Izvor: RTS, 16.Jan.2009, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (16. 01. 2009.)
Novosti: Skrivan masakr nad Srbima; Pres: Nabijali smo zarobljene Srbe na kolac!; Blic: Svakom po 24 evra od prodaje NIS; Politika: Dinkićevo ministarstvo priprema ekonomske diplomate
Beogradski dnevni listovi danas pišu o bilansu povređenih na ledu u Srbiji, ali i o svedočenjima o zločinima nad Srbima na Kosovu i Metohiji i Bosni i Hercegovini, koliko ćemo dobiti od prodaje NIS-a, izboru ekonomskih diplomata Srbije u svetu, ...
Skrivan masakr nad Srbima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Neviđeni prizori kakve su gledali italijanski vojnici koji su sakupljali tela Srba masakriranih na Kosovu. Otkrića o tajnim zarobljeničkim logorima, u Albaniji, koje su držali borci za otcepljenje iz OVK. I jezive sumnje da su nekim zaroboljenicima uzimani organi i prodavani na crnom tržištu.
To je druga strana ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji, na kojoj Srbi, od krvnika, postaju žrtve etničkog čišćenja, piše italijanska "Panorama" i ekskluzivno objavljuje fotografije italijanskih vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999, posle bombardovanja od strane NATO, i zatekli tela ostala od egzekucija kojima su se bavili Albanci.
- Osećao se zadah smrti, kilometar za kilometrom. Našli smo zajedničke grobnice Kosovaca koje su ubijali Srbi, ali rat se nije završio onako kako smo se nadali - rekao je general Mauro del Vekjo, sada član italijanskog Senata. Te godine komandovao je snagama od sedam hiljada ljudi, počev od Italijana, koji su među prvima ušli na Kosovo.
Na jednoj slici vidi se mlada žena odevena u crno čije je lice prekriveno krvlju, a na grudima se vidi rupa od projektila. Egzekucija, telo je ostavljeno na seoskom putu, potom iz pijeteta pokriveno italijanskim maskirnim platnom. Na drugoj fotografiji muškarac sede kose, go do pasa, bačen na šljunkovitu obalu reke. I vojnici koji nose plastične vreće sa telima.
- Na tim fotografijama su srpske žrtve - seća se Del Vekjo. - Niko nije sakupljao njihova tela, ona su ostavljana na nezamislivim mestima. Kao u Đakovici, gde smo u jednoj fabrici našli žrtve - Rome. Odgovorni za ta ubistva su gerilci iz OVK. Danas je raspuštena, premda su mnogi njeni članovi pripadnici novih snaga bezbednosti zemlje koja je od skora nezavisna, piše "Panorama".
Godine 2003. policija UN našla je u oblasti Dečana jeziv foto-dokument, koji je toliko brutalan da je "Panorama" odlučila da ga ne štampa. Fotografije prikazuju grupu pripadnika OVK koji pokazuju odrubljenu glavu jednog Srbina. Gerilci se zadovoljno cere, a potom ih kamera beleži i sa dve glave u jednom džaku. Srpski list "Večernje novosti", piše "Panorama", identifikovao je i krvnike i žrtve.
Kada su slike snimljene, tokom rata, tu oblast je kontrolisao Ramuš Haradinaj, komandant OVK koji je posle postao premijer.
Amerikanac hrvatskog porekla Čak Sudetić radio je kao istražitelj Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju i redovno izveštavao o sukobima na Balkanu za "Njujork tajms". Zajedno sa bivšom glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte on je napisao knjigu o ratnim zločinima počinjenim na tlu bivše Jugoslavije, "Lov".
U toj knjizi se pominje kriminalna organizacija koja je srpske zarobljenike koristila kao "osnovne sirovine". U tajnim albanskim klinikama njima su vađeni organi koji su kasnije prodavani.
Sudetić je u intervjuu italijanskom časopisu "Panorama", između ostalog, rekao da je oko 400 Srba prebačeno preko granice i ubijeno, a da su nekima od njih su vađeni organi. Među žrtvama je bilo i Roma, žena različitih nacionalnosti, pa čak i Albanki, dodaje Sudetić za "Panoramu", čije pisanje prenose "Novosti".
Nabijali smo zarobljene Srbe na kolac!
Oficir Al Kaide Ali Hamad, državljanin Bahreina, koji je ove nedelje zatražio azil u Srbiji posle odležane 12-godišnje zatvorske kazne u Bosni, priznaje da je i lično za vreme rata u BiH učestvovao u stravičnim zločinima odreda „El Mudžahedin" nad Srbima i Hrvatima!
Ali Hamad kaže da sada sve priznaje zbog „griže savesti", i da za sebe ne traži nikakve privilegije. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je Vladi Srbije da Ali Hamadu omogući dolazak u Srbiju i svedočenje. Prenosimo delove njegovih ranijih svedočenja o zločinima:
- Najveći broj ubistava izvršio je Egipćanin Abu Mina, oficir zadužen za bezbednost i specijalne zadatke u odredu „El Mudžahedin". Mina je ljude ubijao motornom testerom i velikim nožem. On je ubijao zarobljene Srbe u Zavidovićima. Pred postrojenim mudžahedinima on je Srbima sekao glave sekirom i velikim nožem... Sekao je žive ljude motornom testerom, naređivao nam da nabijamo zarobljenike na kolac i da ih ostavljamo da umru u najgorim mukama...
- Abu Mina je ubio četrnaestogodišnjeg dečaka na području Orašca, gde se izvodila obuka pripadnika odreda „El Mudžahedin". Dečakovog oca su prisilili da gleda kako mu ubijaju sina...
- U okolini Orašca lično sam video ubistvo jednog Srbina. Pre ubistva zarobljena su četiri katolička fratra, a trebalo je da budu razmenjeni za naše vojnike. Abu Maiz iz Saudijske Arabije je tada fratrima rekao: „Sada ćete videti kako mudžahedini ubijaju". Onda je pozvao Sabahudina. Dao mu je nož i rekao: „Mi ćemo ti omogućiti da ubiješ jednog Srbina". Taj Sabahudin je, inače, bio invalid, nije bio sposoban za borbu... Tada je Asim Ramulju udario žrtvu i oborio je na zemlju. Držao mu je noge, a Sabahudin mu je seo na leđa i zaklao ga. Zatim je Abu Maiz odvojio glavu od tela i odneo je do zarobljenih fratara, terao ih je ljube odrubljenu glavu...
- Abu Maiz je pričao da je on zajedno sa Imadom El Misrijom, Abu Minom, Abu Mealijom, Abdul Barom i Abu Hamazom ubio dvojicu Britanaca, novinara Bi-Bi-Sija.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kaže da bi Ali Hamad mogao da bude vrlo koristan svedok.
- Mi imamo predmet o zločinima nad Srbima u Zavidovićima od jula do septembra 1995. godine. Imamo i izjave devetoro svedoka... Zainteresovani smo za Hamadovo svedočenje jer je on u to vreme bio pripadnik odreda mudžahedina, koji je delovao pod komandom Armije BiH. Međutim, videćemo šta će nam on još ponuditi preko svog advokata, s kojim bi uskoro trebalo da se sretnemo - kaže Vukčević.
U Tužilaštvu napominju da se slučaj Zavidović ubraja u najstrašnije masakre. Pripadnici odreda El Mudžahid, sastavljenog od fanatičnih dobrovoljaca iz arapskih zemalja, jednom prilikom su zarobili 60 srpskih vojnika. Zarobljeni Srbi su u kampu u selu Gostovići kod Zavidovića prošli kroz neviđene muke i torturu, a na kraju su im Alahovi ratnici odsekli glave. Zarobljene srpske vojnike mudžahedini su terali da jedni druge ubadaju noževima, zakivali su ih žive za ogradu, kroz polne organe im zabijali eksere... Sva zverstva su snimali video-kamerom. Jedno vreme takve video-kasete su mogle da se iznajme u Domu kulture u Zavidovićima.
Duško Tomić, advokat Ali Hamada, kaže da je njegov klijent progovorio jer se „duboko kaje".
- On ne traži trajni azil, već samo status privremeno iseljenog lica na tri meseca, kako bi se proverili njegovi navodi. Posle toga bi se vratio u rodni Bahrein. On misli da Srbija ima interes da se sazna istina o svim zločinima koje su nad srpskim narodom počinili mudžahedini u BiH - priča Tomić.
Svakom po 24 evra od prodaje NIS
Kreatori ideje, a kasnije i popularnog Dinkićevog zakona o besplatnim akcijama, ne odustaju od priče u koju sada retko ko veruje. Stručnjaci se na najnovije najave o dodeli besplatnih hartija od vrednosti sredinom godine kiselo smeškaju uz tvrdnje da su ponovna obećanja populizam i zamajavanje građana Srbije.
Ekonomisti ističu da je bilo kakvo državno darivanje apsolutni promašaj budući da privreda ulazi u recesiju, a da će akcije, čak i da ih bude na leto, imati minimalnu vrednost. Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, ponovio je u sredu da će građani dobiti obećanih 1.000 evra nakon podele svih akcija, mada se ogradio objašnjenjem „da će krajnju cenu ipak odrediti tržište".
Prostom matematikom koja kaže da roba vredi onoliko koliko je kupac za nju spreman da plati, može se preračunati koliko će vredeti letnja podela prvih akcija. Cena za ceo NIS, uprkos brojnim debatama, ostala je oko 800 miliona evra (za 51 odsto dogovoreno 400 miliona evra), a 15 odsto koliko sleduje građanima bilo bi 120 miliona evra. To znači da bi svaki od 5,1 miliona budućih akcionara mogao dobiti deonicu vrednu svega 24 evra.
Na berzi u Srbiji sve je manje onih koji bilo šta kupuju, a cene najlikvidnijih vrednosnih papira trenutno su na tržištu ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. To je posledica činjenice da su ih ulagači u poslednjih šest meseci samo prodavali kako bi izvukli keš, i to sa što manje gubitka. Ono što bi građani trebalo da znaju jeste da im ove akcije mogu vredeti i više ukoliko bude kupaca, ali je u ovom trenutku verovatnoća da za jednu akciju mogu da dobiju i 10 evra.
- Kao građanin i budući vlasnik akcija ne očekujem da će paket vredeti 1.000 evra, niti ljudi treba tome da se nadaju, a budući da će njihovu cenu odrediti tržište, verujem da će iznos biti manji. Vrlo je moguće da akcije NIS-a vrede i manje od 24 evra na berzi jer je pitanje ko će to hteti da kupi i kome je u interesu da postane manjinski akcionar NIS-a kad se zna kako su manjinski akcionari u Srbiji nezaštićeni. Verujem da je većinu građana odavno prošao prvi optimizam u vezi sa tih navodnih 1.000 evra. Jedino je sigurno da će tih akcija biti, jer je tako zakonom predviđeno i sada nema nazad - kaže Ana Jolović, stručnjak za finansijska tržišta u Centru za slobodno tržište.
Dinkićevo ministarstvo priprema ekonomske diplomate
Do kraja januara trebalo bi da budu objavljeni prvi konkursi za izbor ekonomskih diplomata Srbije, saznaje „Politika" u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj. U sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja predviđena su 32 radna mesta ekonomskih diplomata, na bilateralnoj osnovi.
Ovo je prvi put da Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj postavlja ekonomske savetnike u DKP-ima ( Diplomatsko-konzularna predstavništva), i to na osnovu Zakona o ministarstvima, donetog maja 2007. godine. Ranije je izbor ekonomskih savetnika, odnosno atašea, bio u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova. Ti ljudi, koje je MSP svojevremeno postavio, vraćaju se u zemlju, zavisno od toga kada im ističe mandat, čuli smo iz upućenih diplomatskih izvora.
U Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj kažu da ekonomski savetnici neće biti birani samo iz tog, nego i iz ostalih ministarstava i vladinih institucija. Izbor će biti obavljan na osnovu javnog konkursa, a ceo proces trajaće od tri do pet meseci. Njihov zadatak će biti da „što aktivnije" promovišu Srbiju kao poželjnog ekonomskog partnera. Predviđeno je da najpre prođu specijalnu obuku i da nakon nekoliko meseci budu upućeni na svoja radna mesta u diplomatsko-konzularna predstavništva širom sveta.
Zemlje u koje će biti delegirani odabrane su prema obimu robne razmene i investicija koje dolaze iz tih zemalja, ali i prema njihovom značaju u ukupnim odnosima sa Srbijom. Zbog toga se može dogoditi i da broj ovih diplomata kasnije bude menjan, ukoliko bude promena u ekonomskoj saradnji sa pojedinim zemljama.
Model delegiranja ekonomskih savetnika koji se sada primenjuje kod nas postoji u gotovo svim razvijenim zemljama i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja koristilo je njihova iskustva u pripremama za uspostavljanje ovog, za Srbiju novog, mehanizma delegiranja diplomata. Sa Ministarstvom spoljnih poslova potpisan je sporazum o delegiranju ekonomskih diplomata kojim je regulisan položaj ekonomskih savetnika u DKP-ima. Kanada, koja ima veliko iskustvo i uspešnu ekonomsku diplomatiju, pomoći će u obuci odabranih kandidata za savetnike.
Prioritetno, u prvoj polovini ove godine, ekonomske diplomate će, kako „Politika" saznaje u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, biti delegirane u Rusku Federaciju, zemlje EU (Nemačku, Italiju, Francusku, Austriju, Veliku Britaniju, Grčku i Sloveniju), zemlje CEFTA (Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju), kao i Kinu i SAD.
Zasad je poznato i da će do kraja 2009. godine bitiupućenii u Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Ukrajinu, zatim u Švajcarsku, Tursku, Indiju i Južnu Koreju.
Prilikom izbora gradova u ovim zemljama u kojima će raditi ekonomske diplomate vodilo se računa da to budu poslovni centri.
