto je Krajisnik, jeste ohrabrujuca, naravno, ako se nastavi prema istom principu u sve tri skupine. I s druge strane, neophodna je odluka medjunarodne zajednice da ce i finansijski i bezbjednosno da stane iza povratka tih ljudi. Ako se to ne desi u dogledno vrijeme i ako se ljudi ne vrate kucama, a ratni zlocinci ne budu kaznjeni onda od ideje BiH nema nista. Onda je to zauvjek zavrsena stvar. Jedino cemu se mozemo nadati je da gospodari rata kupuju vrijeme da bi podjelu BiH doveli do kraja.
Uticu li promene u Hrvatskoj na Bosnu?
- Mene je ova poslednja decenija naucila da budem oprezan i pazljiv. Predsjednik Mesic je bio u Sarajevu dva dana. To je izazvalo euforiju. Njegove izjave u BiH jesu obecavajuce. Medjutim, zivi bili pa vidjeli. Postoji sansa za promjenu zvanicne hrvatske politike prema BiH. Naravno, ostaje da slicnu vrstu promjena vidimo i sa strane istocnog susjeda.
"Danas", 5. april 2000.
pise: Borka Pavicevic
NO LONGER AND NOT YET
Jos uvek zivo prolece
Ono sto prosto tera na sumiranje nije, naravno, besomucna televizijska i ostala propaganda, nije ni rastrzana, iscepkana stvarnost koja prosto vapi za sinhronitetom, za artikulacijom, vec gomile secanja koje pljuskaju po neverovatnom prizoru jos uvek zivog i dolazeceg proleca. Kako je samo priroda pravedna, lepa i snazna i kako bezuslovno postavi ogledalo, ravan izmedju pocinjenog i stvarnog, izmedju privida i sustine istrzanog i uznemirenog bica. Sutra ce biti 6. april, dan kada su pre osam godina ljudi u Sarajevu na jednom skupu, zboru, sinhronom otporu ratu, poceli da trce u svim pravcima pred pucnjima, pred snajperima, kada su poceli da padaju, beze, kada je skup ljudi ili gradjana poceo da se definitivno oformljuje u ono sto je sada svuda, gde je vise ljudi, u zbeg. Danas su sva nasa cekanja, sva nasa putovanja, sva nasa kretanja zbegovi. Dok se ne pronadje ultimativni smisao koji ljude iz zbega oformljava u skup slobodnih gradjana koji zajedno iskazuju odredjenu volju.
Maskirani ljudi sa oruzjem, oruzetinom u rukama trce po Holidej inu, neki padaju, godine 1996. u Holidej inu, tamo gde su prozori ne razbijeni nego odneseni, po hodnicama, tragovi krvi. A godinu pre tih ljudi sa maskama, pre uniformisanih, poluniformisanih, neverovatno uniformisanih, docnije, u Bosni, "Bog je sa nama" pisalo je na tenku koji se posle Dejtona povlacio i hrlio u novi uzas, u Holidej inu, negde u isto godisnje doba sedeli su kako se to odvratno kaze - pozoristarci. Ili ljudi kojima daske zivot znace i raspravljali o predstavama MESA, pozorisnog festivala eksperimentalnih scena, pricali smo sta je moderno, a sta posmoderno, sta tradicionalno, a sta savremeno. Do dana danasnjeg.
Sudeci po mimeticnom teatru. Onaj drugi, u vezi sa bicem i sa tragedijom odigrao se bez oponasanja, stvarno. Otprilike ovako kaze Meho u filmu o Srebrenici (1995, leto), da ga je posle dugog visednevnog trcanja, i posle visednevnog uzasnog straha, kad je pao, od iznurenosti, u rano jutro, u zoru, probudila priroda. Sada, na filmu, u Srebrenici vidimo prirodu, zuto cvece, cvrkut ptica, zora lepa, jasna, da covek podje u polje, da podje u sumu, u planinu, da radi, da nosi, da se seta i da se divi prirodi i sebi. Ali tamo je tenk, i snajper, i noz. Proslog proleca u ovaj cas sirene, udar, setite se, setite se kako je to stvarno izgledalo sta ste videli, sta vam se sve dogodilo, sta se drugima dogodilo. Setite se i izbeglica u Kukesu, i decaka u zutom dzemperu na izmrskanim kolima, kako place, setimo se uzasa vatre ka Drugima i vatre nad nama. Uzasa, straha, panike i bola. Dok je sve cvetalo i mirisalo bas kao danas, bas kao sada.
"I ljudi, i mojih i svega mi je zao, a baste mi je zao nekako jako, zao mi je baste i bilja" govori zena iz Srebrenice. Godine 1991. u Vukovaru, kada su je pitali sta radi zatecena u svojoj okucnici, od tada zvanoj "ognjiste", pleveci nesto i sredjujuci, ona je odgovorila: "Pa tako da bude lepse kada dodju.Tenkovi su vec ulazili." Pa tako i sada, deset godina posle, u prolece. Kakva je to besomucnost. I kada ce kraj oruzju, strahu, pritisku, pucnju. Posle deset godina covek jos uvek ne peva posle rata. Ko ce da bije, ko ce biti ubijen, a ko ce se vec jednom ubiti, zbog svega.
