Izvor: RTS, 18.Maj.2009, 06:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (18. 05. 2009.)
Potpredsednik SAD u Srbiji: Sa Bajdenom o Kosovu i RS, ali bez pritiska, Zabrana izručenja štiti kriminalce u regionu, Dvojica dečaka pretukla druga na smrt, Zaokružili brži povratak, piše dnevna štampa
Dvojica dečaka pretukla druga na smrt
Maloletni G.K. (16) i njegov vršnjak Lj.S. iz sela Grebenac kod Bele Crkve uhapšeni su zbog sumnje da su u subotu po podne na smrt pretukli četrnaestogodišnjeg Georgija L. iz istog sela.
Kako „Blic" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << saznaje, G.K., njegov mlađi brat I.K., Lj.S. i ubijeni dečak su krenuli da beru trešnje. Popeli su se na drvo, počeli s branjem plodova kada je, prema nezvaničnim informacijama, Georgije slučajno zakačio druga G.K. Dečak, koji je navodno pre polaska na branje popio neko pivo, iznervirao se, uzeo motku i počeo da udara nesrećnog dečaka. U tome mu se pridružio i Lj.S. Besomučno su motkama udarali dečaka i kako saznajemo, razbili mu glavu, zube i polomili kosti. Udarali su ga ne osvrćući se na dečakovo zapomaganje. Kada je on nepomičan pao, G.K. i Lj.S. su se vratili u selo, a sa njima i mali I.K.
Prema nezvaničnim saznanjima „Blica", mali I.K. je po povratku kući ocu ispričao da su G.K. i Lj.S. motkama pretukli Georgija i ostavili ga. Otac je, navodno, tada pretukao G.K., ali nije pozvao policiju i prijavio šta je njegov sin uradio. Roditelji ubijenog dečaka takođe nisu prijavili policiji da se njihov sin nije vratio kući.
Telo dečaka našao je jedan meštanin sela Grebenac, koji je ujutro traktorom krenuo na svoju njivu. Između dve njive ugledao je nepomično krvavo telo i pozvao policiju. Na mesto zločina je odmah došla uviđajna ekipa, istražni sudija, tužilac. Istraga je počela i policajci su ubrzo saznali da je mali Georgije prekjuče krenuo da bere trešnje sa G.K. i Lj.S. Otišli su u kuće dečaka, koji su im kasnije, prema nezvaničnim informacijama, pokazali gde su odbacili motke kojima su tukli Georgija.
Potpredsednik SAD u Srbiji: Sa Bajdenom o Kosovu i RS, ali bez pritiska
Potpredsednik SAD Džozef Bajden, koji u sredu stiže u zvaničnu posetu Beogradu, izneće dva zahteva predsedniku Srbije Borisu Tadiću, otkriva Pres. Prvi, da se oslabe veze sa Srbima na Kosovu kako bi Euleks mogao da kontroliše čitavu teritoriju južne srpske pokrajine. I drugi, da se smanje uticaj i podrška Beograda Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku.
Potpredsednik SAD ove zahteve predsedniku Tadiću, međutim, neće izneti kao uslovljavanje po sistemu „ako vi to ne uradite, mi ćemo ovo...", već kao predlog za neku novu vrstu saradnje između Srbije i SAD. Jer, paralelno sa ovim zahtevima Bajden će izneti da su SAD spremne i otvorene za saradnju sa Srbijom na polju ekonomije i, naročito, bezbednosti.
Sagovornik Presa blizak državnom vrhu kaže i da sama maršruta posete potpredsednika SAD ovom delu Balkana ukazuje koji su ciljevi posete.
Premijer RS Milorad Dodik kaže za Press da je potpuno spreman za sastanak sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom u Sarajevu.
- RS ne krije niti će kriti da ima dobre odnose sa Srbijom i da je i nama u interesu jaka država Srbija. Odnosi sa Srbijom su formalizovani u vreme vlade Vojislava Koštunice potpisivanjem Sporazuma o specijalnim vezama. Za nas je ključno poštovanje Dejtonskog sporazuma! Ali, za poštovanje sporazuma u izvornom obliku, ali ne sa interpretacijama ovog sporazuma kakve su se mogle čuti. Mi u RS nismo avanturisti, nismo ni podanici, već ozbiljni ljudi koji se zalažu za striktno poštovanje Dejtonskog sporazuma i to ću i reći potpredsedniku SAD Bajdenu - kaže premijer Dodik za Pres.
Dodik kaže da nema razloga za strah što je potpredsednik Bajden tokom posete BiH tražio odvojeni sastanak sa njim.
- Možda to neki tumače kao najavu zavrtanja ruku, ali meni je izuzetna čast što je gospodin Bajden tražio poseban sastanak sa mnom i izneću mu ovaj stav o poštovanju Dejtonskog sporazuma i viziji BiH koji sam i vama rekao - zaključio je Dodik.
Zabrana izručenja štiti kriminalce u regionu
Glavu Branimira Glavaša brani u ovom trenutku volja regionalnih političkih elita pretočena u propise da će sami suditi mangupima iz svojih nacija, da neće dozvoliti da bilo ko drugi osim Haškog suda procenjuje njihovu nevinost, odnosno krivicu.
Baš zato kriminalci na Balkanu često sarađuju bolje nego njihove vlade, obično poseduju više pasoša, najčešće bosanski, srpski i hrvatski, lako se sreću po regionu, sklapaju poslove, po potrebi i ubijaju i nalaze utočište. Naruku im ide i činjenica da ustavi zemalja regiona i propisi potpuno zabranjuju ili bitno otežavaju izručenja.
„To je veliki problem na Balkanu, jer zabrana izručenja omogućava da kriminalci prelaze iz jedne u drugu zemlju, a da pri tome imaju zaštitu svoje zemlje", kaže Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije.
U praksi procedura za izručenje počinje tako što se za odbeglim počiniocem nekog zločina raspisuje Interpolova poternica. Ukoliko to lice, recimo, pronađe policija u Hrvatskoj i uhapsi, izručuje ga Srbiji ako je reč o srpskom državljaninu. Ako je, pak, hrvatski državljanin učinio krivično delo u Srbiji i vratio se u Hrvatsku, onda Srbija opet raspisuje poternicu. Sve i da hrvatska policija uhapsi osobu sa poternice, postaviće se pitanje izručenja zbog toga što hrvatski Ustav to zabranjuje. Jedina mogućnost u tom slučaju je da Srbija ustupi predmet Hrvatskoj.
Ustav Srbije ne zabranjuje ekstradiciju srpskih državljana drugim zemljama, ali zabrana je utvrđena u Zakonu o krivičnom postupku. Pre mesec dana donet je novi zakon o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima, koji takođe kaže da ekstradicija srpskih državljana nije dozvoljena, izuzev ako ne postoje bilateralni i multilateralni sporazumi sa drugim državama. Stupanjem na snagu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći prestale su da važe odredbe Zakonika o krivičnom postupku koji je do donošenja tog zakona regulisao ovu oblast, kaže Goran Ilić, profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Sporazum o izručenju još nije potpisan ni sa jednom zemljom u regionu. Sa Hrvatskom u ovom trenutku Srbija to ne može da učini jer ustav te zemlje zabranjuje izručenje hrvatskih državljana. Naglašavajući da u međunarodnim odnosima važi princip reciprociteta, Homen kaže da Srbija sa Hrvatskom neće potpisivati bilateralni sporazum o ekstradiciji sve dok Hrvatska ne izmeni svoje propise koji ograničavaju izručenje građana Hrvatske drugim zemljama.
Izmenu sporazuma o zabrani ekstradicije nedavno je predložio premijer Hrvatske Ivo Sanader. On je, istina, obrazložio da se to ne bi odnosilo na „izručivanje određenih kategorija lica" i dodao da po tim podrazumeva hrvatske vojnike i oficire, koji bi, prema njegovim rečima, mogli da budu „optuženi po političkoj osnovi". Ovakav stav hrvatskog premijera nisu podržali bosanskohercegovački zvaničnici.
Državna rukovodstva obe zemlje svesna su da se mora nešto preduzeti. „To se prvenstveno mora rešiti ustavom, a onda međusobnim sporazumima između dve zemlje. Sada imamo interesantnu logiku da možemo izručiti građanina druge zemlje koji ima dvojno državljanstvo, ali uz uslov da se on sa tim složi. Pa ne bi pobegao da se sa tim slaže", izjavio je nedavno hrvatski predsednik Stipe Mesić.
Zaokružili brži povratak
Na lokalnim izborima u Hrvatskoj, koji su održani u nedelju, izabrani su članovi opštinskih i gradskih veća, županijskih skupština i Gradske skupštine Zagreba. Glasači su prvi put neposredno birali predsednike opština, gradova i županija.
Na izborima je glasalo i više od 5.000 Srba koji su organizovano došli autobusima, uz podršku državnih organa Srbije. Na 6.591 biračko mestu birano je ukupno 866 članova županijskih skupština i 51 član zagrebačke Gradske skupštine, kao i 2.206 članova gradskih i 5.343 opštinskih veća. Do 16 časova glasalo je oko 1,1 milion birača, odnosno 32,66 odsto, saopštila je državna izborna komisija.
Najveći odziv zabeležen u Varaždinskoj županiji gde je glasalo 42,22 odsto birača, a najmanji u Vukovarsko-sremskoj županiji 27,17 odsto. Ove godine odziv na lokalnim izborima veći je nego pre četiri godine kada je do 11 časova glasalo 409.000 birača, odnosno 11,85 odsto. I tada je najveći odaziv bio u Varaždinskoj, a najmanji u Vukovarsko-sremskoj županiji. I podaci o poslepodnevnom odzivu ilustruju osetan porast u odnosu na lokalne izbore iz 2005. godine. Tada je do 16 časova na biračka mesta izašlo 28,51 odsto birača.
Na lokalnim izborima učestvovali su i Srbi, koji će pokušati da se izbore za učešće u vlasti u još više opština i gradova nego do sada, ali i da uđu u veća i Skupština opština, gradova i županija gde do sada nisu bili zastupljeni.
Glasači su takođe birali i 429 opštinskih načelnika i 435 njihovih zamenika, 126 gradonačelnika i 194 zamenika, 21 župana i 42 njihova zamenika, gradonačelnika Zagreba i njegova dva zamenika.
Zabeleženo je i više slučajeva kršenja izbornog ćutanja. Na nekim biračkim mestima događalo se da predstavnici stranaka ili nezavisnih lista biračima objašnjavaju kako i za koga da glasaju ili kako da vode evidenciju o tome ko je glasao.
Najzanimljiviji je incident u Velikom Polju u Novom Zagrebu gde su posmatrači GONG-a tražili da se s biračkog mesta ukloni krst i slika pokojnog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.
