Izvor: B92, 02.Mar.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Glas javnosti", 2. mart
pise: Ljubodrag Stojadinovic
"Glas" istrazuje: Vojska Jugoslavije u procepu
Nedavno je VJ dobila novog nacelnika Generalstaba, a Treca armija novog komandanta. Generali Pavkovic i Lazarevic "izrasli" su iz komande Pristinskog korpusa i napredovali vertikalnim manevrom. Vrlo je zanimljivo na koji ce nacin "pristinski generalski lobi" uticati na ponasanje VJ u mesecima koji slede i koji, prema mnogim ocenama, mogu da budu vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preokreta ili novih dramaticnih zapleta u resavanju sudbine SR Jugoslavije. Vojska Jugoslavije ce neizbezno, sama ili po naredjenju svoje civilne komande (oktroisanog vrhovnog komandanta Slobodana Milosevica), resavati teske probleme. Neki se ticu nje same, a daleko veci broj drzave cija je ona (jedina i jedinstvena!?) oruzana sila. Prvi i mozda najbolniji procep u kojem VJ zivi jeste njena pozicija u sopstvenoj drzavi. Neke stvari kao da se ponavljaju i, evo, crnogorsko rukovodstvo je vise ne smatra svojom, a bez Crne Gore, to prestaje da bude jugoslovenska vojska. Slicne stvari su se vec dogadjale s JNA, a rezultati su jako dobro poznati. Zvanicna Crna Gora, inace, vec nepodnosljivo dugo ne ucestvuje u komandovanju VJ, a tenzije rastu nasuprot bilo kakvoj konstruktivnoj logici. Sta bi u okolnostima opasnih zaostravanja moglo da ucini vojno rukovodstvo na celu s novim, van svake sumnje vrlo sposobnim sefom. Pavkovic je covek koji ume da misli svojom glavom, ali njegova Ahilova peta je razumevanje legaliteta i legitimnosti. Kretanje izmedju struke (vojnicke) i politike (Miloseviceve) za generala Pavkovica je zavodljiva igra opasnog zanata i varljive slave, cak i kad razlozi za slavlje prestanu. On prilicno veruje Milosevicu, nadamo se ne bez rezerve, jer Milosevic ne veruje nikome. Bar ne potpuno. Rec je, dakle, o vremenu u kojem se mora misliti i raditi brzo. Vojska je, prema Ustavu SRJ, duzna da cuva ustavni poredak, suverenitet i teritorijalni integritet drzave.
Kategorija "ustavni poredak" vec je davno normativni anahronizam, jer se ocito radi o poistovecivanju interesa vlastodrzacke oligarhije sa sudbinom drzave. Suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i SR Jugoslavije su odsecanjem Kosova naruseni do nivoa na kojem se drzava ne moze definisati: ne zna se gde su juzne granice, dokle seze nadleznost drzavnih organa i sta VJ radi na ostalom delu teritorije. Preciznije, hoce li postovati ionako nejasne ustavne imperative, politicku volju "vrhovnog komandanta" ili zakon sile. Na osnovu dosadasnjih iskustava, stvari idu upravo navedenim redosledom: Ustav i pozivanje na njega, "dosledno izvrsavanje naredjenja", dobijanje udaraca, podvijanje repa i potpisivanje kapitulacije, trazenje izdajnika i neprijatelja medju onima koji se s navedenim redom stvari ne slazu, posebno kad ne pristaju na proglasavanje kapitulacije za pobedu. Kao novi sef, Pavkovic ima dve mogucnosti: prva i gora je da sve pusti na volju "vrhovnom komandantu" a da njegova naredjenja sprovodi kao neprikosnoveni nalog. Druga i logicna jeste da prvi general VJ pokusa da objasni vrhovnom da izmedju lanjskog rata i novih opasnosti nije bilo vremena ni novca za reformu vojske, nije bilo mogucnosti da se tehnoloski uspravi, nije bilo potrebe da se bilo koji njen deo konfrontira s bilo kojim politickim krilom Crne Gore, nije bilo razloga za onoliki trijumfalizam i odlikovanja. Konacno, nije dobro politicki bojiti generalsku elitu, jer vojska nije stranacka. Vojnici koji su poginuli i ranjeni u poslednjem ratu nisu tamo otisli da bi cuvali bilo ciju stranku, vaznu familiju ili vlast, vec svoju otadzbinu. Pavkovic nikako ne bi smeo da pristane da bude talac zlosrecne podele na "patriote i izdajnike"i da u tome povladjuje vrhovnom, vec da bude na celu vojske koja ni zbog cije vlasti na svetu nece ratovati protiv dela drzave cija je to takodje vojska. Drugi procep za VJ koji je nemoguce razresiti bez navedenog jeste sirenje siptarskih apetita na Presevo, Bujanovac i Toplicu. To je vec pitanje legitimnog odgovora i nacionalnog opstanka. Ali, aktuelna vlast u Beogradu ce svakim svojim potezom, ma koliko posle svih gluposti bude logican, izazvati nasilnu reakciju mocnijeg dela sveta. U tom zapletu, VJ moze da bude garancija nove pobede (ako je moguca), ili zrtva politike. General Pavkovic je covek od struke koji zasluzuje puno postovanje. Nasuprot mnogim stavovima, autor ovih redova je uveren da njegova profesionalna i vojnicka autonomnost nosi jasnu prevagu nad osecanjem neospornog Milosevicevog autoriteta. Dakle, valja verovati da ce general biti u stanju da sacuva Crnu Goru bez rata, ostatak Srbije bez NATO intervencije i Vojsku Jugoslavije od novog, sumnjivog kulta licnosti. Novi nacelnik Generalstaba ostace upamcen u istoriji samo ako za njegovog zemana vise ne ratujemo, ma sta o tome mislio vrhovni.
"Blic news", 1. mart
pise: Vesna Malisic
Trece srpsko prolece
Mladi, za koje se kaze da su to oni koji se uvek iznova nadaju, svojim protestima obelezili su nekoliko vaznih perioda srpske istorije poslednjih pola veka. Kad god se nesto vazno desavalo, budila se srpska urba-zona i mladi su bili na ulicama, noseci onaj obavezni visak hrabrosti, drskosti, entuzijazma i vere, karakteristican za generaciju izmedu 18 i 25. Njihovi protesti, od onih koji su po zahtevima ostajali u okviru poretka (1968, 1988), prerasli su vremenom u ozbiljne pobune protiv poretka (1991, 1992, 1993, 1996, 1999) koje su zadavale velike nevolje vlastima. Ali, cak i kad efekti njihovih pobuna na socijalno okruzenje i dnevnu politiku nisu bili preveliki, oni su otvarali prostor za anticipaciju novih civilizacijskih mogucnosti. I - za promene, do kojih se, veruju danas, stize glasanjem, a ne u krvi revolucija. Zbog toga ih je vlast vec proglasila snagama "haosa i bezumlja", kojima niposto ne treba dati sansu da deluju. (U to ime ogradjen je plato ispred Filozofskog fakulteta, rasturene su omladinske organizacije, dovedeno je podobno studentsko rukovodstvo, preuzet je Radio B-92, Studentski kulturni centar vode ljudi bliski rezimi, hapse se aktivisti "Otpora", a Zakon o univerzitetu razdvojio je neposlusne profesore od znatizeljnih studenata.) A opozicija, uz cije su proteste obavezno isli i studentski, oznacila ih je svojim prirodnim saveznikom, jer im je nezadovoljstvo vladajucim poretkom zajednicko. U godini u kojoj opozicija pokusava da dodje do izbora, a vlast se proveri poverenja opire svim silama, podaci da Srbija ima pola miliona mladih izmedju 18 i 23 godine, odnosno da pet odsto gradana stice pravo glasa, dobijaju prvorazredni politicki znacaj. Jer, iskustvo Hrvatske, na primer, govori da izbore dobijaju upravo oni koji na biralista izvuku apstinente i one koji prvi put glasaju. Sve do sredine devedesetih, po misljenju dr Milene Dragicevic Sesic, politicke partije nisu mnogo vodile racuna o mladima. Ali, kada su osetile koliku snagu oni nose i koliki je to politicki potencijal, nastojale su da im se sto vise priblize jezikom i stilom.
- To je isprovociralo cak i JUL da za prosle izbore pokusa da napravi kampanju sa spotovima koji su bliski mladima. "JUL je kul", vrtelo se svakodnevno na televiziji, uz uverenje da ce to biti poziv mladima iz disko klubova i kafica, koji nemaju svoje politicko misljenje, da glasaju za njih. Opozicija se u svojim kampanjama nije mnogo obracala posebno mladim ljudima, nego je kroz opste poruke - okretanje svetu, zalaganje za demokratsko i civilno drustvo - povecavala svoju bliskost sa generacijama koje najvise drze do tih vrednosti, jer zele da ostanu u ovoj zemlji. U tome su narocito prednjacile Demokratska stranka i Gradjanski savez, iako, po misljenju dr Milene Sesic, to nije bilo dovoljno. Opozicione politicke partije, racunajuci valjda da je situacija u zemlji "dovoljno" katastrofalna, a uzroci transparentni, te da se njihova bliskost podrazumeva, nisu ozbiljno postavile mlade kao svoju ciljnu grupu, sto je, uverena je, velika greska.
- Svi izbori do sada su pokazali da je, nazalost, samo emancipovanijem delu stanovnistva do kraja jasno sta nam se desava, a da su svi ostali pod ogromnim pritiskom manipulacije i zamene teza. Zbog toga nije dobro da opozicija podrazumeva da su mladi njeni prirodni saveznici, vec bi trebalo da im se, uoci ovih novih izbora, pazljivije obrate. Strucnjaci za politicki marketing, medjutim, smatraju da opozicija artikulacijom opsteg nezadovoljstva ide naruku mladima, jer je nezadovoljstvo sveopstim zivotom u ovoj zemlji glavna preokupacija mladih. Osim toga, oni veruju da se kljucna politicka pitanja kao sto su odnos prema drzavi, ratovima, naciji, tesko mogu segmentirati prema ciljnim grupama, posto su to prosto problemi cele populacije. Zato se kampanja opozicionih partija nije uvek delila prema ciljnim grupama.
Oni podsecaju i na istrazivanje Instituta drustvenih nauka u Beogradu, koje pokazuje da je 66 odsto socijalista starije od 50 godina, a da je preko 50 odsto pristalica opozicije mladje od 40 godina. Ili, da je medju pristalicama socijalista 64 procenta onih bez osnovne ili sa osnovnom skolom, sto govori da mladi i obrazovani prirodno gravitiraju opozicionim partijama. Pre nekoliko godina uradjeno je i istrazivanje koje je trebalo da pokaze kakva je vrednosna orijentacija srednjoskolaca sirom Srbije. To su upravo oni mladi ljudi koji ce se ove godine prvi put pojaviti na izborima.
- Rezultati tog istrazivanja pokazuju, kaze dr Bora Kuzmanovic, da mladi vise nisu skloni ni socijalistickom drzavnom modelu ni socijalistickoj partiji. Ideja o drustvenoj svojini, u nizu istrazivanja, gubi na znacaju, a socijalna jednakost kao kategorija sve manje je prihvacena. Srednjoskolci Srbije su pokazali pojacanu religioznost, naklonjeni su vise centru i desnici zbog velikog otpora prema vladajucim levim partijama, a oni na nizem uzrastu naglasavali su vaznost sigurnosti, materijalnog standarda i ocuvanja zivotne sredine kao uslova za normalan zivot. Opsta karakteristika mladih danas je njihova visoka politizovanost. To nije cudno, smatra dr Milena Sesic, jer su se oni politicki odredili kroz velike dogadjaje kojima su bili svedoci, kroz ratove, mobilizacije, studentske proteste. Problem je, medjutim, sto mladi danas sve manje imaju mogucnosti za svoj angazman. Fakulteti su postali mesta pod budnim okom vlasti, Savez studenata postao je produzena ruka rezima, a omladinske organizacije odavno su izgubile svaki smisao.
- Zbog permanentne represije, studentski parlament nije mogao da se odrzi, alternativne studentske organizacije nemaju sansu, clanove "Otpora" hapse i tuku, omladinske organizacije vise ne postoje. Sve je razbijeno i atomizovano kako ne bi doslo do udruzivanja studenata. Tako se stvara utisak da su mladi, uprkos velikoj politizaciji, postali pasivni i pomalo nezainteresovani za ucestvovanje u politickom zivotu.
- To je, medjutim, samo privid, kaze dr Bora Kuzmanovic. Njihovi stavovi i vrednosne orijentacije, sudeci po svim istrazivanjima koja su obavljena, nisu se promenili. Ali, promenila se, izgleda, njihova percepcija mogucnosti uticaja. Zavladao je izvesni pesimizam, slicno kao i kod gradjana. Doduse, opsti osecaj nemoci uvek prati velike socijalne pokrete, jer oni se nikada ne mogu realizovati onako kako to ucesnici ocekuju. Visak ocekivanja uvek je razlog razocaranja. Uz to ide i zamor. Retko se desava da ista generacija dva puta, sa istom strascu, ponovi pobunu.
Potrebno je, ocigledno, da pristigne nova generacija koja veruje da je moguce menjati svet i da je bas njima pripala ta duznost. Oni koji su 1996. upisali fakultete, ove 2000. godine zavrsavaju studije. Dolazi nova generacija, sa viskom hrabrosti, entuzijazma i vere. Ali i sa hipotekom da je medju njima najvise apstinenata na izborima. O tome ovih dana brinu aktivisti "Otpora", ali bi, ocigledno, morale i politicke partije.
