Izvor: RTS, 15.Okt.2009, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (15. 10. 2009.)
Press: Vuk Jeremić: Srbija nikada neće pristati na ukidanje RS!, Novosti: Srbe sad plaše istrage, Politika: Albanci formiraju nacionalni savet, Blic: Šutanovac traži da Ponoš da otkaz, piše dnevna štampa
Vuk Jeremić: Srbija nikada neće pristati na ukidanje RS!
Jeremić dodaje i da je stav Srbije da tri naroda u BiH treba da se dogovore o budućnosti svoje zemlje i da će Beograd prihvatiti svako rešenje koje konsenzusom usvoje demokratski izabrani predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Bošnjaka, Srba i Hrvata.
- Centralni strateški prioritet Srbije jeste integracija zapadnog Balkana u EU. Sve zemlje regiona, uključujući i BiH, treba što pre da ostvare svoje pravo na evropsku budućnost. Mi smatramo da su konstitutivni narodi BiH ti koji odlučuju kakvu vrstu unutrašnjeg uređenja žele da imaju, a svaka odluka treba da bude donesena onako kao što dejtonski ustav i predviđa, konsenzusom. To rešenje bi trebalo da omogući efikasnije funkcionisanje BiH i ubrzanje procesa njenih evrointegracija.
- Nije moguće ukinuti Srpsku i ne verujem da je to bilo čija namera. Mi ćemo kao Srbija podržati svako rešenje koje je rezultat kompromisa između tri konstitutivna naroda. Želimo stabilnu, jedinstvenu BiH, sa snažnom i prosperitetnom Republikom Srpskom u svom sastavu.
Odgovor Srbije na eventualni predlog za ukidanje RS je: - Ne!, kaže Jeremić i dodaje da će Srbija učiniti sve što je u njenoj moći da se postigne rešenje prihvatljivo za sve strane, u okviru međunarodno priznatih granica BiH. "Ali, na kraju krajeva, kada se podvuku sve crte, Srbija mora podržati svoju braću. To je naša politička, moralna i istorijska obaveza."
Srbe sad plaše istrage
Skoro 15 godina posle završetka rata u Hrvatskoj, Srbe koji žele da se vrate svojim kućama muči ista neizvesnost - da li će ih sa druge strane granice sačekati policija i optužnice ili će bezbedno stići do svojih domova.
Iz Hrvatske poručuju da su sve optužnice javne i da nema razloga za brigu. Međutim, za povratnike je problem što ne postoji prilika da se proveri ko je pod istragom.
- Hrvatsko državno tužilaštvo ima još oko 500 optužnica protiv Srba za ratne zločine - kaže za "Novosti" Ivan Zvonimir Čičak, predsednik Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava. - Nema nijedne tajne optužnice. Naš državni tužilac je srpskom tužiocu za ratne zločine predao spisak osoba koje je optužio, i za koja krivična dela. Ali, Srbija nama nije predala ništa.
I u hrvatskom tužilaštvu, tamo gde su se pisale optužnice, nema konkretnih podataka. Portparol tužilaštva Martina Mihordin kaže nam da "popis nije tajan", ali da nije ni dostupan široj javnosti.
- Samo zainteresovane osobe mogu da provere da li su na spisku. Novinarima, međutim, on nije dostupan. Ne objavljujemo ni imena osoba koje su pod istragom, a često navodimo samo inicijale onih koji su optuženi.
Portparol srpskog tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić potvrdio je da je iz Hrvatske stiglo 500 optužnica, ali naglašava da je Tužilaštvo iz Ustaničke ulice tražilo i spisak pokrenutih istraga.
- Optužnice su javne i svako može da proveri da li je optužen ili ne, ali su istrage tajne po zakonu - objašnjava Vekarić. - Neke su već pokrenute, ali ima i onih koje se još otvaraju. U toj fazi postupka ne možemo da govorimo o imenima, ali, pošto dobro sarađujemo sa Hrvatskom, gledamo da te predmete dobijemo razmenom.
Jedan od prvih spiskova optuženih Srba napravio je i Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas". Od 2004. godine, kada je upisao prvog procesuiranog, do danas, menjalo se, kaže Štrbac, samo to što su oni pod istragom prelazili "na optužnicu".
Interpol je na zahtev Hrvatske raspisao oko 30 poternica za osobama koje se terete za najteže zločine. Među prvima na spisku su Veljko Kadijević, Dragan Vasiljković, Goran Hadžić, "vukovarska trojka" - Miroslav Radić, Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin, ali i druga, manje poznata imena.
Albanci formiraju nacionalni savet
Ministarstvo za manjinska i ljudska prava započelo je juče da formira biračke spiskove za nacionalne manjine koji će trajati narednih 120 dana, posle čega će se obaviti izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji, na šta se država obavezala donošenjem Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina usvojenim 31. avgusta.
Početkom sledeće godine će se, kako najavljuju iz ministarstva, održati izbori za članove ovih saveta (posredni ili neposredni u zavisnosti od broja upisanih birača).
Prvi put će predstavnike u savetima birati i albanska nacionalna manjina koja u Srbiji bez Kosova i Metohije, prema popisu iz 2002. godine, ima oko 61.000 pripadnika. Zahtev za formiranje nacionalnih saveta prvi put su podneli i Česi, Aškalije i Slovenci, tako da će sa postojećih 15 i jevrejskom zajednicom koja ima status nacionalnog saveta, u Srbiji biti registrovano 20 nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Uključivanje Albanaca u ovu proceduru (zahtev za formiranje saveta je kao ovlašćeni predstavnik albanske nacionalne manjine podneo predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi) u ministarstvu ocenjuju kao veoma značajnu.
Državni sekretar Aniko Muškinja-Hajnrih kaže da to može značiti volju Albanaca da sarađuju sa vlastima: „Ranije Albanci nisu pokazivali interesovanje. Posle niza razgovora i poseta promenili su stav".
Nacionalni saveti, kako objašnjava naša sagovornica, omogućavaju predstavnicima nacionalnih manjina da učestvuju u vlasti u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe pisma i jezika.
„Manjine preko saveta mogu da utiču na izbor članova upravnih odbora u školama u kojima se nastava izvodi na jeziku te nacionalne manjine, da daju mišljenje o kandidatu za direktora, jer u postupku postavljanja ili smene direktora mora da se pribavi mišljenje nacionalnog saveta", kaže Aniko Muškinja-Hajnrih.
Saveti se, dodaje ona, finansiraju iz budžeta Republike Srbije preko Ministarstva za manjinska i ljudska prava. Iz pokrajinskog budžeta izdvaja se novac za manjine sa sedištem na teritoriji Vojvodine, kao i iz lokalne uprave, odnosno opštinskih i gradskih budžeta.
Šutanovac traži da Ponoš da otkaz
General-potpukovnik Zdravko Ponoš moraće da podnese otkaz u Ministarstvu odbrane ako želi da bude pomoćnik u Ministarstvu spoljnih poslova jer Ministarstvo odbrane nema nameru da predloži njegovo penzionisanje predsedniku Srbije Borisu Tadiću, saznaje „Blic".
Naime, da bi bivši načelnik Generalštaba otišao u penziju, Ministarstvo odbrane mora to da predloži predsedniku Srbije, koji onda donosi odluku o generalovom penzionisanju. Međutim, u Ministarstvu odbrane nemaju nameru da ga penzionišu, već da ga rasporede na neko drugo mesto.
- Ponoš može da ode samo ako da otkaz. Tek onda mora da konkuriše za mesto pomoćnika, a takva odluka mora da prođe Vladu. Onda će neko morati da objasni kako to da nam sada odgovara čovek koji je tvrdio da Srbija nema strategiju odbrane - kaže naš sagovornik iz Ministarstva odbrane.
U Ministarstvu spoljnih poslova nisu želeli da komentarišu najavu uiz ministarstva odbrane, ocenivši da im je „žao što se na taj način diskutuje o toj temi".
