Izvor: RTS, 19.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (19. 03. 2009.)
Tužbe treba povući, Ren i Solana za prijem novih članica u EU, Legiji ne mogu da oduzmu kuću, Čankov šou u Skupštini, naslovi su iz dnevnih novina
Tužbe treba povući
Srbija će pozvati zvaničnu Hrvatsku da povuče tužbu protiv Srbije za genocid, a naša država će, u tom slučaju, odmah povući kontratužbu protiv Hrvatske - izjavio je, za "Novosti", predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.
Uoči svog prvog susreta sa premijerom Hrvatske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ivom Sanaderom u petak u Beogradu, premijer Cvetković, ekskluzivno za naš list, iznosi svoja očekivanja od tog važnog razgovora:
- Odnos Srbije i Hrvatske ima otvorenih pitanja koja i dalje opterećuju naše odnose i smetaju punom unapređenju važnog regionalnog partnerstva. Hrvatska i Srbija su značajne države zapadnog Balkana i od naše saradnje u velikoj meri zavisi i brzina ulaska celog regiona u EU, što je strateški cilj obe zemlje. Bolje razumevanje i saradnja Beograda i Zagreba su uslovi za razvoj ekonomskih i političkih veza među državama ovog regiona i garancija pobede evropske perspektive nad prošlošću.
- Važno je što ćemo imati priliku da usaglasimo stavove oko pitanja koja previše dugo opterećuju naše odnose i čije efikasno rešavanje predstavlja svojevrstan test naše zrelosti za evropske integracije. Srbija i Hrvatska imaju evropsku budućnost i, u razgovoru sa mojim hrvatskim kolegom Ivom Sanaderom, razmotrićemo sve mogućnosti za poboljšanje odnosa.
Tužba za genocid koju je Hrvatska podnela protiv naše zemlje biće jedno od najvažnijih pitanja, najavljuje premijer Cvetković dodajući da je to velika prepreka razvoju dobrih odnosa. „Dakle, pozvaćemo Hrvatsku da svoju tužbu za genocid protiv Srbije povuče iz procedure. Srbija bi u tom slučaju odmah bila spremna da povuče svoju kontratužbu. To je mogućnost da, na duži rok, normalizujemo odnose dveju zemalja i jasno pokažemo da smo kao susedi otklonili tu prepreku nasleđenu iz bliske prošlosti i nametnutu iz političkih motiva."
„Veoma je važno i otvoreno pitanje povratka i tretmana izbeglih Srba iz Hrvatske. U Hrvatsku se, sudeći po informacijama relevantnih međunarodnih organizacija, vratilo nešto više od 100.000 izbeglih Srba koji su sistematski prognani iz svojih domova u operaciji "Oluja", 1995. Srbija je veoma zainteresovana za povratak svih izbeglih, da im se vrati ili kompenzuje na pravičan način oduzeta imovina, kao i da im se omogući pristojan život i uslovi stanovanja i zaposlenja kakve imaju i drugi građani Hrvatske."
„Smatramo da je veoma važno da Hrvatska pokuša da smanji izuzetno veliki broj "crvenih poternica" za ratne zločine, kojih, kako se tvrdi, ima više od 900. Smatram da bi ta brana povratku bila otklonjena ukoliko bi Hrvatska objavila tzv. tajne optužnice."
"Srbija je zainteresovana za ukidanje veštački stvorenog disbalansa u trgovinskoj razmeni i deficitu koji sada postoji. Zalažemo se za slobodan protok robe i kapitala. Smatram da je to najsigurniji put za poboljšanje veza između naših država. Želimo da srpska preduzeća slobodno mogu da učestvuju na hrvatskom tržištu bez prepreka. Od izuzetne je važnosti da se srpskim kompanijama omoguće isti uslovi poslovanja i ulaska na tržište, kako je to omogućeno hrvatskim kompanijama u Srbiji."
"Ovo su teška ekonomska vremena za ceo svet, pa tako i za naš region. Baš zbog toga mi moramo da sarađujemo na ekonomskom planu, međutim ta saradnja mora da bude saradnja jednakih, na jednakim i pravičnim tržišnim osnovama. Ako saradnja nije dvosmerna, onda ona nema ni ekonomske logike, ni političkog opravdanja. Zbog toga imamo puno vere u razumevanje hrvatske vlade i otvorenost prema srpskim kompanijama i kapitalu."
Ren i Solana za prijem novih članica u EU
Evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenio je da Evropska unija ne treba da odlaže planove o prijemu zemalja zapadnog Balkana kao što to predlaže stranka nemačke kancelarke Angele Merkel, preneo je danas Radio Dojče Vele. Stav Olija Rena podržao je danas i visoki predstavnik EU Havijer Solana.
Ren smatra da ekonomska kriza i napori za ratifikovanje Lisabonskog ugovora o institucionalnim reformama u EU ne treba da poremete napore tog bloka za proširenjem.
"EU može istovremeno da se bavi većim brojm pitanja", izjavio je Ren u Briselu, posle jučerašnjeg sastanka sa šefovima diplomatije Slovenije i Hrvatske Samuelom Žbogarom i Gordanom Jandrokovićem, napominjući da je perspektiva članstva u EU doprinela političkoj stabilnosti i reformi privrede na zapadnom Balkanu.
Merkelova je u ponedeljak uveče na predsedništvu svoje Hrišćansko demokratske unije (CDU) izjavila da je EU potrebna "faza konsolidacije" pre nego što primi nove članice. CDU zvanično podržava još samo prijem Hrvatske, dok bi BiH, Srbija i Crna Gora, kako je saopštila, morale da sačekaju.
''Proširenje od 15 na 27 članica EU, u periodu od nekoliko godina, zahtevalo je velike napore. CDU se, zato, zalaže za fazu konsolidacije, u kojoj bi utvrđivanje identiteta i institucija EU imalo prednost pred prijemom novih članova. Izuzetak od tog pravila može biti samo Hrvatska'', kaže se u programu koji je CDU usvojila u ponedeljak pred izbore za Evropski parlament 7. juna.
Švarcenberg lobira za proširenje EU
Šef diplomatije Češke, predsedavajuće EU, Karel Švarcenberg lobirao je danas u Berlinu kod poslanika nemačkog Bundestaga za to da se ne odlaže proširenje EU na Balkan i da se produbi Istočno partnerstvo i sa Belorusijom.
"Nemačka je najjača zemlja EU i u tome igra svoju ulogu. Za mene ja važno da Spoljno-politički odbor nemačkog parlamenta bude na našoj strani", kazao je danas češkoj agenciji ČTK Švarcenberg.
Švarcenberg je naglasio da Češka kao predsedavajuća EU ima potpuno drugačiji stav o proširenju Unije od vladajuće nemačke partije CDU.
"Mi zastupamo stav da posle Hrvatske treba dosledno primati i dalje članice prema njihovim zaslugama i prema tome kako su prihvatile reforme", rekao je šef češke diplomatije, izrazivši želju da EU primi postepeno sve te zemlje i nabrojao Srbiju, Makedoniju, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu.
Švarcenberg je dodao da ako EU želi da sebe uzima ozbiljno, morala bi da primi i Tursku, premda u Evropi vladaju jake antiturske predrasude, a ni u samoj Turskoj u poslednje dve godine reforme nisu napredovale.
Legiji ne mogu da oduzmu kuću
Milorad Ulemek Legija ostaće vlasnik kuće u ulici Ilije Stojadinovića 87, u beogradskom naselju Cerak. Finansijska istraga pokazala je da je kupljena 1998. godine, tačnije, pre nego što je Ulemek postao vođa kriminalne grupe i stekao pozamašno bogatstvo. Pored toga, utvrđeno je da je ova kuća, koju poseduje zajedno sa suprugom Aleksandrom Ivanović, kupljena na kredit, drugim rečima - legalno.
Drugih nekretnina na Ulemekovo ime, niti bilo kakve imovine, za sada nema. Kako je „Politici" rečeno u Specijalnom tužilaštvu, na proveri su sefovi u bankama, kao i izvesni bankovni računi. Nijedan sumnjiv račun još nije blokiran, čak ni privremeno, niti je to moguće učiniti bez sudske odluke. Prvi rezultati finansijske istrage, koja treba da prikupi dokaze da Ulemek poseduje imovinu stečenu kriminalom, očekuju se oko 1. maja. Posle tog roka biće pokrenut postupak oduzimanja imovine.
Kako saznajemo, pripadnici zemunskog kriminalnog klana zametnuli su trag novcu od kriminala, još pre ubistva Zorana Đinđića.
Povezivanje tajnih računa sa pravim vlasnicima, posebno u inostranstvu, biće težak i spor postupak.
Istragom rukovodi Jovan Prijić, zamenik specijalnog tužioca koji je zastupao optužnicu za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
„Tajni sefovi i računi uvek se vode na takozvana treća lica, kako bi se lakše zavarao trag novcu. Istraga treba da utvrdi vezu između vlasnika sefa i Ulemeka i da poveže uplate na tajnim računima sa datumima kada je 'zemunski klan' naplaćivao otkupe od otmica ili od prodaje droge. Datumi kada su oteti isplaćivali otkupe biće upoređeni i sa kupovinama nekretnina u zemlji ili u inostranstvu. Na taj način može se ući u trag novcu koji potiče od kriminala", kažu naši izvori.
Ulemek je, prema onome što se do sada zna, nekretnine kupovao na ime supruge i dvoje dece. On je na suđenju izjavio da poseduje ušteđevinu koju je stekao u Legiji stranaca.
„Ulemek bi mogao da pred sudom tvrdi da je putovao u Afriku gde je učestvovao u nekim akcijama i da je tada isplaćen u gotovini. Tužilac bi morao da dokaže da određena suma novca potiče iz konkretnog krivičnog dela počinjenog od 1999. godine nadalje, jer je to vreme kada je osnovana kriminalna grupa", rečeno nam je u tužilaštvu.
Stupanjem na snagu Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, olakšan je posao tužiocima, ali to nikako ne znači da će država sada na brz i jednostavan način moći da konfiskuje sve ono što neki kriminalac poseduje. Kao i u slučaju Bernarda Medofa, Amerikanca optuženog za prevaru „tešku" 65 milijardi dolara, kome su finansijski istražitelji našli jedva milijardu dolara u gotovini i akcijama, realno postoji mogućnost da i u slučaju Ulemeka, bude pronađena znatno manja imovina od očekivane.
Čankov šou u Skupštini
Lider LSV-a Nenad Čanak izašao je juče ujutru iz kuće „Velikog brata" i došao pravo u Skupštinu Srbije, kako bi glasao za set zakona koji su bili na dnevnom redu. Čanak je odbacio tvrdnje opozicije da je u Skupštinu došao jer vladajuća koalicija nije mogla da obezbedi kvorum i rekao da je u kuću VB ušao da bi mladim ljudima pokazao da je taj rijaliti-šou „dno dna".
Lidera LSV-a je od kuće „Velikog brata" do Skupštine dovezlo vozilo produkcijske kuće „Emoušn", a u salu je ušao na zadnja vrata, iako ga je gomila fotografa i novinara čekala na drugom delu hodnika. Lider LSV-a je u sali proveo skoro četiri sata i glasao za sve zakonske predloge vladajuće koalicije.
Na pitanje da li je tačno da je morao da izađe iz kuće na Košutnjaku jer vladajuća koalicija nije imala potreban kvorum od 126 poslanika, Čanak je rekao da u Skupštinu dolazi zato što ga je izabrao narod.
- U Skupštini sam jer sam bio na pobedničkoj listi „Za evropsku Srbiju", a u kuću „Velikog brata" sam ušao tako što sam u parlamentu uzeo neplaćeno odsustvo. Ja ne dolazim ovde da bih davao kvorum, već zato što su me građani izabrali. U VB sam otišao u znak protesta jer je taj rijaliti-šou produkt loših odnosa u društvu i otuđenja ljudi. Ulazak u kuću je bio jedini način da to kažem mladim ljudima koji to gledaju - rekao je Čanak.
Lider LSV-a kaže da ga uopšte ne interesuju komentari njegovih kolega političara, koji su se svakodnevno mogli čitati dok je bio u kući.
- Ne smatram da sam ovim svojim postupkom urušio ugled parlamenta. Ugled parlamenta je daleko više urušen ulaskom pojedinaca u Skupštinu, nego mojim ulaskom u kuću „Velikog brata". To što sam otišao da protestujem protiv otuđenja, i što sam sebe stavio pod nadzor 24 sata, pokazao sve što ja jesam, najbolje govori da nemam šta da krijem. Znate, u devet dana, čovek ako je narkoman zapašće u krizu. Ako je zavisnik od alkohola, nikotina i kocke, takođe. Da li sam ja nekoga vređao, raspirivao neku mržnju? Da li sam na bilo koji način poslao neku lošu poruku omladini? - upitao je Čanak, i nastavio:
- Da li sam im poslao poruku da žene treba poštovati ili gledati kao okvir za silikonsko-botoksne inovacije? Da li je moja poruka da je porodica najbitnija na svetu i da valja ponešto uraditi u kuhinji, ili da je provizija najvažnija na svetu? Ne vidim čime sam narušio dignitet Skupštine. To su uradili mnogi iz prethodnih i sadašnjih saziva parlamenta, mnogi za vreme čijeg ministrovanja su sklapani i sakrivani sumnjivi poslovi.
On je rekao da mu kolege poslanici nisu priredili nikakvu dobrodošlicu, da sa stranačkim prijateljima nije ni pričao o učešću u VB, a da ukućane nije obavestio da ide u parlament „jer su spavali", kao i da je imao instrukciju od VB da o tome ne govori.
