Izvor: RTS, 20.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (20. 03. 2009.)
Hrvatska i Srbija na novoj prekretnici, Nećemo priznati Kosovo, Solidarni porez po leđima srednje klase, Skandalozno: Čedu Jovanovića štite poreznici i Tužilaštvo!!!, naslovi su iz dnevne štampe
Hrvatska i Srbija na novoj prekretnici
Dolazak hrvatskog premijera Ive Sanadera u Beograd trebalo bi da označi novu etapu odnosa između dve zemlje nakon perioda ozbiljnog zahlađenja izazvanog hrvatskim priznavanjem samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i tužbama pred Međunarodnim sudom pravde. „Otopljavanje odnosa počinje u kriznom momentu i svakako će pomoći i jednoj i drugoj strani", kaže za „Politiku" član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Slobodan Vučković.
I Hrvatska i Srbija su opredeljene za evropske integracije i s pravom veruju da popravljanjem međusobnih odnosa mogu da ubrzaju put ka Evropi. Hrvatska je, upravo u nedelji kada se realizuje Sanaderova poseta, dobila snažnu podršku nemačke kancelarke Angele Merkel, koja smatra da je treba primiti u EU pre drugih zemalja regiona. Srbija se, pak, uzda u stav drugih evropskih zemalja koje govore o zajedničkom prijemu.
Vučković kaže da u Hrvatskoj postoje snažni unutrašnji otpori kada je reč o saradnji sa Srbijom i podseća da je rat vođen tokom devedesetih, u kome je Srbija slovila kao ključni neprijatelj, ujedinio hrvatsku naciju. „Ali, najveća je odgovornost na državama. Ukoliko one počnu da sarađuju, stvari će se vremenom popravljati", dodaje on. Naročito je važno, naglašava Vučković, podsticati kulturnu saradnju jer to može da dovede do boljeg međusobnog razumevanja.
Dan uoči Sanaderovog dolaska, njegov domaćin, srpski premijer Mirko Cvetković, izašao je sa predlogom da Hrvatska i Srbija zajednički povuku tužbe pred Međunarodnim sudom i tako reše jedan od najtežih problema u međusobnim odnosima. Za očekivati je da će ta ideja biti pomenuta i tokom zvaničnih razgovora, ali za sada nema naznaka da bi mogla da bude i prihvaćena.
Nećemo priznati Kosovo
Novi šef slovačke diplomatije i nekadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Miroslav Lajčak, ističe u intervjuu za "Novosti" da su pravila jasno definisana: zapadnom Balkanu je mesto u Evropskoj uniji, i to čak i u ovoj turbulentnoj situaciji. Ali, to, kako kaže, ne zavisi od spoljnih faktora, već isključivo od ispunjavanja postavljenih uslova.
- Pozicija Republike Slovačke je javna i jasno definisana. Ništa se nije promenilo u uslovima koji su doveli do toga da Slovačka zauzme takav stav i zato nema razloga da se govori o bilo kakvoj promeni slovačke politike u tom smislu.
- U ponedeljak smo na ministarskom savetu za opšte poslove i spoljne odnose u Briselu razgovarali o BiH. Imaćemo priliku da pričamo o čitavom regionu, uključujući naravno i Srbiju, već za desetak dana, na neformalnom ministarskom sastanku u Češkoj. Siguran sam da će to biti dobra prilika da se detaljno razmotre evropske integracije celog zapadnog Balkana.
Lajčak smatra da napredak Srbije u evrointegracijama apsolutno zavisi od Srbije, odnosno pune saradnje sa Haškim tribunalom. "Jednostavno, pravila igre su jasno definisana. Potrebna je puna saradnja s Haškim tribunalom. A znamo da to podrazumeva da se Ratko Mladić nađe u Hagu."
Govoreći o Bosni i Hercegovini, Lajčak kaže da je najvažnije i najbolje da svi poštuju ustav i zakone te zemlje. "Referendum o otcepljenju je nemoguć po postojećem ustavu. Ako smo za ustav, ako smo za Dejton, onda moramo da ga prihvatimo u celosti. Ustav nije jelovnik, pa da biramo samo ono što nam odgovara. Sve što može da se desi u vezi sa promenom ustavno-pravnog uređenja u BiH, mora da ima saglasnost sva tri ustavotvorna naroda."
"Bilo koje rešenje koje je idealno za jedne, a ignoriše interese ostalih, ne može da prođe. Apsolutno nemam sumnju u to da je najbolje što BiH može da uradi angažovanje u procesu evropskih integracija i ispunjavanje ciljeva i uslova koje je postavio Savet za sprovođenje mira, pa da onda punom brzinom krene prema evropskim integracijama. Sve ostalo je put u zabludu."
Lajčak je uveren da na Balkanu ne može da dođe do sukoba, uprkos zapaljivoj i nacionalističkoj retorici i provokacijama. „Bezbednosna situacija je stabilna i ne vidim nikakav potencijal za sukobe. Zato je angažovanje u takvoj retorici samo gubljenje vremena."
Solidarni porez po leđima srednje klase
Svi građani Srbije koji primaju više od 50.000 dinara mesečno biće, po svemu sudeći, „najbogatiji koji će snositi teret krize". Mnogi bogataši i inače izbegavaju plaćanje poreza, a odlučnost države neće osetiti ni sada kada se najavljuje uvođenje solidarnog poreza kojim vlasti nameravaju da navodno udare najimućnije po džepu.
Za nova oporezivanja, kažu stručnjaci, trebalo da se pripremi srednja klasa, a ekstrabogataši, kao i do sada, najverovatnije će mirno spavati i koristiti sve zakonske blagodeti za izbegavanje plaćanja ne novog poreza već i onog koji je sada na snazi. Njih je, kako „Blic" saznaje, prošle godine bilo 16.500, a da bi bilo koji porez dao rezultate mora da ga plaća bar 300.000 ljudi. Zato se treba pripremiti na to da će svi sa primanjima dva puta većim od prosečne plate biti „solidarne platiše" novog poreza, tvrde stručnjaci.
Druga varijanta je da se odredi neki procenat opet veći od prosečne plate kako bi se izbegla inflacija i da udar po džepu opet oseti srednja klasa.
- Mi ne znamo koliko ljudi prima kolike iznose, ali vlasti znaju i njima će to biti osnovno za određivanje ovog poreza. Pretpostavljam da će to biti 50 odsto više od prosečne plate na šta će se izdvajati veći procenat od sadašnjih 12 odsto. Međutim, time se vraćamo u socijalizam i u vremena kad su sposobni vukli nesposobne, a ekstrabogataši i dalje ostaju zaštićeni - kaže za „Blic" Ljubiša Lazarević, stručnjak za poreze.
Kriterijum za određivanje bogatstva u Srbiji sada je godišnji porez na dohodak građana koji se nakon redovnog plaćanja poreza od 12 odsto mesečno plaća na kraju godine i to ako je prihod veći od 1,6 miliona dinara. Prema prvim podacima do kojih je „Blic" došao u Poreskoj upravi, njih je lani bilo za 1.100 manje nego prošle godine.
- Broj je smešan jer je ekstraprofiterima zakonom ostavljeno da mogu kao osnivači firme svu dobit isplate sebi na ime ličnih primanja, što ne ulazi u godišnje oporezivanje. To, naravno, rade sva fizička lica osnivači firmi - objašnjava Lazarević.
Skandalozno: Čedu Jovanovića štite poreznici i Tužilaštvo!!!
Republičko javno tužilaštvo i Poreska uprava morali bi odmah, na osnovu pisanja Pressa, da pokrenu istragu o poreklu imovine lidera LDP Čedomira Jovanovića, tvrde bivši direktor Poreske uprave Vladimir Ilić i bivši tužilac Saša Stojanović! Oni naglašavaju da su Tužilaštvo i poreznici dužni da pokrenu istragu, jer postoji sasvim osnovana sumnja da lider LDP ne prijavljuje sve svoje prihode, odnosno da izbegava plaćanje poreza!
Međutim, u Poreskoj upravi juče nisu hteli da nam kažu ni da li je Čedomir Jovanović podneo poresku prijavu.
- Odgovor možete dobiti tek u ponedeljak, kada se nadležni za davanje izjava vrate sa službenog puta u Francuskoj - rečeno nam je u Poreskoj upravi, dok je Republičko javno tužilaštvo odbilo da se izjasni ovim povodom.
- Idem na ručak. A vi pošaljite zahtev. A da li ću vam odgovoriti? Ne znam. Ne znam ni da li ću vam se javiti... - odbrusio nam je portparol tužilaštva Tomo Zorić.
Na drugoj strani, bivši direktor Poreske uprave i visoki funkcioner G17 Plus Vladimir Ilić tvrdi da ima „više nego dovoljno elemenata da se Jovanoviću odmah ispitaju prihodi i imovina".
- Prvo treba videti šta je sve od prihoda Jovanović prijavio za prošlu godinu. Jer po onom što on ovih dana govori po novinama, ispada da njemu, kada plati kiriju, mesečno ostaje samo oko 30.000 dinara za život. A odakle mu onda 20.000 evra nove ušteđevine koju sada pominje?! - pita naš sagovornik.
Ilić naglašava da je Jovanović, kao i svaki građanin Srbije, dužan da prijavi sve svoje godišnje prihode i da, ako oni prelaze cenzus od 1,6 miliona dinara, plati porez na dohodak građana. Jovanović bi, po zakonu, morao da prijavi i prihode u „švajcarskoj kompaniji" o kojima je govorio ovih dana.
- Na osnovu onoga što je sam Jovanović rekao u javnosti, očigledno je da postoji nesrazmera u njegovim troškovima i primanjima! Sama ta činjenica dovoljna je da odmah reaguje Uprava prihoda, ali i Tužilaštvo - kategoričan je Ilić, koji objašnjava da bi nadležni morali da „unakrsno ispitaju imovinu i prihode Čedomira Jovanovića".
- Ako se utvrdi da nije prijavio sve prihode, on može i krivično da odgovara. Kazna zatvora za utaju poreza je od godinu do osam godina! - naglašava Vladimir Ilić.
Saša Stojanović, bivši tužilac i ekspert za poresku politiku, kaže da bi Jovanovićeve prihode trebalo obavezno proveriti.
On dodaje da po zakonu mora da se utvrdi i da li je Jovanović prijavio zaradu u švajcarskoj firmi.
- Prema članu 7 Zakona o porezu na dohodak građana, obveznik poreza je građanin, odnosno rezident Srbije, za dohodak koji je ostvario ovde ili bilo gde u drugoj državi. A rezident je onaj ko u Srbiji ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa. Rezident je onaj ko neprekidno ili više od 183 dana u periodu od godinu dana ovde boravi. Dakle, Jovanović kao građanin Srbije, bez obzira na to što prihode ostvaruje, kao što tvrdi, u inostranoj firmi, morao bi da ih prijavi ovde - objašnjava Stojanović.
