Izvor: B92, 18.Feb.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"NIN", 17. februar
pise: Dragan Bujosevic
Kritika drugarice Markovic
Medju socijalistima se prepricava da je Mira Markovic zamerila beogradskim socijalistima da nisu bili dovoljno ostri prema opoziciji, pa ih je posavetovala da prouce kako to rade oni na republickom nivou. Cak im je profesorka ispumpala sujetu pitanjem kako ce izaci opoziciji na izborni dvoboj tajnim glasanjem, kada ni medju sobom nisu uspeli da ih organizuju nego su se opredelili za javno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biranje funkcionera. Ono sto je izvesno, jeste da ce Kongres (sa koga novinari "NIN"-a nece moci da izvestavaju) biti pun reci "obnova", "razvoj" i "reforme", kao i zestine, snage i odlucnosti. U to ime (pre)ziveli!
Ivica Dacic je lupio rukom o sto. Nije se culo, ali se lepo videlo u izvestaju Radio-televizije Srbije u utorak uvece (15. februar). Zestina! Snaga! Odlucnost! Tako se sasvim opravdanim pokazao naslov kojim je "NIN" krajem januara opisao pripreme za Cetvrti kongres socijalista : "Juris na Beograd". Ako je Dacic, koji je zavrsio osmogodisnji kuluk portparola vladajuce stranke, dozvolio sebi lupanje sakom ili pesnicom o sto, onda se to moze tumaciti i tako da ce Cetvrti kongres Socijalisticke partije Srbije (17. februar) biti posvecen onome sto mu pise na plakatu "Obnova, razvoj, reforme" jednako koliko i dokazivanju zestine, snage i odlucnosti. Na svecanom i radnom skupu kada je Dacic postao sef prestonickih socijalista (odakle se cesce ide na vrh Ivan Stambolic, Slobodan Milosevic ili u "disidente" Bora Pavlovic, Buca Pavlovic, Nebojsa Covic, nego u prosecnost), zestine, snage i odlucnosti bilo je i vise nego obnove, razvoja i reforme. Dragan Tomic, predsednik Skupstine Srbije: "Moramo uciniti sve da pobedimo u Beogradu". Milan Milutinovic, predsednik Srbije: "U proteklom periodu, socijalisti Beograda bili su korektna, moglo bi se reci suzdrzana i blaga opozicija. Sada, posle skoro cetiri godine, nema i ne moze da bude mesta za razumevanje." Ivica Dacic: "Oslobodicemo Beograd, obnovicemo ono sto su dahije beogradskog pasaluka unistile i rasprodale."
Borbenost
Ako su nekome ovo recenice preteranog radikalizma, one to nisu bile i za profesorku Mirjanu Markovic, predsednika JUL-a. Medju socijalistima se prepricava da je profesorka zamerila beogradskim socijalistima da nisu bili dovoljno ostri prema opoziciji, pa ih je posavetovala da prouce kako to rade oni na republickom nivou. Cak im je profesorka ispumpala sujetu pitanjem kako ce izaci opoziciji na izborni dvoboj tajnim glasanjem, kada ni medju sobom nisu uspeli da ih organizuju nego su se opredelili za javno biranje funkcionera. Ovu drugarsku kritiku socijalisti ne shvataju kao zabijanje noza u ledja. Pojavljivanje drugarice Markovic za njih je pre svega dokaz teze da ce u narednom periodu SPS imati primat nad JUL-om, da ce biti izborna radilica levice. Ranije se dogadjalo da je predsednik socijalista Slobodan Milosevic zaobilazio neke njihove skupove ili novogodisnje koktele, a da se pojavljivao na istim julovskim manifestacijama. Profesorka Markovic se tako nije ponasala, pa se zato i ne pamti kada je bila na nekom od izbornih skupova socijalista. Tim veci je znacaj njenog dolaska u Centar "Sava", tumace opusteniji socijalisti. A jedan medju njima razloge profesorkine kritike vidi u njenoj ljutnji sto socijalisti uvereni da je "Sloba ponovo nas i da je SPS opet partija broj 1" nisu dovoljno paznje posvetili jedinstvu levice, odnosno sto skoro i da nisu pominjali JUL. Tacnije, po "Politikinom" izvestaju, jedino je Milan Milutinovic pomenuo "SPS i sve leve i patriotske snage". Tomic i Dacic ni toliko. Ipak, nije li Dacicevo lupanje o sto dokaz da socijalisti ozbiljno shvataju preporuku da treba da budu zesca opozicija opoziciji, da slede primer republickog brata ili da se u krajnjoj liniji ugledaju na glasnogovornika i prvogovornika Vlade narodnog jedinstva Vojislava Seselja koji je najavio smrt novinarima.
Hitler
Jedan julovski funkcioner misli da ce "verbalnog nasilja i te kako biti na Kongresu socijalista, ali da se dalje od toga nece ici". Kao dokaz sopstvenog optimizma on podseca na izjavu socijaliste Branislava Ivkovica, ministra koji je rekao da pretnja novinarima radikalskog predvodnika nije i stav Vlade Srbije. (Ne zna se da li je ovo Ivkovicev licni stav ili je ta izjava usledila posle konsultacija u vladi, odnosno SPS-u.) Drugi julovac se plasi da ce u verbalnom ratu posle Kongresa mnogo aktivnije da budu njegove partijske kolege i radikali: "Mi smo cesto bili kanal za izlivanje pogani na glavu opozicije, a socijalisti su ostajali cisti, cak toliko da su i u opoziciji govorili kako su oni nesto potpuno drugo, da je sa njima saradnja moguca, dok sa nama nije". Ipak, SPS je pokazao zube: nije dozvolio pristup Kongresu novinarima studija B, "Blica", "Vecernjih novosti", "Glasa javnosti", "Danasa", Radija B2 92 i Indeksa, Agenciji Beta i Fonet, nedeljnicima "NIN" i "Vreme". Takav radikalizam u podeli novinara na "nase" i "njihove" nije ranije odlikovao socijaliste, iako je sasvim jasno bilo da su srdacni osmeh i dugotrajno caskanje bili namenjeni prvima a ledena suzdrzanost i "nemam vremena za razgovor" drugima. Ako ce pojacani radikalizam prema svima koji misle drugacije biti odlika i Kongresa i postkongresnog ponasanja socijalista, to ne znaci i da ce oni u svemu ici sa radikalima podruku. Naprotiv, izgleda da je konacna odluka da na izbore "patriotski blok" izadje u dve kolone : SPS-JUL, jedna kolona, radikali druga kolona. Izgleda da je trust mozgova levice razmisljao slicno jednom julovcu: "Dugorocno, jedino Seselju odgovara stanje sto gore - to bolje. Njemu ne odgovara demokratizacija, ne odgovara otvaranje prema svetu, ne odgovaraju dobrosusedski odnosi, ne odgovara neki novi Dejton, ne odgovaraju korektni odnosi u politickom zivotu. On zna da nema snage da sam na izborima dobije vlast, ali racuna da bi u haosu ili ozbiljnom gradjanskom sukobu bilo dosta onih koji bi mu gurnuli vlast u ruke kako bi on radikalnim metodama zaveo red. Nemci su tako vlast utrapili Hitleru, ceo svet je iskusio posledice radikalnog zavodjenja reda, rada i discipline." Levica zna jos dve cinjenice: da je nemoguc bilo kakav povratak u svet, bilo kakva saradnja sa Zapadom dok su u cvrstom zagrljaju sa radikalima (mada je i vajni Zapad razmisljao i o mogucnosti rusenja Slobodana Milosevica pomocu Seselja) i da ce glasaci levice - pokazuju istrazivanja javnosti - kazniti pojavljivanje crveno-crne koalicije na izborima. Jedno novo ispitivanje javnosti pokazuje da socijalisti stoje "nikada gore", jos gore u koaliciji sa JUL-om, a narocito sa radikalima. "Na duzu stazu levici je bolje i da izgubi na izborima nego da ih dobije u savezu sa radikalima", zakljucak je jednog julovca. Ali, ako sada izgleda da postoji odluka o pojavljivanju "patriotskog bloka" na izborima u dve kolone, cini se da je sada mnogo manje izvesno, nego krajem januara, kada ce biti raspisani lokalni izbori. Pre dvadesetak dana vecina socijalista i julovaca je tipovala da ce lokalni izbori uslediti ubrzo posle Cetvrtog kongresa: u aprilu ili maju. Sada radije slezu ramenima. Razlog za to nije samo sto je Slobodan Milosevic na jednom novinarskom skupu rekao da ce izbori biti "na vreme" (bas kao sto je to objasnio Ivica Dacic na redovnoj konferenciji za novinare), vec strah da ce se bar na lokalnom nivou opozicija pojaviti u jednoj koloni.
Zapad
Od 1990. godine Milosevic je radio sve sto je mogao da se opozicija na izborima pojavi, modernim jezikom receno, u sto vise kolona. Nema razloga da se tako ne ponasa i sada, iako mu novi nacin izbora na lokalnom nivou (opstine i gradovi) u startu daje veliku prednost u odnosu na izbore odrzane 1996. godine. (Podsetimo: u mnogim gradovima socijalisti su 1996. godine izbore izgubili, potom ih pokrali, pa tek uz prinudu - sto bi oni rekli takozvane - medjunarodne zajednice i tromesecne domace demonstracije vratili glasove.) Milosevicev problem je sada sto opozicionare nece moci da posvadja tek jeftinim tracevima koje ce siriti "onaj ko treba", niti pozivanjem na razgovore jednog ili drugog lidera opozicionih stranaka. Da bi ovoga puta posvadjao opoziciju, Milosevic ce morati da uveri bar jednog od njenih lidera da mu na Zapadu ponovo cvetaju ruze. Za to ce potvrdu lider opozicije traziti na Zapadu, a ne od Milosevica. Naravno, da celo ovo objasnjenje moguceg odrzavanja lokalnih izbora "na vreme" (do novembra ove godine) moze da padne u vodu i pre nego sto budete procitali ovaj tekst. Jer, to je Milosevic: on svoje odluke drzi u tajnosti do poslednjeg casa. Tako je, upitan ko ce umesto Dacica biti novi portparol, odgovorio sa "videcemo" a na insistiranje da se to mora znati pre redovnih konferencija za novinare koje se odrzavaju cetvrtkom, rekao da ce se to onda znati u sredu. Ono sto je izvesno, jeste da ce Kongres (sa koga novinari "NIN"-a nece moci da izvestavaju) biti pun reci "obnova", "razvoj" i "reforme", kao i zestine, snage i odlucnosti. U to ime (pre)ziveli!
.jpg)
