Izvor: B92, 24.Mar.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Blic", 24. mart
Nacelnik Generalstaba VJ general-pukovnik Nebojsa Pavkovic povodom agresije NATO-a na SRJ, specijalno za "Blic"
Crnu Goru nece odvojiti od Srbije
U domacim sredstvima javnog informisanja bilo je ovih dana dosta reci o tome doprinosu. Vojska Jugoslavije je u skladu sa svojom tradicijom uvek ucestvovala u izgradnji zemlje. To cini i ovoga puta ucescem u obnovi koju smatramo sastavnim delom jacanja odbrane.
U nasem svakodnevnom ponasanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i obuci prepoznaju se neraskidivo jedinstvo vojske, drzavnog rukovodstva i naroda, potvrdjeno u proslogodisnjem ratu. Ono ce ostati trajno i prepoznatljivo obelezje nase zemlje. Jaka vojska omogucice stabilnost drzave i miran proces obnove i izgradnje. Zbog svega toga, Vojska Jugoslavije jeste i ostace faktor mira i stabilnosti na Balkanu. To nije samo nasa teznja. To je cinjenica koju moraju da priznaju mnogi u svetu. Sa zadovoljstvom isticem da je to uzor za koji nam mnogi odaju priznanje.
Karakter i danasnja pozicija vojske u nasem drustvu determinisani su tim procesima. Isto kao i tokom odbrane otadzbine od agresije NATO-a, i nakon rata vojska je s narodom, rame uz rame, u obnovi i izgradnji. I tokom rata vojska se dobrim delom angazovala u zastiti gradjana, objekata i materijalno-tehnickih sredstava. Sprecila je vece ljudske zrtve i materijalna razaranja. Znatan broj nasih jedinica angazovao se na otklanjanju posledica bombardovanja i rasciscavanju terena.
Koliko mozemo, pomazemo obnovu privredne infrastrukture. Osim toga, gradimo i vojne objekte, ali pomazemo i izdvajanjem odredjenih finansijskih sredstava. Gradjevinske i inzenjerijske kapacitete smo maksimalno uposlili u kontekstu izgradnje alternativnih resenja i trajnih objekata. Kao sto znate, agresor je unistio ili ostetio 2.069 objekata. Vise od pola svojih objekata smo vec obnovili. Prevashodno je rec o kapacitetima za smestaj pripadnika vojske i materijalno-tehnickih sredstava. Tako su mnoge nase jedinice prezimile u toplim objektima. Na taj nacin, nakon rata podigli smo standard nasih komandi i jedinica, primeren ekonomskim mogucnostima drzave u osnovnoj teznji da ne ugrozimo proces razvoja u celini i na celoj teritoriji SRJ, osim na Kosovu i Metohiji iz poznatih razloga.
Kada je rec o polozaju nase vojske danas, ona ima neizmenjenu ulogu - da odbrani nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celovitost i ustavni poredak SR Jugoslavije. Osim toga, visokom borbenom spremnoscu vojska deluje kao faktor stabilnosti drzave i odvracanja potencijalnog agresora. Istovremeno, ona mora da se reorganizuje i tehnicko-tehnoloski modernizuje u veoma nepovoljnim spoljnjim i unutrasnjim okolnostima. Recju, mora da bude dosledno departizovana, profesionalna, savremena i zasnovana na najboljim srpskim i crnogorskim ratnim tradicijama.
Primereno nasim ekonomskim mogucnostima, proces reorganizacije vojske obuhvatice formiranje manje dimenzionirane ali manevarski sposobnije i ubojitije vojne organizacije. Naoruzacemo je savremenim borbenim sredstvima. Vojska ce imati snazan sistem protivazdusne odbrane i vrhunski spremne specijalne jedinice. Svakako, u skladu sa savremenim ratovanjem, prednost u modernizaciji imace i elektronska i informaticka sredstva. Takva vojska ce biti sposobna da nanese uzvratni udar agresoru. Nasa vojska za to ima sposobne oficire i dosta savremenih borbenih sistema, iako u nekim oblastima zaostajemo za poslednjom generacijom oruzja u svetu.
Preduzete su mnogobrojne mere da se zakonima i propisima poboljsaju statusna pitanja pripadnika vojske. Realno sagledavamo stanje u nasem drustvu i procenjujemo koliko ono u ovom trenutku moze da nam pruzi. Znate da su najvisi drzavni i vojni organi nedavno usvojili mere za poboljsanje materijalnog polozaja profesionalnih pripadnika vojske. Izmenom zakona i nekoliko podzakonskih akata stvoreni su uslovi da se usvoji i primeni nekoliko desetina razlicitih mera. Poboljsanje polozaja profesionalnih pripadnika vojske pozitivno ce uticati na perspektivu oficirske profesije i povecanje interesovanja mladih za vojne skole. Zbog toga ce profesionalni pripadnici vojske u narednom periodu imati status koji zasluzuju.
Vojska nema posebni interes za aktuelna politicka zbivanja u Jugoslaviji, s obzirom na njen karakter i poziciju o kojima sam govorio. Sa tim zbivanjima se i ne bavi posebno i neposredno, osim posredno i sa stanovista procene upliva tih zbivanja na bezbednost Jugoslavije.
Strani faktor nastoji da na domacoj sceni izazove dalju dezintegraciju SRJ i ostvarenje potpune kontrole nad Jugoslavijom, a time i za ovladavanje celim regionom Balkana. Koordinirano delovanje stranog faktora bezbednosnu situaciju u SRJ cini slozenom, uz mogucnost daljeg pogorsavanja. Planske komplikacije takve situacije nisu moguce bez namernog iskrivljavanja uloge i postupaka vojske koji nemaju nikakve veze sa elementarnom istinom i pomenutom ulogom vojske.
Medijska strana propaganda, podrzana i na domacoj sceni, o ulozi vojske u Jugoslaviji danas je ocigledna na dva kljucna mesta.
Neuspeh snaga KFOR-a i UNMIK-a na Kosovu ohrabruje siptarske teroriste da prosire svoje destruktivno delovanje i na jug Srbije, posebno u delove gde zivi siptarsko stanovnistvo. To je model sirenja krize koji je nama dobro poznat. Mi pratimo stanje, njihove manevre, te preduzimamo neophodne mere kako bismo sprecili eventualno iznenadjenje. Znate da je to ustavna, patriotska i profesionalna obaveza nasih komandi i jedinica. Drukcija interpretacija je zlonamerna.
Strani faktor ce i dalje nastojati da produbi razdor izmedju Crne Gore i Srbije, odnosno saveznih i republickih institucija. U tom duhu, pruza otvorenu pomoc i podrsku secesionistickim i drugim destruktivnim snagama. Znate da na prostoru Crne Gore trenutno kao federalna institucija funkcionise samo VJ. Zbog toga je stalni objekat spoljnjih i unutrasnjih napada. Pokusavaju da je podriju svim sredstvima. U uslovima potpune medijske blokade, deo stanovnistva objektivno podleze opstoj kampanji protiv vojske.
Da li moze neko da navede primer da negde u svetu postoji vojska koja se ne priprema za rat. Mozda negde i postoje neke paradne jedinice koje su zanemarljive. Cudnovato je kako se onda samo nasoj vojsci vezbe i obuka pripisuju kao pretnja miru i mesanje u politicke stvari. Mi, dakle, ne stvaramo paradnu vojsku, nego takvu koja ce biti spremna da se oruzjem, na vest nacin, suprotstavi svakom agresoru.
"Glas javnosti", 24. mart
pisu: S. Kraljevic, S. Stanimirovic
Posle dvomesecnog skrivanja, uhapsen osumnjiceni za saucesnistvo u trostrukom ubistvu u "Interkontinentalu"
Saslusanje pred istraznim sudijom Paunovicem trajalo vise od cetiri sata
BEOGRAD - Milan Djuricic (28), zvani Miki, rodjen u Loznici, s prebivalistem u Malom Zvorniku, Vuka Karadzica broj 124-a, koji je osumnjicen da je 15. januara ubio Zeljka Raznatovica Arkana (48), Milenka Mandica Mandu (43) i Dragana Gavrica (47), predao se posle vise od dva meseca skrivanja pripadnicima MUP Srbije, nezvanicno saznaje "Glas" u krugovima bliskim istraznim organima.
Djuricic se prema nepotvrdjenim informacijama predao policiji u pratnji advokata. Policija je sudskim organima predala osumnjicenog oko 11 casova.
Iz pritvora Palate pravde do dezurne sudnice istraznog sudije Okruznog suda u Beogradu, Miodrag Paunovic je sproveden u pratnji trojice zatvorskih cuvara.
Saslusanje je trajalo vise od cetiri sata, a iz sudnice je izveden ponovo u pratnji cuvara oko 15 sati i 15 minuta. Javnosti nije poznato sta je Djuricic izjavio, a sudija Paunovic nije zeleo da komentarise sadrzaj saslusanja. U cetvrtak je u Palati pravde kruzila prica da beogradski advokat Branimir Gugl, koji je tokom saslusanja vidjen kako izlazi iz dezurne sudnice, brani Djuricica.
- Te price nisu tacne. Nemam nikakve veze s predmetom oko "Interkontinentala" niti sam upoznat s njime, a kamoli da sam nekom od osumnjicenih branilac - rekao je za "Glas" advokat Gugl.
MUP Srbije je 26. januara preko medija saopstio da zbog umesanosti u desavanja u holu hotela "Interkontinental" u Beogradu traga za Djuricicem i Draganom Nikolicem (33), zvanim Gagi, iz Novog Beograda. Policija tada nije saopstila za sta se njih dvojica sumnjice, ali su molili gradjane da ako imaju bilo kakvu informaciju o beguncima to prijave najblizoj stanici.
Samo nekoliko dana po policijskom saopstenju, MUP Srbije poslao je Okruznom javnom tuzilastvu u Beogradu prekvalifikovanu krivicnu prijavu protiv Djuricica i Nikolica. U novoj prijavi su osumnjiceni, kao i vec uhapseni Loznicanin Dobrosav Gavric (23), za saucesnistvo u trostrukom ubistvu u "Interkontinentalu".
Istrazni organi su utvrdili da su Djuricic i Nikolic na mesto zlocina dosli automobilom opel kalibra, dok je Gavrica ispred hotela dovezao golfom Beogradjanin Zoran Nikolic Pegla (41), koji je uhapsen 5. marta u Beloj Palanci.
Gavric je u holu hotela pucao u Raznatovica, Mandica i Gavrica dok su sedeli u separeu.
Kada je ubica poceo da bezi, ranio ga je Arkanov telohranitelj, a Djuricic i Nikolic, koji su takodje bili u holu, pomogli su mu da napusti hotel. Njih dvojica ranjenog Gavrica ubacuju u golf, a potom odlaze u opelu.
Nesto kasnije zaustavili su se na Bezanijskoj kosi gde su u opel preneli Gavrica i nastavili bekstvo. Tokom bekstva Gavrica su jos jednom preneli u drugo vozilo - golf Dejana Pitulica (33), koji ga je odvezao u Loznicu.
Zatim se Djuricicu i Nikolicu gubi trag. Sta se kasnije tacno desavalo sa njima dvojicom jos uvek je nerazjasnjeno. Pocetkom februara policija je uhapsila i osumnjicila Djordja Grubacica, inspektora loznickog OUP-a, i Stojana Rankovica Divljaka da su Djuricicu i Draganu Nikolicu pomogli da pobegnu u Republiku Srpsku. Oko prebacivanje u RS postoje dve verzije.
Po jednoj, da su Drinu presli preko mosta, a prema drugoj, Rankovic ih je prevezao camcem. Stampa je spekulisala da su se begunci krili u americkoj bazi Tuzli, sto je SFOR kategoricno negirao. Tvrdilo se i to da se Djuricic i Nikolic kriju u jednoj zapadnoevropskoj zemlji.
"Tanak" dosije
Milan Djuricic malo je poznat u beogradskom podzemlju. U Beograd se doselio pre sest godina kada ga je novobeogradskoj grupi privukao u podzemlju daleko poznatiji Dragan Nikolic, bliski rodjak, s kojim se i intezivno druzio. Djuricic je u novoj sredini zapoceo sa privatnim poslovima o kojima se malo zna, ali upuceni govore da su uglavnom bili s druge strane zakona. U Djuricicevom policijskom dosijeu stoji da je osudjivan, ali pretezno zbog sitnijih prestupa. U Loznicu je cesto dolazio zbog poslova, a u rodnom gradu se nije sukobljavao ni sa kim. Navodno, drzao je jedan popularni loznicki kafic, a najcesce je trgovao s Republikom Srpskom (prvenstveno s partnerima iz Bijeljine) odakle je za vreme sankcija kupovao velike kolicine naftnih derivata i cigareta koje je preprodavao u Beogradu.
Trenerka
Prilikom dovodjenja u sudnicu Djuricic je kroz hodnike Palate pravde hodao pognute glave s lisicama na rukama. Vidno nervoznog saucesnika u Arkanovom ubistvu drzala su sa strane dva cuvara. Djuricic je bio obucen u trenerku i jaknu.
