Izvor: B92, 08.Mar.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Blic", 8. mart
pise: Tanja Njezic
Djerdj Konrad: Mislim da ce se sve strane uzdrzati od toga da se poigravaju vatrom. Pitanje je, za narednih nekoliko nedelja, da li ce velike sile moci da drze na uzici svoje ljute pse
Ne verujem u novo bombardovanje
Napadacki ratovi su u sluzbi egoizma njihovih pokretaca, iako zaogrnuti plemenitim parolama. Zele da pomognu. A tamo gde mesovito zive jedne pored drugih razlicite etnicke grupe, napadac po pravilu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << staje u odbranu jedne, od vecinskih grupa ugrozene manjine i, uzgred, osvaja jednu teritoriju. Zasto to cini? Radi naknadnog samoopravdavanja, prikrivanja pogresnih poteza ali i zbog odredjenih interesa. Politika velesila je uvek politika velesila", napisao je, izmedju ostalog , cuveni sociolog i knjizevnik svetske reputacije Djerdj Konrad u knjizi "Jugoslovenski rat", objavljenoj u izdavackoj kuci "Stubovi kulture".
Ovaj madjarski intelektualac, nosilac brojnih evropskih i svetskih priznanja, (izdvajamo Mirovnu nagradu nemackih knjizara i izdavaca 1991, Herderovu nagradu 1983, kao i cinjenicu da je bio predsednik medjunarodnog PEN kluba i da je od 1997. predsednik Nemacke akademije umetnosti Berlin - Brandenburg), kaze za "Blic" da je jugoslovenski rat rdjav odgovor na rdjave postupke.
Kako vi vidite jugoslovenski rat?
- Jugoslovenski politicari i vojska su "prereagovali" na Kosovu i, osim terorista, ubijali i njihove roditelje, rodjake, decu... To je neoprostivo. Na to je sledio, takodje rdjav odgovor. Bombama i raketama ubijani su ljudi koji nisu imali nikakve licne veze sa ovim dogadjajima. Dakle, na ubijanje neduznih odgovor je bio ubijanje neduznih. Ali, treba napomenuti da je za poslednjih 10 godina umesto politickim resenjima Milosevicev rezim pribegavao sili. Smatram da je bombardovanje jugoslovenskih gradova nepodnosljivo, ali nepodnosljivo je i bombardovanje Vukovara i, recimo, Dubrovnika. Video sam dosta spaljenih sela oko Dubrovnika. Dakle, sledio je greh za grehom i lanac se mora prekinuti.
Kako prekinuti lanac? Sta se moze ocekivati?
- Ono sto Zapad ocekuje, na kraju krajeva, jeste odricanje od upotrebe sile protiv vlastitih civila i gradjana. Suverenitet nacionalnih drzava je itekako ogranicen. Od trenutka kada su nacije, drzave i vlade prihvatile Deklaraciju o osnovnim ljudskim pravima nedopustivi su i logori i masovne grobnice.
Koje su, po vasem saznanju, specificnosti jugoslovenskog rata?
- To je prvi napadacki rat u istoriji NATO-a, promocija najnovije generacije ratne tehnologije i demonstracija situacije da je moguce i bez velikih ljudskih zrtava pobediti. Samo sto se u politickim pitanjima ne moze pobediti, moguce je jedino ubediti. Zanaci, fatalna obaveza okruglog stola je neizbezna. Na kraju ce svi morati da sednu za isti sto i da se dogovore kao sto se i mafijaski kumovi uvek dogovore.
U knjizi "Antipolitika", u tekstu "S kojim pravom" navodite da je Zapadu bio potreban Milosevic koji se sam uklopio u sliku djavola i u izvesnom smislu pobedio. Jer, uvukao je NATO u igru ubijanja, povukao ih na svoj nivo i oduzeo Zapadu nevinost. Sta danas mislite o tome?
- Mogao bih da obrnem stvar. I njemu je rat dosao kao narucen. Jer, otapanje i omeksavanje bila je jedina efikasna strategija protiv komunistickog rezima sve do 1989. Sankcije i rat ne razgradjuju komunisticki rezim nego ga homogenizuju. Dakle, mislim da su te mere Zapada bile losa strategija protiv autoritarne vlasti Milosevica. Rat je usporio proces demokratizacije drustva.
Kako vidite njegovu sadasnju poziciju?
- Ne vidim njegovo mesto u srpskom Pantenonu. Kao coveku zelim mu dobro zdravlje, ali bih voleo da nestane sa politicke scene. Takodje, mislim da je vodio losu politiku i, mada je mozda hteo da bude od koristi svojoj naciji, on joj je naneo zlo. Jer, usled njegove nasilnicke politike polozaj Srba na prostorima bivse Jugoslavije postao je daleko gori nego pre njega. Dakle, smatram ga neuspesnim politicarem. Mnoge ljude je uvalio u zlocine, a bio je uspesan samo u tome sto je bio toliko mocan da u igru kao partnera uvuce i Zapad, odnosno da nametne Zapadu oruzano resavanje etnickih konflikata. Znate, te konflikte je nemoguce resiti, ali ih je moguce ublaziti. Moguce ih je premestiti u partnersku komunikaciju, da se akcentiraju interesi koji viseetnicku zajednicu cine jacom. To je, uz druge stvari, veoma vazno.
U pomenutom tekstunapisali ste i ovo: "Sve do sada Zapadne demokratije su znacile nesto dobro, sada pak znace da veliki napadaju malog". Sta se zapravo dogodilo sa zapadnom demokratijom?
- Rec je o nepromisljenosti, i o gresci. Zapadne vlade nisu bile dovoljno demokratske u procesu donosenja odluke. U tom kontekstu politicka struktura zapadne demokratije podleze korekcijama. Smatram da zapadna intelektualna javnost treba u vecoj meri da se osamostali u odnosu na svoje vlade. Doduse, ne moze se reci da nije bilo dosta kritickih tonova. Intelektualna javnost je bila podeljena. Pre svega zbog prezentovanih TV slika koje su bile autenticne i zbilja izazivale veliko sazaljenje. No, oni nisu u dovoljnoj meri videli slike ucinka NATO bombardovanja. Bilo je jednostranosti u medijima. Jedna od osnovnih karakteristika rata je i jednostranost u izvestavanju. No, to je pitanje odnosa vlasti i medija cemu bi trebalo veoma ozbiljno razgovarati.
Ima li smisla bombardovati ljude u ime njihovih, odnosno ljudskih prava?
- Naravno da nema.
Na osnovu svojih saznanja i iskustava sta mislite o tome kakav ishod se moze ocekivati u Jugoslaviji?
-Ne mislim da ce Jugoslavija u citavom XXI veku nastaviti drugacijim putevima nego sto idu ostale zemlje. Da bi se oslobodila bede i siromastva Jugoslavija mora da se integrise tamo gde po prirodi stvari treba i moze, odnosno u Evropu.
Mislite li da ce biti novog NATO bombardovanja ovih prostora?
- Ne verujem u to. Mislim da ce se sve strane uzdrzati od toga da se poigravaju vatrom. Pitanje je, za narednih nekoliko nedelja, da li ce velike sile moci da drze na uzici svoje ljute pse.
