Izvor: RTS, 16.Feb.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (16. 02. 2009.)
Osujećen Legijin plan za bekstvo, Malovićka vraća milione, ostali ne daju pare, Udar od aprila, Kupovina bez zaštite, neki su od naslova iz beogradskih dnevnih novina
Osujećen Legijin plan za bekstvo
Istražni organi veruju da je Milorad Ulemek Legija (41) planirao prošle nedelje da pobegne iz Okružnog zatvora u Beogradu. Pretpostavlja se da je Ulemek iscenirao da mu se zdravstveno drastično pogoršalo zbog čega je zahtevao da bude prebačen na Vojnomedicinsku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << akademiju. Pretresom njegove ćelije pronađena je verna plastična kopija automatskog pištolja „duga devetka", saznaje „Blic".
- Pretresom Ulemekove ćelije, pronađena je plastični kopija pištolja. U ponedeljak uveče iznenada mu je skočio pritisak zbog čega je zatražio je da ga pregledaju na VMA. On je, posle pregleda u zatvorskoj bolnici, dobio uput, ali je odlučeno da se Ulemek nikako ne izvodi iz Centralnog zatvora - kaže izvor „Blica".
Istražni organi veruju da je vreme za bekstvo bila noć između 9. i 10. februara. Sat posle ponoći Ulemek se požalio stražaru da mu je loše. Zatvorski čuvar je odmah obavestio dežurne lekare zatvorske bolnice, gde je Ulemek ubrzo prebačen. Na pregledu je konstatovano da ima visok pritisak i Ulemek tada zahteva da ide na dalja ispitivanja na VMA. Prema saznanjima „Blica", lekari zatvorske bolnice su mu i napisali uput.
- U ovakvim situacijama lekarski uput nije dovoljan pa je dva sata iza ponoći obavešten upravnik beogradskog Okružnog zatvora Miroslav Micić. On je odmah pozvao direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija pri Ministarstvu pravde Milana Obradovića, koji je obavestio ministarku pravde Snežanu Malović o lekarskom uputu da se Ulemek prebaci na VMA.
Tada je odlučeno da se Ulemek nikako ne izvodi iz zatvora. Naređeno je da se hitno pozovu lekare te ustanove koji bi s neophodnom opremom došli i pregledali ga unutar zatvorskih zidina - navodi izvor „Blica".
Šestočlana ekipa lekara VMA ubrzo je došla je u zatvorsku bolnicu i obavila pregled najpoznatijeg zatvorenika u Srbiji. Oni su, navodi izvor „Blic", utvrdili da Ulemek zaista ima visok pritisak. Prema saznanjima „Blica", kao jedna od mogućnosti za Ulemekov stanje naveden je uticaj nekog hemijskog sredstva koje je namerno popio. Posle pregleda, Ulemek je vraćen u ćeliju u „Hajatu", najčuvanijoj zatvorskoj jedinici.
Iste noći, prema rečima izvora „Blica", u blizini VMA primećeno je sumnjivo vozilo.
AFERA RIK: Malovićka vraća milione, ostali ne daju pare
Ministarka pravde Snežana Malović potvrdila je juče da će vratiti 2.040.844 dinara koja je u 2008. godini naplatila na ime honorara za angažman u Republičkoj izbornoj komisiji. Međutim, sudija VSS Sonja Brkić i svi ostali „milioneri iz RIK-a" i dalje uporno odbijaju da vrate bar deo para koje su naplatili zloupotrebljavajući zakon (pogledajte tabelu)! Što je još strašnije, stranke koje su delegirale članove RIK-a ne traže od „milionera" da vrate novac!
Tamara Stojčević (DS), Marko Danilović (DSS) i Veljko Odalović (SPS), bivši i sadašnji sekretari RIK-a, odbijaju da vrate i dinar, iako su istovremeno bili i na sekretarskim funkcijama i primali plate u Skupštini, odnosno Vladi Srbije! I dok Danilović već danima tvrdoglavo odbija da razgovara sa novinarima, Stojčevićka i Odalović kažu da nisu ništa nezakonito uradili.
Članovi RIK-a iz SRS-a takođe neće da vrate pare, iako u njihovim slučajevima ima i nepotizma (Krasić i Radeta), kao i nespojivosti funkcija i plata (slučaj Jelice Baković). Članovi RIK-a iz SNS-a zasad ne planiraju da vrate pare, mada zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić ne isključuje takvu mogućnost.
U G17 Plus, koji u „milionerskom RIK-u" predstavljaju Miodrag Popović i Željko Grošeta, očekuju da prvi korak povuku najodgovorniji, pre svega oni kod kojih je već utvrđen sukob interesa. Po više od dva miliona dinara uzeli su i članovi Nove Srbije Ljiljana Berić i Jovo Popović. Inače, Berićka je i sekretar Skupštine grada Niša, dok je Popović advokat.
- Ljiljana Berić je izbačena iz stranke upravo zbog novca iz RIK-a, tako da mi ne možemo da joj naredimo da vrati novac. Čim smo saznali, mi smo je isključili i iz RIK i iz partije - kazala nam je potpredsednica NS-a Dubravka Filipovski. Na pitanje šta je sa Jovom Popovićem, koji je takođe uzeo dva miliona dinara, ona nam je rekla da je on advokat, a da će ako utvrdi da je nešto nelegalno učinio, stranački organi doneti odgovarajuću odluku.
Na dvostrukim državnim jaslama bio je i Zoran Balinovac (DSS). Međutim, potpredsednik te stranke Slobodan Samardžić nije mogao da nam bilo šta kaže o eventualnom vraćanju novca.
DS je od svojih članova zatražio da podnesu ostavke u RIK-u, ali ne i da vrate novac. U DS-u, svi od portparolke do zamenika predsednika, izbegavaju pozive Presa.
Udar od aprila
Veća cena električne energije biće udarna tema u Srbiji u narednih mesec dana, ali, prema dosadašnjim najavama, poskupljenje ovog energenta može se očekivati od 1. aprila. Iako Elektroprivreda Srbije nije uputila zvaničan zahtev ni Agenciji za energetiku ni Vladi Srbije, već duže vreme se spekuliše da bi povećanje moglo da bude oko osam odsto, što je na nivou projektovane inflacije.
- Potrebno je da i privreda i građani imaju najjeftiniju električnu energiju. Mi spremamo niz mera koje će omogućiti da EPS spremno dočeka sledeću sezonu, a da to ne bude na uštrb remonta - najavio je nedavno i Petar Škundrić, ministar energetike. - Analiziraće se eventualna nova cena struje, ali je dogovoreno da svaka promena cene energenata ne sme da izazove inflacioni udar.
U EPS, pak, objašnjavaju da je pre nekoliko meseci bilo obećanja da bi u ovoj godini mogle da se dogode dve korekcije cenovnika, ali da zasada stoji samo jedno povećanje i to, možda, za osam procenata. Ovih dana menja se i plan poslovanja ove kompanije, a već se računa da će zbog nedovoljne korekcije i manjak od prihoda EPS biti čak 150 miliona evra.
- Bez poskupljenja struje neće biti ni sredstava za održavanje, a kamoli za investicije - tvrde u EPS. - Preti urušavanje sistema, i kako će onda takav EPS da bude privlačan partner potencijalnim strateškim investitorima za izgradnju termoelekrane "Kolubara B" i novog bloka u TE "Nikola Tesla".
Prema oceni Davora Savina, saradnika Ekonomskog instituta, kilovat-čas struje morao bi da poskupi za oko 60 odsto u proseku za sve potrošače u Srbiji da bi cena dosegla nivo koji bi obezbeđivao obnavljanje postrojenja za proizvodnju električne energije.
- Cena struje sada predstavlja više socijalnu nego tržišnu kategoriju i prodajna cena mora da pokriva proizvodne troškove i da sadrži najmanje realnu amortizaciju - ističe Savin. - Sadašnja cena kilovat-časa u Srbiji je ispod pet evrocenti, a to je u proseku za oko 55 odsto niže nego u zemljama Evropske unije.
Prema njegovim rečima, socijalni aspekt cena struje i drugih proizvoda i usluga nije stvar preduzeća koja te proizvode nude nego socijalne i budžetske politike zemlje. On smatra i da bi više cene naterale potrošače na veću štednju i efikasniju upotrebu.
Prema rečima Miroslava Spasojevića, načelnika odeljenja za održivi razvoj u Ministarstvu energetike, EPS je sa prošlogodišnjim povećanjem dostigao cenu struje od 5,6 evrocenti po kilovat-času, a sada je to 4,6 evrocenti.
- Ako se ne odobri poskupljenje struje biće problema pri remontu postrojenja - kaže Spasojević. - Ako se zakasni s povećanjem cena, pitanje je da li će s postojećim kapacitetom EPS biti spreman za sledeću zimu.
Spasojević kaže i da mora da se napravi socijalna karta, tako da građani koji stvarno ne mogu da plaćaju ekonomsku cenu struju plate manje, a da industrijski giganti ne dobijaju struju po bagatelnoj ceni.
Kupovina bez zaštite
Kada je, mesec dana pošto je kupio novi laptop, kupac otišao kod prodavca da se požali na rad skupog računara, umesto prodavnice tehničke robe - zatekao je pekaru. Prethodni vlasnik je radnju u beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra zatvorio preko noći. Komšije kažu - nije više mogao da plaća kredite i skupu rentu u prometnoj beogradskoj ulici. Slaba uteha za sve potrošače koji su baš ovde nabavili uređaje sa garancijom od pet godina.
I dok se ovih dana priča o propasti najvećeg trgovca tehničkom robom u Srbiji, malo je poznato da je mesecima pre „Eltima" „popucalo" na desetine malih trgovaca kompjuterima i računarskom opremom. Sudbina nelikvidne privrede, do guše zaduženih proizvođača i maloprodavaca, okupira pažnju javnosti, traže se uzroci i pronalaze rešenja, dok na jednostavno pitanje ko će obeštetiti na hiljade nezadovoljnih potrošača niko nema odgovor. Samo prošle godine, prema podacima tržišne inspekcije, bilo je oko 3.500 prijava, uglavnom zbog neispravnih tehničkih uređaja i drugih proizvoda za domaćinstvo.
Izgleda da Srbija već snosi posledice dugogodišnjih upozorenja evropskih institucija da su ovde kupci obespravljeni, kao i da bi država koja teži ka EU trebalo ozbiljnije da se pozabavi ovom temom. U poslednjem izveštaju „Progres riport 2008" skreće se pažnja na to da nemamo ujedinjenu i jaku nacionalnu organizaciju potrošača.
Prema izveštaju Evropskog komiteta za ekonomiju i društvo, Srbija se upozorava i na visok nivo korupcije, jer su neka od udruženja u ovom sektoru u privilegovanom odnosu sa vlašću pa su im dostupnija sredstva koje država izdvaja za poboljšanje potrošačke zaštite, tvrdi Edina Popov, predsednica Asocijacije potrošača Srbije (APOS).
Sve do 2002. godine Srbija je imala nekoliko potrošačkih organizacija, a danas više od 60. Mnogi su, pošto je država odrešila kesu, a bio je najavljen i novac iz evropskih fondova, u ovom sektoru videli samo dobru priliku za zaradu. Zato neke od njih nekoliko godina postoje samo na papiru, a dešavalo se i da jedan čovek osnuje više organizacija.
