Izvor: RTS, 19.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (19.11.2008.)
Politika: Srbija će tužiti Hrvatsku, Fridova obećanja Prištini, Jocić probio budžet za skoro 100 miliona evra; Novosti: Alibi za nove otkaze, Cene divljaju; Blic: Plan Brisela za kaspijski gas, Vlada nudi „Alpini“ 2,5 miliona evra za dokumentaciju
Današnja dnevna štampa najviše piše o odluci Međunarodnog suda pravde u Hagu da je nadležan da razmatra tužbu Hrvatske protiv Srbije i odluci Srbije da odgovori kontratužbom, boravku Danijela Frida u Prištini, proneveri >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << oko sto miliona evra u "Putevima Srbije", kontroli otkaza Ministarstva rada i socijalne politike, poskupljenjima, Planu Brisela za snabdevanje kontinenta gasom, raskidu ugovora Srbije sa "Alpinom", ...
Srbija će tužiti Hrvatsku
Srbija će tužiti Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde u Hagu za ratne zločine počinjene u operaciji „Oluja" 1995. godine, saopštio je sinoć ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić. On je time odgovorio na pitanje kakve će mere Srbija preduzeti povodom jučerašnje odluke Međunarodnog suda pravde da se oglasi nadležnim za tužbu koju je Hrvatska podnela protiv Srbije za genocid koji je navodno počinjen od 1991. do 1995. godine.
Sud u Hagu nije prihvatio prigovor Srbije da nije nadležan zato što u vreme podnošenja tužbe u julu 1999. godine tadašnja Savezna Republika Jugoslavija nije bila članica Ujedinjenih nacija (primljena je u novembru 2000. godine) niti potpisnica Konvencije o genocidu. Za ovakvu odluku izjasnilo se deset sudija, dok je sedam bilo protiv. Odluku je pročitala predsednica suda Rozalin Higins, a čitanje odluke trajalo je puna dva sata.
Postupak pred najvišim sudom UN, posle ove odluke biće nastavljen razmenom pisanih argumenata o suštini hrvatske tužbe, odnosno o tome da li je u Hrvatskoj počinjen genocid i da li je Srbija odgovorna za to. Rokove za ulaganje podnesaka, sud će, kako je najavila Higins, saopštiti naknadno.
U odluci se, između ostalog, kaže da i pored toga što je status SRJ u Ujedinjenim nacijama od 1992. do 2000. godine bio „nejasan", iz odnosa koji je Srbija imala prema sudu u vezi sa ranijim procesima, koji su se pred njim vodili, može se izvući zaključak da je prihvatila njegovu nadležnost.
Reagujući na odluku suda Tibor Varadi, glavni pravni zastupnik Srbije, kaže u izjavi za „Politiku" da je njegovo uverenje da je ta odluka „ manje od pravde", odnosno da nije na čvrstim pravnim osnovama.
Na pitanje kako je sud istu argumentaciju različito tumačio u dva slučaja, Varadi kaže su desetorica sudija rekli da je tačno da je tako odlučeno u 'slučaju NATO', ali da postoji potreba za fleksibilnošću.
„Mislim da to nije puna pravda, a tako je mislilo i sedmoro sudija koji su smatrali da sud nije nadležan. Odluka nije doneta ubedljivom većinom, ali je to ipak većina", kaže Varadi.
Sud se, kako kaže, pozivao na naše držanje 1992. godine jer je tadašnja vlast zagovarala kontinuitet SRJ sa prethodnom državom SFRJ.
„Trebalo bi, međutim, imati na umu i da se ceo svet, uključujući u prvom redu i Hrvatsku, tome protivio. To su oni istakli i na raspravi. Pretpostavljam da će primedba vezana za ovo pojaviti u izdvojenom mišljenju onih sudija koji nisu glasali za odluku", objašnjava Varadi.
Sud je takođe odlučio da do glavne rasprave ostanu otvoreni i zahtevi Hrvatske (na koje je srpski tim takođe uložio proceduralne prigovore) da se Srbija obaveže na kažnjavanje počinilaca ratnih zločina, utvrđivanje istine o nestalima i povratak oduzete kulturne baštine. Sudija Higins je, međutim, podsetila da je u procesu po tužbi BiH protiv Srbije za genocid 2007. godine Međunarodni sud pravde presudio da uništavanje kulturnog nasleđa ne može biti oblik genocida.
Prema Varadijevim rečima Srbija će dobiti najmanje godinu dana da odgovori na tužbu Hrvatske. U tom odgovoru biće izneta argumentacija Srbije o onome što se dešavalo na teritorijama koje su Hrvati označili kao područja na kojima je zvanični Beograd počinio genocid nad nesrbima.
Fridova obećanja Prištini
„Mi vas nećemo izdati i ostaviti", ponavljao je kao mantru Danijel Frid, pomoćnik državnog sekretara SAD, na sastancima sa kosovskim zvaničnicima u Prištini, podsećajući ih na američke zasluge u ostvarivanju njihovog sna o sticanju nezavisnosti.
Pozicije se, međutim, nisu promenile, Albanci odbijaju da im iko, pa makar i najveći zagovornici nezavisnosti, okrnji ono što su dobili. Pobeda nad Beogradom, makar i simbolična, mora ostati neupitna. Plan od šest tačaka je zato prezentovan kao poništavanje Ahtisarijevog plana i priznanje ingerencija Srbije na Kosovu.
Smrknuto lice Hašima Tačija nije mogao razvedriti američki diplomata ni čestim ponavljanjem da je Kosovo samostalna država i da plan od šest tačaka jeste „napravljen sa Beogradom, ali taj plan nije nešto trajno - on je privremen" i njega se „za dve godine niko neće sećati".
- Kosovski zvaničnici strahuju da bi se primenom šest tačaka sprovela podela Kosova na etničkoj osnovi. Zapadne zemlje i diplomate nastoje da pomognu Srbiji - smatra Azem Vlasi, kosovski politički analitičar.
Zato se u albanskoj javnosti odbacuje plan UN, jer se doživljava kao prvi mogući poraz i gubitak u dugogodišnjoj seriji uspešnog ostvarivanja maksimalističkih ciljeva.
Zato tenzije na lokalnom nivou rastu, uz jačanje svesti da plana ne bi bilo da na teritoriji Kosova nema Srba. Pritisak se kreće u dva pravca: prvi je politički i odnosi se na Kosovsku Mitrovicu koju svaki političar označava kao centar kriminala, kao da on ne cveta u Prištini ili Gnjilanu; drugi je usmeren prema Srbima i nealbancima u južnim izolovanim zajednicama.
- Nemoj da ti sin dolazi tako kasno noću, mnogi su Albanci nervozni zbog ovoga što radi Srbija - posavetovao je jednog Srbina komšija Albanac iz Kosova Polja.
- Svakako da prihvatamo pomoć koja dolazi od država koje su nas priznale, ali ne možemo sto posto da se oslonimo na bilo kog političara ili diplomatu, jedino možemo da se uzdamo u narod. Nemamo ništa ni protiv međunarodnog prisustva,ali ta misija ne bi trebalo da ima izvršna ovlašćenja da menja naše ministre i zakone - kategoričan je Albin Kurti, vođa pokreta „Samoopredeljenje".
Uz retoriku prištinskih političara marginalne ekstremne grupe pri džamijama u Kosovskoj Mitrovici ili Uroševcu, kao nosioci antievropskog raspoloženja koje se sve jasnije ispoljava, mogu postati predvodnici velikog i opasnog talasa narodnog nezadovoljstva.
Jocić probio budžet za skoro 100 miliona evra
Branko Jocić, bivši generalni direktor Javnog preduzeća „Putevi Srbije", mogao bi da se nađe iza rešetaka. Potpredsedniku Nove Srbije, naime, preti kazna do pet godina zatvora ukoliko se utvrdi da su tačni navodi krivične prijave budžetske inspekcije da je falsifikovao dokumentaciju o ukupno potrošenim sredstvima, ali i da je nezakonito prekoračio budžet preduzeća za gotovo 100 miliona evra.
- Po zahtevu tužilaštva, a na osnovu prijave koju je podnela budžetska inspekcija, sprovedene su određene istražne radnje. Saslušani su svi predviđeni svedoci, a spisi predmeta su, pre izvesnog vremena, prosleđeni na finansijsko veštačenje. Kada to bude završeno, predmet će biti prosleđen tužilaštvu koje će odlučiti o daljem postupanju - objašnjava Dragan Milošević, sudija i portparol Trećeg opštinskog suda u Beograd.
U prijavi budžetske inspekcije na osnovu koje je tužilaštvo zatražilo sprovođenje istražnih radnji, kako „Politika" saznaje, navodi se da je Jocić falsifikovanjem lažno umanjio ukupan iznos potrošenih sredstava u 2004. godini za oko 12,5 miliona evra, u 2005. godini za oko 86 miliona evra, a da je u 2006. godini budžet JP „Puteva Srbije" probio za gotovo 100 miliona evra.
Tako se, na primer, u programu radova za 2006. godinu, kako stoji u prijavi, neistinito navodi da je ukupan iznos neisplaćenih obaveza za 2005. godinu pet milijardi dinara. Iz knjigovodstvene evidencije se, međutim, vidi da Direkcija za puteve duguje 11.506.446.470 dinara dobavljačima i 397.064.758 izvođačima radova. Razlika između stvarnog dugovanja i prikazanog je 6.903.511.228 ili oko 86 miliona evra.
- Jocić je prekoračivao budžet, praktično, iz godine u godinu. Tako je programom rada i finansijskim planom za 2006. godinu bilo predviđeno da „Putevi Srbije" potroše 40 milijardi dinara, što je Vlada Srbije i odobrila. Međutim, preduzeće je taj iznos prekoračilo za 7.887.982.832 dinara ili skoro 100 miliona evra - navodi „Politikin" sagovornik koji je imao uvid u krivičnu prijavu, a koji je želeo da ostane anoniman.
Iako je probio budžet za blizu 100 miliona evra, Jociću bi za ovo krivično delo, prema rečima našeg sagovornika, mogla da bude izrečena novčana ili kazna zatvora do godinu dana. Stroža kazna, do pet godina zatvora, Jociću bi mogla da bude izrečena za falsifikovanje isprava, za šta se takođe tereti prijavom budžetske inspekcije.
Kako „Politika" saznaje, razlog što istražne radnje traju gotovo godinu dana, jeste i to što Jocić, 24. januara ove godine, nije saslušan na sve okolnosti. Prema nezvaničnim informacijama, toga dana, Jocić je saslušavan samo na osnovu predloga tužilaštva za sprovođenje istražnih radnji.
- Posle izvesnog vremena utvrđeno je da Jocić nije saslušan na sve okolnosti relevantne za donošenje odluke, pa je zakazano novo, dodatno saslušanje - navodi „Politikin" sagovornik koji je insistirao na anonimnosti.
Jocićevo saslušanje je, prema rečima našeg sagovornika, odlagano tri puta. „Dopunjenu" izjavu, nekadašnji direktor „Puteva Srbije" dao je tek 16. juna ove godine. S obzirom na to da su po saslušanju usledili godišnji odmori, saslušanje prvih svedoka bilo je zakazano za 1. septembar. Poslednji svedoci saslušani su 13. oktobra, a spisi predmeta su posle toga prosleđeni na finansijsko veštačenje.
Na pitanje zašto je predmet u nadležnosti, praktično, najniže sudske instance, kada je Jocić, kako se sumnja, budžet prekoračio za čak blizu 100 miliona evra, naš sagovornik objašnjava da nekadašnji direktor „Puteva Srbije" odgovara za delo iz „budžetskog zakona" koje je u nadležnosti opštinskog suda.
Gordana Čolić, treći opštinski tužilac u Beogradu navodi da „istražne radnje traju bezmalo godinu dana i da očekuje da će predmet u najkraćem mogućem roku biti dostavljen tužilaštvu na odluku".
- Pretpostavljam da bi, da je bilo volje, istražni organi otkrili i neke druge nezakonite radnje. Oni koji su obavljali kontrolu nisu mogli a da ne napišu prijavu protiv Jocića s obzirom na to da su neke stvari bile više nego očigledne - zaključuje naš sagovornik.
Alibi za nove otkaze
Lista radnika koje gazde šalju kući pod izgovorom svetske finansijke krize - sve je duža. Ministarstvo rada i socijalne politike zato je širom Srbije pojačalo kontrole ne bi li se uverilo u opravdanost uručenih otkaza. I dok sindikati navode da bez posla svakodnevno ostaje stotinak zaposlenih, u Republičkom inspektoratu za rad napominju da ukupna brojka ne premašuje hiljadu.
- Nadzor je urađen u stotinama firmi širom Srbije i gde god su utvrđeni prekršaji inspekcija je reagovala - objašnjava Radovan Ristanović, direktor Inspektorata. - Tako je, na primer, u „Rubinu" i „Vitalu" poslodavac na oglasnoj tabli dao obaveštenje o kolektivnom godišnjem odmoru. Tu smo podneli prekršajne prijave jer radnicima nisu uručena pojedinačna rešenja, kako propisuje zakon, a time im je uskraćeno pravo da se žale.
Inspektori su dobili žalbe i iz „Livnice" u Kikindi gde je otpušteno 13 radnika. Za šestoricu su doneta privremena rešenja o odlaganju otkaza. U istoj firmi je 130 radnika dobilo otkaz, ali ne na nelegalan način. Istekao im je ugovor o radu na određeno vreme i samim tim nemaju pravo na zaštitu resornog ministarstva.
- U toku su i kontrole u leskovačkom „Zdravlju" - nastavlja Ristanović. - Za sada nismo naišli na propuste, ali čekamo mišljenja Službe za zapošljavanje i sindikata.
I Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnik ministra u Sektoru za rad, smatra da većina otkaza nije posledica svetske finansijske krize jer bi to značilo da je Srbija razvijena i da ima veliki izvoz.
- Svetska kriza kod nas ostavlja posledice samo na bankarski sektor i berzu - dodaje Bukumirić-Katić.
- Zaključili smo da se najviše radnika otpušta jer su tehnološki višak. Imamo situaciju u društvenim preduzećima u kojim država pomaže određenim sredstvima kako bi se lakše privatizovala. Takva je priča u „Geneksu", i tu je država dala otpremnine, a imamo najavu da će se isto dogoditi sa viškovima u „Jatu".
Katićeva objašnjava da do otpuštanja dolazi jer se ova preduzeća intenzivno pripremaju za prodaju pošto im ističe rok za privatizaciju, ali da se ovaj sektor suočava i sa problemima u već privatizovanim preduzećima.
- Ona su imala zabranu da otpuštaju radnike bar godinu, dve, a taj rok im upravo ističe. Po Zakonu o radu višak ne može da se otpusti dok se ne pripremi socijalni program, ali nažalost, privatnici to često preskaču i idu prečicom pa radnike otpuštaju pod izgovorom da imaju neostvarene rezultate rada.
U ministarstvu napominju da do ilegalnih otkaza dolazi i u preduzećima koja su kupili stranci, ali im je država dala određena bespovratna sredstva, kao što je „Jumko". I tu su otkazi nedozvoljeni jer im je Srbija dala novac za zaposlene, pa će ovi poslodavci morati da vrate novac državi ili da zadrže radnike.
Različite su procene o broju otpuštenih radnika. U sindikatima sabiraju i radnike kojima je istekao ugovor o radu i zaposlene preko omladinskih zadruga, kao i ostale na fleksibilnim poslovima. U Inspektoratu smatraju da ova brojka ne prelazi hiljadu. Od tog broja 700 otkaza je dala Vojska. Gotovo 400 radnika je otpušteno iz čačanskog „Remonta" i još 300 iz beogradskog „Vazduhoplovnog instituta". Sav nadzor i utvrđeni propusti su u nadležnosti Vojske.
Cene divljaju
Inflacija je u oktobru dostigla 1,8 odsto, a na međugodišnjem nivou, u odnosu na isti mesec prošle godine, iznosila je čak 12,3 odsto i uveliko premašila projektovani nivo. Glavni generator rasta cena na malo u ovom periodu je poskupljenje industrijsko-prehrambenih proizvoda, odnosno hrane.
Na inflaciju u oktobru, najviše su, prema statističarima, uticali novi cenovnici poljoprivrednih proizvoda, koji su u odnosu na prethodni mesec povećani za 12,1 odsto, zbog rasta cena sezonskog povrća i jaja. U jednom momentu paprike su dogurale do 160 dinara za kilogram, a kokošija jaja prodavala su se i po 16 dinara. Za 1,1 odsto statistika beleži i poskupljenje svežeg mesa i mesnih prerađevina, prerađenog mleka, konditorskih proizvoda, pića.
Novi talas
Slabljenje vrednosti dinara, međutim, preti novima rastom cena. Saša Ćogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, ukazuje da u situaciji kada evro jača, može se očekivati novi talas poskupljenja, najpre, uvozne robe. Čim se potroše postojeće zalihe, nove nabavke svakako će biti skuplje, ne samo kod prehrambenih proizvoda, već i kod sredstava za higijenu, pića, bele tehnike, tekstila, obuće.
- I domaći proizvođači koji nabavljaju sirovine u inostranstvu, takođe će podići cene - kaže Ćogović. - Tu može doći i do zloupotreba, pa će i oni koji se snabdevaju u zemlji, pod istim izgovorom da proture poskupljenja i sav teret neracionalnog poslovanja da prebace na nejaka pleća potrošača. To samo po sebi govori da postoje monopolske strukture u našoj zemlji, koje na ograničenom, lokalnom tržištu ostvaruju veću zaradu, nego što je to u realnim okolnostima moguće. U prilog tome ide i činjenica da kada evro jača, cene automatski idu naviše, a kada je slabio, odnosno kada je dinar bio "jak" cene se nisu pomerale. Naravno, sve na štetu samih potrošača.
Ćogović dodaje da nikakavi apeli proizvođačima od strane resornog ministarstva zaista ne pomažu. Ukoliko neko zaista želi da učini nešto u korist potrošača, onda treba da primeni tržišne mehanizme, odnosno da da šira ovlašćenja Agenciji za zaštitu konkurencije, koja bi na osnovu svojih analiza sankcionisala monopolsko ponašanje. S druge strane, valjalo bi smanjiti carinske stope za one proizvode, gde postoje indicije da se njihovi proizvođači kartelski ponašaju.
I osetno pojeftinjenje goriva, kao i sirovina, koje je ranije uvek bilo izgovor za poskupljenje osnovnih namirnica, očigledno, nije se odrazilo na njihovo smanjenje. Umesto očekivanog pojeftinjenja, na tržištu prehrambenih artikala došlo je čak do povećanja cena. To govori da ovde ne deluju tržišni zakoni. Samo od početka godine, cene osnovnih namirnica porasle su za pet do 25 odsto, a u pojedinim slučajevima i više.
Praksa da se gotovo svako poskupljenje goriva automatski ugradi u cenu proizvoda, ne primenjuje se i u obrnutom slučaju, kada dođe do smanjenja cena osnovnih energenata. Očigledno, prehrambeni proizvodi poskupljuju ne mareći za tržišne prilike poslovanja.
- Iskustvo pokazuje da je uglavnom uvek veći procenat kod povećanja, nego kod sniženja cena robe - objašnjavaju prometnici. - Cene su, za razliku od poskupljenja, neelastične kada treba da se spuste.
Plan Brisela za kaspijski gas
Tražeći alternative za osiguranje energetske bezbednosti bez pomoći Moskve, Evropska komisija je prošle nedelje, uoči samita EU-Rusija, predložila formiranje nove kompanije za dopremanje gasa iz Azije u Evropu preko Kaspijskog mora, čime bi se zaobišli Rusija i Iran, a ostvario pristup resursima u Kazahstanu i Turkmenistanu, gde je prošlog meseca pronađeno jedno od najvećih gasnih polja u svetu. To će zahtevati izgradnju novog gasovoda i razvoj projekta „Nabuko", koji vodi od istočne Turske do Austrije preko Bugarske, Rumunije i Mađarske.
„Nedavni događaji u Gruziji pokazali su da je nastao kritični trenutak za energetsku bezbednost", navela je Komisija u svom dokumentu, direktno aludirajući na Rusiju, koja se u avgustu odlučila da vojno interveniše u odbranu Južne Osetije, nepriznate gruzijske enklave. Evropa trenutno dobija iz Rusije 42 odsto potrebnog gasa, trećinu nafte i četvrtinu čvrstog goriva.
Do sledeće godine Brisel planira da formira konzorcijum evropskih kompanija, Kaspijsku razvojnu korporaciju (CDC), koje će kupovati gas iz Kaspijskog basena, a od 2013. i transportovati ga kroz novi gasovod od Azerbejdžana preko Turske i Balkana do Austrije. Konačni cilj bi bio da se do EU dopremi 60-120 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ili 12-25 odsto aktuelne evropske potrošnje. CDC bi podsticao razvoj proizvodnje i investirao u infrastrukturu, dovodeći privatne kompanije, ali uz podršku Evropske investicione banke.
Pored Kaspijskog, od šest energetskih projekata za budućnost, Komisija je izdvojila kao „apsolutno prioritetan" još jedan: povezivanje tri baltičke države Litvanije, Letonije i Estonije sa evropskim energetskim mrežama. Ambiciozni dugoročni paket mera predviđa integraciju evropskih energetskih mreža i tržišta energije, kao i uključenje elektrana na pogon vetra u Severnom moru i mediteranskih elektrana na solarnu energiju u predviđenu „super elektromrežu". Planira se i razvoj panevropskih infrastrukturnih projekata i povećanje energetske efikasnosti, a sve će to koštati astronomskih dva biliona evra do 2030.
„Evropska unija želi različite izvore snabdevanja", rekao je Žoze Manuel Barozo, predsednik komisije, koji je upozorio da Evropa „ne sme ušetati kao mesečar u energetsku zavisničku krizu". „Moramo se time hitno pozabaviti povećavajući našu energetsku efikasnost i smanjujući uvoz", naveo je Barozo.
Pripreme za projekat gasovoda „Nabuko" počele su februara 2002. kada je pet kompanija potpisalo protokol o namerama o izgradnji. Sporazum o zajedničkom preduzeću potpisan je u junu 2005. Kada se dovrši, naftovod će voditi od Erzuruma u Turskoj do Baumgartena u Austriji i imati dužinu od 3.300 kilometara. Međutim, ruski „Gasprom" je 2006. predložio alternativni projekat, konkurent „Nabuku", gradeći drugi deo „Plavog toka", gasovoda ispod Crnog mora do Turske, a zatim i projekat „Južnog toka", koji bi išao kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku do Austrije.
Vlada nudi „Alpini" 2,5 miliona evra za dokumentaciju
Iako Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, tvrdi da su pregovori između Vlade Srbije i austrijskog konzorcijuma „Alpina-Por" o sporazumnom raskidu ugovora za izgradnju autoputa Horgoš-Požega ušli u završnicu, Vlada Srbije je izašla s poslednjom ponudom. Vlada Austrijancima za tendersku i projektnu dokumentaciju može maksimalno da isplati dva i po miliona evra, kao i 10 miliona koje je uzela na ime bankarske garancije. I ni centa više.
Izvor „Blica" blizak pregovaračkom timu Vlade kaže da su predstavnici konzorcijuma tokom pregovora tražili čak 18 miliona evra, ali da je Vlada poručila da na tu sumu ne pristaje.
- Za eksproprijaciju zemlje koja je do sada izvršena možemo da im damo oko 800 hiljada evra, a sve ukupno 2,5 miliona uključujući idejni projekat, geološke studije, kao i nacrte dizajna petlji i mostova. Vlada od toga neće dalje ići - tvrdi izvor Blica.
Prvog januara ističe ugovoreni rok konzorcijumu „Alpina-Por" za dostavljanje bankarske garancije i ispunjavanje drugih preuzetih obaveza, ali su, kako je ministar Mrkonjić rekao, velike šanse da dogovor o sporazumnom raskidu ugovora bude postignut do kraja ove nedelje. Dan 1. januar 2009. je, inače, poslednji dan roka u kojem se mora znati ima li bankarske garancije ili nema.
