Izvor: RTS, 17.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (17. 05. 2009.)
Dinkić: Od sutra povoljniji krediti, Bajden guši Rusiju u Srbima, Dragan Šutanovac: Vojska je jak spoljno-politički adut Srbije, Razlike ne ugrožavaju zajednički interes, pišu dnevne novine
Dinkić: Od sutra povoljniji krediti
Zahvaljujući sredstvima odobrenim od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sutra će startovati Vladin program povoljnijih kredita. Bankama koje budu plasirale novac privredi po povoljnijim kamatnim stopama po prvi put će ti iznosi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << biti tretirani kao odbitna stavka od obavezne devizne rezerve kod NBS, kaže za „Blic nedelje" ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
Kao podršku programu ekonomskih mera Vlade Srbije za prevazilaženje negativnih posledica svetske ekonomske krize, bord direktora MMF prekjuče je Srbiji odobrio stendbaj aranžman od 2,942 milijarde evra. Prema odluci objavljenoj na sajtu MMF-a, Srbija može odmah da povuče 788 miliona evra, iznos do 2,1 milijarde evra moći će da preuzme do kraja 2009, a ostatak sledeće godine.
Novac MMF-a prevashodno je namenjen za jačanje deviznih rezervi i kursa nacionalne valute, ali je njegov značaj još veći kada je reč o vraćanju poverenja stranih kreditora u našu ekonomiju, kaže ministar Dinkić.
- Jako je važno što sada možemo biti sigurni da će dinar u naredne dve godine biti stabilan. Ali još je važnije što će aranžman sa MMF-om aktivirati naš sporazum sa deset inostranih banaka najvećih kreditora srpske privrede. Po tom sporazumu, te su se banke obavezale da će u ovoj godini zadržati najmanje isti obim kreditiranja privrede kao u prošloj godini. Podrška MMF-a omogućiće odobravanje novih kredita, što faktički znači da će anuiteti srpske privrede koji 2009. pristižu za naplatu, a koji premašuju 5,5 milijardi evra, biti refinansirani - objašnjava Dinkić.
Injekcija MMF-a i aktiviranje sporazuma sa najvećim kreditorima, navodi Dinkić, stvara prostor centralnoj banci da ublaži monetarnu politiku i stimuliše odobravanje dinarskih kredita.
- Ja preporučujem privredi da se zadužuje u dinarima. Trenutno kamatna stopa na dinarske kredite iznosi 10,5 odsto godišnje, a ja očekujem da ćemo u drugoj polovini godine imati jednocifrenu kamatu. Čim NBS snizi referentnu kamatnu stopu sa 14 na 13 odsto, a realno je očekivati da se to uskoro dogodi, kamata na dinarske kredite privredi pašće na 9,5 odsto godišnje - kaže Dinkić dodajući da aranžman sa MMF-om, između ostalog, stvara prostor i za smanjivanje bankarskih marži koje su trenutno previsoke. Od 2.000. do danas MMF je odobrio Srbiji četiri finansijska aranžmana u ukupnoj vrednosti od oko 1,92 milijarde dolara. Najnoviji aranžman trajaće do aprila 2011. godine.
Bajden guši Rusiju u Srbima
Šta je to teorija zavere? Tvrdnja da tajne organizacije, na čelu sa najuticajnijim političarima, biznismenima i bankarima iz potaje vladaju svetom, sa namerom da obrazuju svetsku vladu i da konačno u potpunosti zavladaju planetom. Zašto je to teorija? Zato što je niko nije dokazao u praksi. Zašto da je dokazuje, ako je toliko očigledna?
Dodatni "detalji" objavljeni već u bezbroj knjiga i novinskih napisa podrazumevaju da je konačni cilj "zavere" kontrolisanje svih svetskih resursa, nepostojanje nacija, već samo regiona, jedna religija, jedan ustav, jedna crkva i jedna moneta... Pa zar na novčanici od jednog dolara već decenijama ne stoji "novus ordo seklorum" ili "novi svetski poredak"?
Odgovor na ova pitanja ovih dana je "dopričan" u predgrađu Atine - Vuljagmeniju, u luksuznom hotelu "Astir", gde je okončan 57. sastanak grupe "Bilderberg", po svemu sudeći najuticajnije grupe moćnika na svetu, koji se okupljaju jednom godišnje. "Bilderberg" je organizovao nezvaničnu godišnju konferenciju na kojoj se prisustvuje po pozivu, a neko bi mogao da ih nazove i najvećom nevladinom organizacijom na planeti.
Prema informacijama iz grčkih medija, učesnici su bili bivši američki predsednici, otac i sin Džordž Buš, američki sekretar za finansije Timoti Gajtner, predsednik Svetske banke Robert Zelik, ali i njegov prethodnik Pol Volfovic, "večiti" američki specijalni izaslanik Ričard Holbruk, te kraljice Španije i Holandije Sofija i Beatrisa. Koliko je sastanak bitan za finansijske krugove dodatno potvrđuju imena predsednika Evropske centralne banke Žan-Kloda Trišea, kao i predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza. Već godinama je neizostavni član ove ekipe i šef švedske diplomatije Karl Bilt.
Na skupove se dolazi po pozivu onih koji sačinjavaju "tvrdo jezgro", poput Henrija Kisindžera ili Dejvida Rokfelera. Ostale zvanice su izabrane po trenutnom rejtingu u svetu politike i uticaja.
Kao i svake godine, o učesnicima brinu spektakularne snage bezbednosti, a prilaz hotelu je zabranjen apsolutno svima. Ove godine grčki novinari su "locirali" obalsku stražu, ronioce, vojne avione i helikoptere.
Kao i u svakom teatru, i ovde postoje neka pravila. Dakle, zvaničnici "Bilderberga", sa neverovatnom moći koju poseduju, mogli bi da održavaju sastanke iza "zatvorenih vrata" tako što bi ta vrata zaista bila zatvorena, a javnost ne bi znala za njih. Međutim, ova, "demonstrativna tajnovitost" ima, očigledno, i drugu ulogu - da jasno da do znanja kako "Bilderberg" radi, ali ne i šta to radi. A nagađanja nikada nisu dovoljno precizna.
"Bilderbergovci" se trude da određena specifična tema ili gostovanje neke posebno važne ličnosti na kraju budu predstavljeni javnosti, doduše, sa zadrškom koju oni odrede. Sa druge strane, već je odavno poznato da američki mediji po pravilu ne izveštavaju sa ovog skupa, jer su njihovi vlasnici integralni deo "Bilderberga".
To je još jedan, posredan dokaz o stvarnoj "slobodi medija", jer bi bilo sasvim logično da na udarnim vestima svih koji se bave informativnim zanatom, bude izveštaj o tome da je otpočelo, ili je u toku većanje najmoćnijih ljudi na svetu.
Poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Balkanu više je nego očigledno sinhronizovana sa okončanjem sastanka u Atini. Mnogi koji su pažljivo pratili delovanje SAD i njihovih saveznika tokom protekle dve decenije, tvrde da je osnovna misija američkog visokog zvaničnika, u stvari, pokušaj da bude ometen ozbiljniji angažman Rusije na Balkanu, prvenstveno u Srbiji.
Razlog je gasni sporazum, koji Rusiji pruža nešto širu sferu uticaja na ovom podneblju, s obzirom na to da je u Rumuniji i Bugarskoj, kao i ostalim zemljama okruženja, taj uticaj sveden na minimum. Samo kod nas je u pripremi otvaranje i "Gaspromove" banke, što čini da će Rusi imati već dve banke u Srbiji.
Najzad, mada se o tome vrlo malo govori, što samo znači da se sve svodi na veoma važne razgovore u sferi visoke i tajne diplomatije, sporazum Srbije i Rusije umnogome kvari planove o otcepljenju Vojvodine, za koje se "Bilderberg" zalaže.
Loša vest za Srbiju je da je na jednom od prethodnih sastanaka "Bilderberga" bio pozvan i predstavnik kosovskih Albanaca Veton Suroi. Srpski predstavnici nikad nisu bili pozvani.
Prema izvorima "Novosti", još jedan deo Bajdenove misije je vrlo značajan, a to je sprečavanje eventualne prodaje Rafinerije "Pančevo" Irancima, pošto postoje naznake da bi i oni bili potencijalni kupci ovog postrojenja za preradu nafte. A u okviru globalne strategije SAD Iran ne bi smeo "ni da kroči u Evropu, a kamoli da prerađuje naftu i prodaje je u EU".
Dragan Šutanovac: Vojska je jak spoljno-politički adut Srbije
Posle više desetina godina, Vojska Srbije ponovo se pojavljuje kao jedan od glavnih aduta naše spoljne politike. Posle godina ratovanja, strančarenja i politikanstva, Vojska postaje jedan od najjačih stubova dobrih odnosa koje Srbija gradi sa ostalim zemljama.
To se i te kako videlo u Turskoj, gde su ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegov kolega Mehmed Vedždi Gonul istakli da će odnosi dve vojske biti stub dobrih odnosa dve zemlje. Uloga Vojske tek će se videti u redefinisanju odnosa Srbije i SAD, naročito tokom posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Beogradu. Prema najavama iz SAD, upravo vojna saradnja dojučerašnjih neprijatelja ističe se kao jedna od važnih karika novih odnosa Srbije i SAD.
- Nema nikakve sumnje da je Srbija jedan od najvažnijih faktora stabilnosti na Balkanu, kao što nema sumnje da je srpska vojska najozbiljnija i najjača armija na ovim prostorima. To priznanje Vojska Srbije dobila je i od NATO-a, a takve potvrde dobijam i od svih zemalja sa čijim sam zvaničnicima imao susrete. Podsećam da sam prilikom svih poseta u inostranstvu zajedno sa delegacijom ministarstva uvek bio priman od najviših predstavnika države domaćina, od predsednika, potpredsednika, preko premijera i ministara. Sve to ukazuje da je Vojska Srbije povratila međunarodni ugled i da se na nas više ne gleda sa predrasudama iz ‘90-ih, već se na našu vojsku sa pravom računa kao sa najozbiljnijim faktorom stabilnosti Balkana! Tako je bilo i tokom nedavne posete Turskoj.
- Odnosi Srbije i Turske nemaju direktne veze sa planovima Srbije u vezi sa evropskim integracijama. Jednostavno, verujem da je svima jasno da niko vise neće moći da se priključi EU ukoliko nije ostvario visok nivo stabilnosti u okviru svoje zemlje, a Turska svakako može da ima određeni pozitivan uticaj na to stanje. Takođe, Turska je dala punu podršku našem evropskom putu. Oni su vrlo svesni da je pitanje ulaska u EU veoma važno za sve građane koji žive na prostorima bivše Jugoslavije.
- Kakve god pojedinačne simpatije neko ima na Balkanu, niko ne može da zaobiđe Srbiju. Jednostavno, Srbija je tako postavljena. Svima je jasno da ako žele da grade dobre odnose sa zemljama na Balkanu moraju da imaju dobre odnose sa Srbijom. Ministar odbrane Turske Mehmed Vedždi Gonul na konferenciji za novinare istakao je da bez obzira na to što Turska nema zajedničku granicu sa Srbijom, oni nas smatraju svojim susedom. Predsednik Turske Gul poslao je jasnu poruku, rekavši da svi građani koji žive u Srbiji treba da smatraju Srbiju svojom domovinom i da se u skladu sa tim i ponašaju.
- Ne očekujem da potpredsednik Amerike Džozef Bajden dođe u Beograd i postavlja uslove Srbiji, naprotiv. Očekujem da poseta bude pre svega prijateljska. Verujem da on želi da oslušne na koji način političari i javnost u Srbiji razmišljaju, pre svega o srpsko-američkim odnosima, da li ima prostora za saradnju i pored neslaganja oko pitanja Kosova. Duboko sam ubeđen da je ovo na neki način pružanje ruke sa željom da se odnosi podignu na viši nivo, što je svakako interes obe strane!
- Ne očekujem nikakvu kritiku. Naivno je verovati da bi u Srbiju došla ovako važna ličnost kako bi nas kritikovala! Građani moraju znati da nama u određenom broju zemalja zavide što je Srbija na spisku zemalja koje posećuje potpredsednik SAD u prvoj godini svog mandata. Niti mogu, niti hoću da zauzmem bilo kakav drugačiji stav od onoga koji predstavlja državnu politiku Srbije. Nema nikakve dileme da će stavovi svih sagovornika biti jedinstveni. Što se tiče saradnje sa NATO-om, to je gotovo uvek spoljnopolitička tema.
Razlike ne ugrožavaju zajednički interes
Sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem imam otvorenu, sadržajnu i intenzivnu saradnju primerenu odnosu predsednika dve bliske države. Uvek smo podsticali državnu kao i ekonomsku i ukupnu saradnju. Na sastanku u Sofiji, gde smo učestvovali na Energetskom samitu, predsednik Tadić me je pozvao u zvaničnu posetu Srbiji. Sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv i posle sastanka smo o tome obavestili javnost, rekao je u razgovoru za „Politiku", predsednik Crne Gore Filip Vujanović.
- Odluku Crne Gore o priznanju nezavisnog Kosova objašnjavao sam u više navrata. Po mom uverenju, krajnje detaljno i jasno saopštavajući razumevanje osetljivosti i bolnosti tog pitanja za Srbiju. Zar na to ne upućuje činjenica da smo se odlučili na priznanje posle gotovo osam meseci od proglašenja nezavisnosti i priznanja od strane 48 država. Priznali smo nezavisnost Kosova posle kontinuiranih, a često javno eksponiranih stavova visokih i najviših predstavnika naših partnera u evropskim i evroatlantskim integracijama koji su iznosili očekivanje da podelimo njihov stav u odnosu na Kosovo, kao važan deo njihove politike u regionu. Da li iko politički odgovoran i ozbiljan veruje da bismo mogli ostvariti nove i uspešne faze evropskih i evroatlantskih integracija da nismo priznali Kosovo?
Dakle, ponoviću - naš doživljaj odluke o priznanju Kosova je različit, ali ta razlika ne treba da ugrozi zajednički interes Crne Gore i Srbije za saradnjom, prijateljstvom i bliskošću.
- Pitanje dvojnog državljanstva je uvek i svuda složeno zato što traženje rešenja podrazumeva kompromis. Uveren sam da će i pored koncepcijski potpuno različitog pristupa dveju država, ovo pitanje biti rešeno i to bez izmene zakona o državljanstvu Crne Gore i Srbije. To je svakako u interesu građana.
- Kao što znate Crna Gora je građanska država. Smatram elementarno civilizovanim činom, obavezu poštovanja nacionalnog osećanja svih, uključujući i manjine. Crna Gora je izrazito posvećena osiguranju maksimalnog nivoa zaštite manjinskih prava. Veoma sam ponosan na činjenicu da smo od brojnih međunarodnih eksperata i institucija dobili vrlo pozitivne ocene za dostignuti nivo standarda u ovoj oblasti.
Moram istaći da sam više puta javno saopštio da je neprikosnoveno pravo svakog građanina Crne Gore da na osnovu ličnih opredeljenja iskazuje svoju nacionalnu pripadnost. Takođe intimna je stvar svakog pojedinca da li će se smatrati nacionalnom manjinom ili ne. Ovo pravo pripada svima pa naravno i Srbima u Crnoj Gori. Koliko je to intiman, krajnje individualan doživljaj vidi se i kroz činjenicu da neke partije u Crnoj Gori, koje sebe predstavljaju nacionalnim srpskim partijama, Srbe u Crnoj Gori vide manjinom, a drugi ne.
- Naša je obaveza nastavak reformi u okviru Sporazuma o stabilizaciji i i pridruživanju, a najnoviju obavezu svakako predstavlja Upitnik koji za Crnu Goru priprema Evropska komisija.
Uvek sam isticao da će Evropska unija biti u Crnoj Gori kada dostignemo potrebni nivo evropskih standarda. Kada će biti u njoj i formalno, zavisi od odnosa u EU. Utoliko pre što odnosi u EU često znatnije određuju dinamiku pristupanja od osvojenih standarda. Protivnik sam isticanja rokova, ali ipak smatram važnim da smo rekordno prošli kroz sve dosadašnje etape na putu ka EU.
Realnost su i problemi koje treba rešavati, a dosadašnji rezultati gospodina Đukanovića, više su nego dovoljna preporuka i garancija da će Crna Gora i iz ovog perioda, obeleženog našim integracijskim ciljevima, izaći nastavljajući, posle krize, intenzivni ekonomski razvoj, rekao je Filip Vujanović u razgovoru za „Politiku"
