Izvor: B92, 04.Mar.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"NIN", 2. mart
pise: Dragan Bujosevic
Zatiranje opozicije
Izgleda sasavo, ali deluje. Opstinski odbor JUL-a sa beogradskog Vracara zakljucio je da "psi grizu, gradjani se plase, a sinteri spavaju". Emitujuci vest (24. februar) o podizanju optuznice protiv Dusana Mihajlovica, predsednika Nove demokratije, rezimska agencija Tanjug je - opravdano ili neopravdano, ko ce ga znati - u delu gradjanstva izazvala uverenje da se ono "psi" odnosi na one koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je predsednik Socijalisticke partije Srbije Slobodan Milosevic nazvao poturicama i janicarima, opozicijom koje nema. Tanjug je jos bio ovlascen da saopsti da je Trece opstinsko javno tuzilastvo podnelo Trecem opstinskom sudu optuznicu protiv recenog Mihajlovica uvereno da je on u televizijskoj emisiji "Ko nam je kriv" (produkcija ANEM, emitovana na Studiju B 22. februara) sirio lazi i uznemiravao javnost. A to je vec krivicno delo za koje je u zakonu predvidjena kazna do tri godine zatvora.
Strah
Agencija je propustila da konzumentima svojih informacija saopsti kako je i zasto Mihajlovic uznemirio javnost i koja je od njegovih TVRDNJI lazna vest: da je Milosevicev govor na Kongresu SPS-a "labudova pesma ocajnika koji je izgubio sve sto je branio", "da bi nas predsednik odmah morao da podnese ostavku kada bi ga neko obavestio da ne postoji opozicija u njegovoj demokratskoj zemlji", "da je Milosevic sam sebi skocio u stomak", "da je spao na nivo plagijatora dnevnika svoje supruge i recnika i stila Velike Stetocine", "da opozicija nije u poziciji da toliko krade koliko vlast to moze", da Milosevic sugerise da "Srbija sutra moze biti ne samo bez Kosova nego i bez Vojvodine", "da (Milosevic) ima dovoljno mogucnosti da u Crnoj Gori podmetne pozar", "da je jedini predsednik u svetu koji svoju vlast brani zrtvujuci sopstvene teritorije", "da se vlast odrzava ne samo na lazima, nego na sejanju straha, teroru"...
Cut, bre!
Sejanje straha - u "slucaju Mihajlovic" - oprezni opozicioni politicar ili budni gradjanin mogu prepoznati vec u nacinu saopstavanja vesti o podizanju optuznice: 1) nju ne iznose ni tuzilastvo ni sud, vec novinska agencija, 2) sadrzaj optuznice ostaje tajna, 3) bezuspesni su pokusaji ND da u tuzilastvu ili sudu dobije bilo kakvo obavestenje ili optuzni predlog, navodno "zakljucan u stolu predsednika", 4) siri se neproverljiva vest, koju je zdravije tretirati kao pricu a ne kao cinjenicu, da je "svu noc dezurao sudija koji je trebalo da saslusa uhapsenog i privedenog Mihajlovica". Stevan Lilic, potpredsednik Demokratskog centra, kao pravnik odmah je ponudio naucno objasnjenje "sirenja laznih vesti ili tvrdjenja": "Rec je o povratku verbalnog delikta, odnosno delikta misljenja u nas pravni i politicki zivot." Istini za volju, nije bas rec o povratku. Iako je savezni sekretar za pravosudje rekao 1990. godine da je izostavljanjem iz Krivicnog zakona zloglasnog dela neprijateljske propagande (clan 133) i kod nas ukinut verbalni delikt, a nas zakon uskladjen sa clanom 9. Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, mnogi su tvrdili da je delikt misljenja i dalje sadrzan u drugim clanovima Krivicnog zakona. Slobodan Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, u knjizi "Pravo i iluzija" dokazuje da je verbalni delikt ostao u Krivicnom zakonu u clanovima 92 - kleveta, 216 - pozivanje na otpor i 218 - sirenje laznih vesti. Najjednostavnije receno, verbalni delikt ili delikt misljenja omogucavaju "da snagu zakona ima sve sto se caru svidi", te da vlast moze da "svoj politicki ugled brani sredstvima kojima njeni podanici nemaju pravo da brane ni sam zivot". Iz ovoga sledi naravoucenije: u zemlji u kojoj postoji verbalni delikt "ne iznosi sopstveni sud o politickim (i drugim, primedba novinara) prilikama, ako je on, od suda koji lansira politicka elita razlicit u meri dovoljnoj da bude proglasen neistinitim, pretecim ili podsticajnim za promene". Dakle, cuti o svemu! Obnovljenu primenu verbalnog delikta prvi su, naravno, osetili novinari, profesija na kojoj rezim najradije trenira strogocu. Tako je protiv Zoje Jovanov u novembru 1998. godine (devet meseci posle ucinjenog dela) podnet optuzni predlog zbog sirenja laznih vesti. Ona je 23. januara 1998. godine napisala da ce biti devalvacije, sutradan objavila demanti Narodne banke, devalvacija je usledila u aprilu, optuzni predlog joj je dostavljen avgusta 1999 (osam meseci posle podnosenja), na sudjenje u septembru pozvan kao svedok Slavko Curuvija (ubijen cetiri meseca ranije).
Zrtve
Potom su marta 1999. godine na pet meseci zatvora po clanu 218. osudjeni Slavko Curuvija, Zoran Lukovic i Srdjan Jankovic, prethodno za isto delo vec kaznjeni drakonskom novcanom kaznom po Zakonu o informisanju. Niz, zasad, zavrsava nesrecni Nebojsa Ristic kojeg je strpalo u zatvor na godinu dana jer je procenilo da je isticanje plakata Free press sirenje lazne vesti. Zoran Zivkovic, gradonacelnik Nisa, prvi je medju politicarima osumnjicen za lazne vesti i tvrdjenja. U zahtevu za davanje saglasnosti za vodjenje krivicnog postupka (sto ce reci skidanje imuniteta) ne navode se lazi kojima je Zivkovic uznemiravao javnost, a on sasvim ozbiljno kaze da kao politicar devet godina radi ono sto 218. clan kaznjava "umanjuje poverenje gradjana u odluke i mere drzavnih organa i ustanova tvrdeci da oni lose i nestrucno obavljaju svoj posao". "Sta bih, inace, drugo radio kao opozicionar?", pita Zivkovic, clan Demokratske stranke. U vreme protesta Saveza za promene, prijave za klevetu, po Beljanskom delo u kome se krije verbalni delikt, podnete su protiv lidera Saveza za promene, ali se ne zna sta se sa njima dogodilo: mozda ce se saznati sutra, mozda za osam meseci kao u slucaju novinarke Jovanov. Cedomir Jovanovic, clan Demokratske stranke, vec je zbog "iznosenja neistine za ostecenu Radmilu Visic" kaznjen po Zakonu o informisanju, a za 13. mart mu je zakazano sudjenje po Krivicnom zakonu sa zaprecenom kaznom do tri godine robije. Sinisa Nikolic, Jovanovicev advokat, kaze da se sve desava po ubrzanom postupku i da se tuzilac poziva na izjavu Jovanovica datu u policiji, sto ovdasnji zakoni izricito zabranjuju. Konacno, na red je dosao i Dusan Mihajlovic, bivsi Milosevicev koalicioni partner, upravo zbog toga dobro izabrana zrtva, koju - logicna je pretpostavka - nece braniti cak ni veliki deo opozicionih partija ni opozicione javnosti. "Najavom optuznice protiv Mihajlovica rezim nagovestava da dovodi u pitanje postojanje visepartijskog sistema u zemlji", kaze Vojislav Kostunica lider Demokratske stranke Srbije, sa dugim stazom borbe protiv verbalnog delikta u vreme jednopartijskog komunistickog vladanja, a nesklon radikalnim ocenama. "U komunisticko vreme podizanje optuzbe za verbalni delikt odnosilo se na pojedinca, sada se ono tice cele jedne stranke, odnosno svih opozicionih stranaka. Naravno, rezim koji potpuno kontrolise Ustavni sud lako bi mogao da zabrani rad nekih stranaka, ali bi tako izazvao veci otpor u javnosti", kaze Kostunica.
Racunica
Lakse je, dakle, radikalnom primenom clanova Krivicnog zakona u kojima je sadrzan delikt misljenja, doci do ispunjenja najave Vojislava Seselja da ce opozicija biti unistena, odnosno tvrdnje predsednika Slobodana Milosevica da je nema. "Opozicija ne moze da ispuni svoj poziv ako joj se sprecava da obezvredjuje odluke i mere drzavnih organa, a pogotovo da umanjuje poverenje gradjana u njih, i ukoliko to cini upravo iznosenjem misljenja i stavova u formi tvrdnji", pise Beljanski u knjizi "Pravo i iluzija". Kostunica ne veruje da rezim ima moc da u ovom radikalizmu uspe, ali namere vlasti bice jasnije vec iz presude koja ce biti izrecena Jovanovicu i iz razvoja "slucaja Mihajlovic". Zivi bili, pa videli. A do tada ko ima usi i savest, neka ponavlja jednom dnevno pasus kojim Beljanski zavrsava poglavlje o sirenju laznih vesti: "Mnogo je opasnije medijskom indoktrinacijom i sirenjem straha stvarati 'poverenje' gradjana u lose odluke i mere vlasti, nego podsticati ili izazivati nepoverenje u bilo kakve odluke i mere vlasti, bilo kakvim njihovim tumacenjem. Okupljanje oko losih odluka kobnije je od ma kakvog verbalnog osporavanja tih odluka. Samo je vlast koja se kaznama stiti od laznih vesti sklona tome da se i sama pomocu laznih vesti odrzava."
Saslusanje
Ivana Kovacevica, clana Predsednistva SPO-a dvojica policajaca u civilu na silu su privela na informativni razgovor u zgradi policije u Beogradskoj ulici 29. novembra. Kovacevicu nije pomoglo pozivanje na poslanicki imunitet. "Rekli su mi da ovo nije ni privodjenje ni hapsenje. Kada sam upitao da li sam slobodan da odem, odgovorili su da nisam." Kovacevic, saslusavan "povodom saopstenja SPO-a o odgovornosti SDB-a za atentat na Ibarskoj magistrali", misli da je njegovo privodjenje napad na parlamentarni sistem, visestranacku demokratiju i pretnja ukidanja partija.
"Glas javnosti", 4. mart
pise: S. Marjanovic
Nastavljaju se muke radnika ABC "Grafike": Ko plati porez moze na biro
Posle presude Prvirednog suda i uspostavljanja stecajne uprave u ABC "Grafika", odlukom novog rukovodstva ove firme na celu s Dusanom Abramovicem, 284 radnika dobilo je otkaze. Otpusteni radnici prijavili su se na biro za zaposljavanje, ali se svakog dana pojavljuju na poslu ocekujuci odluku Upravnog odbora ABC "Produkt" da ih preuzme. - Ljudi su ogorceni, jer nije lako kada vas neko posle dvadesetak godina izbaci na ulicu, ali ipak svakog dana redovno dolaze na posao. Ni na biro ne mozete tek tako, jednoj nasoj koleginici nisu hteli da prime dokumenta na birou jer nije platila porez na imovinu - kaze Ivan Francelo, radnik ABC "Grafike" iz Opova. Prema recima Vere Ristic, presednika sindikata ABC "Grafike", otpusteni radnici sve su nervozniji, jer obecanje stecajne uprave da ce na birou zaposljavanja primiti pomoc od drzave jednostavno ne stoji. - Kada je stecajna uprava radnicima nase firme urucivala otkaze rekli su nam da cemo na birou primati socijalnu pomoc od drzave, kako bismo preziveli. A kako drzava brine o ljudima koji su isterani na ulicu govori primer da biro za zaposljavanje tek treba da isplati neku crkavicu za decembar prosle godine, tako da se ni u ovu vrstu pomoci ne mozemo uzdati. Jedina nada jeste odluka ABC "Produkta" da nas primi na posao, kako bi ponovo poceli da radimo i zivimo kao ljudi - istice Vera Ristic, predsednik sindikata ABC "Grafike".
.jpg)
