Izvor: B92, 25.Mar.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"NIN", 23. mart
pise: Zoran M. Markovic
Sanjate li bombe
Proslogodisnji neveseli dolazak proleca sa nebom ispunjenim NATO avionima gradjani Srbije su docekali u neverici i soku. U telefonskoj anketi "NIN"-a iz marta prosle godine malo ko je verovao da nam za koji dan predstoji ratni sukob. Ovakve crne slutnje je izreklo tek 19,5 odsto anketiranih. Guranje glave u pesak je vidljivo i iz tadasnjeg nerealnog "pobednickog" raspolozenja. U odgovoru na pitanje: >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Ko ce pobediti Srbija ili NATO", Srbija je dobila svoju prvu bitku sa rezultatom 46,0 prema 28,5. Vera u pobedu je bila toliko cvrsta da je 69,5 odsto anketiranih izrazilo spremnost da ide u rat za Kosovo. Ne mora svako prolece biti ratno, ali... Prolece je, a mi smo i dalje u Srbiji.
Ovogodisnja martovska anketa "NIN"-a pokazuje da su secanja na proslogodisnji sukob sa NATO-om sveza. Svega 14 odsto gradjana je uspesno potisnulo neprijatni huk aviona, dok 86 odsto jos ima zive uspomene. Od proslogodisnje ratnicke samouverenosti nije ostalo mnogo. Srbi, po svemu sudeci, postaju sve miroljubiviji. Na nase pitanje: "Da li je trebalo potpisati bilo sta i spreciti bombardovanje ili mislite da se nije moglo spreciti", vecina anketiranih (51 odsto) odgovara da je trebalo potpisati bilo sta, dok trecina misli da se bombardovanje nije moglo izbeci. Posle proslogodisnje samouverenosti i inata (rec tesko prevodiva na strane jezike), ovo je zaista temeljna promena stava. Posle vise od dva meseca bombardovanja SR Jugoslavije potpisivanjem Kumanovskih dokumenata, na sveopstu radost, okoncano je NATO bombardovanje. Saglasnost sa tim dokumentima je u proslogodisnjoj junskoj anketi potvrdilo 63,5 odsto anketiranih. Ushicenje povodom potpisivanja Kumanovskog sporazuma bilo je razumljivo jer su Srbi tada mislili da su, uprkos svemu, pobedili NATO (46 odsto) i da je suverenost Srbije potpuno ocuvana (42,5 odsto). Ove godine je radost pomucena sivilom stvarnosti. Odgovor na pitanje: "Da li je ispravna odluka da se posle 78 dana bombardovanja potpise sporazum sa NATO-om ili mislite da je trebalo izdrzati i ne dati Kosovo", otkriva da je daleko manji procenat onih koji ovu odluku smatraju ispravnom (43 odsto) nego sto je to bio slucaj prosle godine, neposredno posle potpisivanja sporazuma. Sada cak 39,5 odsto ispitanika smatra da je trebalo izdrzati. Ovaj rezultat pokazuje prirodno neslaganje sa statusom gubitnika. Gori od rata je samo izgubljen rat. Da li su Srbi promenili svoj odnos prema okruzenju i uzrocima nezadovoljstva medjunarodne zajednice, kljucno je pitanje na koje nije moguce jednostavno odgovoriti. Ako se vise od trecine gradjana Srbije (35 odsto) izjasni da je Albance trebalo proterati sa Kosova kad je pocelo bombardovanje, onda to moze izazvati strepnju da su sukobi i temeljno nerazumevanje jos aktuelni. S druge strane, to je i donekle razumljiva reakcija revansizma na otvoreni teror prema malobrojnim Srbima koji su ostali na Kosovu. Ljudske zrtve su prema misljenju anketiranih najteza posledica proteklog rata (35,5), na drugom mestu su psihicke traume (17,5 odsto), a zatim slede privredni gubici (16 odsto). Medju najteze posledice bombardovanja retko se navodi ono sto je najociglednije - rusevine (7,5 odsto). Kao i na prethodno pitanje, sasvim ocekivane odgovore smo dobili i na pitanje da li posledice bombardovanja vise trpi vlast ili narod. Tek dvoje anketiranih navodi da je vlast, oficijelna meta NATO aviona, u tezoj poziciji. Ispitanike smo, izgleda, najvise zbunili pitanjem: "Zasto predsednik SRJ Slobodan Milosevic nije ispunio obecanje da ce objaviti imena svih poginulih u proteklom ratu?" Odgovor na ovo pitanje nije dalo vise od polovine ispitanika. Da je previse poginulih razlog ovakvog predsednikovog postupka, tvrdi 8,5 odsto anketiranih, a 12,5 nije ni ocekivalo da Slobodan Milosevic ispuni obecanje, jer po njima, on ionako ne ispunjava obecanja. Da postoje visi, tajni razlozi, misli 12 odsto ispitanika, a sledecih tri odsto je i dalje strpljivo, smatrajuci da ce predsednik kad-tad ispuniti svoju rec. "Zaboravio je", kaze u nasoj anketi pekar iz Brankovine kod Valjeva. Milica Stojkovic iz Zaguzana kod Leskovca izgleda sumnja u sistem informisanja kad kaze: "Mozda su objavili, ali mi ne znamo." S druge strane, radnica iz Zrenjanina ima blanko poverenje u predsednika: "Tako treba, on zna sta radi." Prisecanje na proslogodisnje dogadjaje je svakako neprijatno. Stanovnici Srbije su preziveli ponizenje sto je verovatno i bio najtezi aspekt bombardovanja. Skoro dve trecine anketiranih (60 odsto) priznaje da se plasilo za vreme bombardovanja, a da i danas imaju strahove, potvrdjuje skoro polovina gradjana (47 odsto). Trecina nije mogla uspesno da se izbori sa tom frustracijom pa je morala zbog bombardovanja da pije i neko sredstvo za smirenje (najcesce bensedin i alkohol). Strah je opravdan, jer se sve cesce, sto kroz glasine, sto kroz natpise u stampi, govori o mogucnosti novog rata. Zvecka se oruzjem na sve strane. U "NIN"-ovoj anketi je vise onih koji misle da postoji mogucnost da nas ponovo bombarduju (43 odsto) nego onih koji nemaju takve slutnje (41,5 odsto). Prosle godine, deset dana pred bombardovanje, na pitanje: "Ocekujete li da nas bombarduju", svega 15,5 odsto anketiranih je potvrdno odgovorilo da nas ocekuje sukob sa NATO-om, naspram 78,5 odsto onih koji su mislili da nema sanse da se to nama dogodi. Oni koji misle da ne postoji mogucnost da nas bombarduju svoj stav obrazlazu recenicama iz Dnevnika RTV Srbije: "Oni su se opekli jednom, nasa vojska je pocela da ih likvidira, pa su se uplasili", kaze profesor u penziji iz Guncata. Domacica iz Kratova kod Priboja misli da "ne smeju vise, jer je protiv njih ustao ceo svet", a takodje domacica iz Zitista se uzda u predsednika: "Slobodan ce nas odbraniti." Oni koji veruju u mogucnost rata, imaju razlicita obrazlozenja. Tako pravnik iz mesta Sastavci kod Priboja govori: "Moramo da vratimo, pravimo atomsku bombu", a domacica iz Subotice kaze da se "boji jer Srbi ne trpe cizmu". Na hipoteticko pitanje iz nase ankete: "Kada bi ponovo doslo do bombardovanja i ako bi vam se pruzila prilika da odete iz zemlje, da li biste to ucinili", 70 odsto ispitanika je pokazalo zavidan stepen solidarnosti izjavljujuci da bi ostali, dok nesto vise od cetvrtine se ipak opredeljuje za bezbedniju soluciju odlaska na pristojnu udaljenost od zone ratnih dejstava.
Mera samodovoljnosti aktuelnog rezima izgleda da nije adekvatna zeljama i stavovima stanovnistva Srbije. Na pitanje: "Da li Srbija treba da se u obnovi zemlje okrene saradnji sa inostranstvom ili mislite da mozemo i sami", ubedljiva vecina (78 odsto) misli da moramo saradjivati, dok samo 17 odsto misli da mozemo i bez pomoci sveta. Od onih koji su naveli konkretnu zemlju na koju mozemo racunati u obnovi, vecina je opredeljena za zemlje Zapada (67,6 odsto). Kao da gradjani Srbije nisu culi da su nam oni (zvanicni) neprijatelji. Uzroke i posledice bombardovanja, koje je prosle godine zadesilo Srbe, vremenom je sve teze objasniti. Jednostavna objasnjenja ili opravdanja treba ostaviti politicarima, a ako se narod pita, jedno je sigurno - niko ne bi zeleo da nam se to dogodi ponovo.
"NIN"-ova telefonska anketa
U subotu 11. marta 2000. godine Istrazivacki centar "NIN"-a anketirao je 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i visestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih poticu ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovnistvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima. Odbijenih kontakata je u ovoj anketi bilo 167, sto je nesto vise od uobicajenog nivoa i moze se reci da je postojao izvestan strah kod ispitanika, koji se moze tumaciti nepovoljnom drustvenom situacijom ispunjenom raznim vrstama pritisaka i strahova. Anketarsku ekipu su cinili: Ksenija Janicijevic, Milica Lezajic, Tanja Nikolic, Snezana Randjelovic, Marija Vidakovic, Tamara Skroza, Andrijana Kokotovic, Misa Ristic, Bojana Janicijevic, Ana Vujnovic i koordinator Jasmin Kovacevic. Autor istrazivanja: Zoran M. Markovic
