Izvor: RTS, 15.Sep.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (15. 09. 2009.)
Novosti: Evropa šalje signal, Politika: Delponteova nudila Šešelja, Blic: Stotine predloga čeka usvajanje novog zakona, pišu beogradske novine
Evropa šalje signal
Evropa je spremna da primi kandidaturu Srbije za članstvo u EU, ali pre toga mora da bude odleđen Prelazni trgovinski sporazum, ističe, u intervjuu za "Novosti", predsedavajući Savetom ministara EU, švedski šef diplomatije Karl Bilt.
Bilt, kao veoma dobar poznavalac prilika na Balkanu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << takođe naglašava da je optimista u slučaju ukidanja viza za građane Srbije do kraja ove godine.
- Švedska, kao predsedavajuća EU, podržava napore svih zemalja na zapadnom Balkanu da ostvare viznu liberalizaciju pre kraja 2009. godine. Najvažniji uslov za pozitivnu odluku o pristupu bezviznom režimu za EU jeste da Srbija ispuni sve standarde iz "mape puta" koju je utvrdila Evropska komisija. Kao što je potvrđeno u izveštaju Evropske komisije iz maja, Srbija je ostvarila značajan napredak u svim oblastima i ispunila većinu uslova. Ukoliko nastavi s daljim napretkom, Srbija može biti podobna da ostvari pravo na viznu liberalizaciju u 2010. godini.
- U vašem pitanju navedene su one oblasti na kojima je potreban dalji rad i očekujemo da u oktobru od Komisije dobijemo procenu o tome da li su te oblasti bile adekvatno obrađene da bi Srbiji bila odobrena vizna liberalizacija. Optimisti smo da to može biti ostvareno. Konačnu odluku treba da donese Savet ministara krajem ove godine, posle konsultovanja Evropskog parlamenta. Posle toga, takođe će biti poznat i tačan datum kada će vizna liberalizacija stupiti na snagu.
- Potrebna je saglasnost svih 27 zemalja članica. Stalni napredak u saradnji između Srbije i Međunarodnog suda u Hagu biće najbolji argument da bi se ubedile sve zemlje članice da donesu jednu takvu odluku. Jednostrana primena Prelaznog sporazuma od strane Srbije može, takođe, da pomogne ubrzavanju procedure, pod uslovom da Izveštaj Evropske komisije o napretku, u oktobru, generalno bude pozitivan.
- Mi podržavamo sve zemlje potencijalne kandidate koje odluče da podnesu kandidaturu za članstvo. Ipak, potencijalnim kandidatima savetujemo da svoje aplikacije podnose posle konsultovanja sa svim zemljama članicama EU i Evropskom komisijom. Čim Prelazni sporazum bude stupio na snagu, bićemo spremni da primimo aplikaciju Srbije za članstvo u EU, ali sve dok to ne bude slučaj, nije pravo vreme za podnošenje kandidature.
Delponteova nudila Šešelja
Glavna tema o kojoj će raspravljati predstavnici haškog Tribunala kao i pravosuđa zemalja iz regiona na susretu u Hagu biće kriterijumi po kojima će haški predmeti biti ustupljeni sudovima zemalja naslednica nekadašnje SFRJ.
Razgovori o konkretnim predmetima biće vođeni u kasnijoj fazi i ne očekuje se da Tribunal u skorije vreme saopšti koje predmete će ustupiti, a koje ne.
„Mi smo zainteresovani za sve predmete haškog Tribunala. Sposobni smo da sudimo najteže slučajeve i neće biti nikakav problem u primeni zakona od strane suda u Srbiji. Imamo kvalitetan sudijski kadar koji može da sudi te predmete, u to sam potpuno uverena. To može da se solidno odradi ovde i to smo dokazali u dosadašnjim postupcima", izjavila je „Politici" Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog suda Srbije.
Datum zatvaranja haškog Tribunala za sada nije izvestan, jer je Evropski parlament tražio da mandat Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju bude produžen i posle 2011. godine. Zbog toga se može očekivati da će taj sud zadržati svoje predmete sve dok zatvaranje ne bude bilo gotova stvar. Vrlo je verovatno da Tribunal, iako u međuvremenu priprema takozvanu izlaznu strategiju, do konačnog objavljivanja datuma prestanka svog rada neće saopštiti koji će konkretno predmeti biti ustupljeni Srbiji, BiH ili Hrvatskoj.
Drugim rečima, ako Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija produži mandat Tribunalu, neće biti ustupanja predmeta.
Mogućnost da neki od najvećih haških postupaka budu prebačeni u Srbiju nije nova. To je pre nekoliko godina pomenula i bivša glavna tužiteljka Karla del Ponte kada je istražnom sudiji Veća za ratne zločine nudila predmet protiv Vojislava Šešelja. Tada se od te ideje odustalo zbog pritisaka ondašnje Srpske radikalne stranke.
U međuvremenu, kao vodeći kriterijumi za odlučivanje o prebacivanju predmeta u region mogli bi da budu oni koji su već određeni pravilima Tribunala. Prvi kriterijum je mesto izvršenja krivičnog dela, na kome je Bosna i Hercegovina oduvek insistirala. Drugi je državljanstvo okrivljenog, a treći - sposobnost lokalnog pravosuđa da sudi. Kada je reč o poslednjem kriterijumu, naša zemlja je dobila najbolje ocene od svih država u regionu.
A kada je reč o dvojici preostalih haških begunaca, Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću, može se očekivati da će haški sud insistirati na međunarodnom suđenju kada god oni budu bili uhapšeni. Moguće je da će za te procese biti predviđeno veće u okviru Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Stotine predloga čeka usvajanje novog zakona
Trenutno oko 800 različitih zahteva, molbi i predloga vezanih za odlikovanja čeka jer Srbija još nije dobila novi zakon o odlikovanjima. Predlog teksta je ušao u skupštinsku proceduru i poslanici bi o njemu trebalo da se izjasne na jesenjoj sednici. Ali, sve dok se to ne dogodi, predsednik Srbije neće moći da ukaže takvu čast bilo kom zaslužnom pojedincu.
Još od raspada državne zajednice 2006. godine, predsednik Srbije Boris Tadić nije potpisao nijedan ukaz o odlikovanjima.
- Trenutno je na snazi Zakon o odlikovanjima Savezne Republike Jugoslavije iz 1998. godine. Mislimo da nije primereno da predsednik Srbije, na primer, dodeli nekom stranom državniku orden Jugoslavije, koji se, prema tom zakonu, dodeljuje šefovima država ili vlada - kaže za „Blic" Vladimir Cvijan, generalni sekretar predsednika Srbije Borisa Tadića.
Prema njegovim rečima, predlozi i molbe za odlikovanja svakodnevno stižu u generalni sekretarijat, kao i molbe za izdavanje duplikata izgubljenih odlikovanja, koji dolaze iz svih bivših republika SFRJ. Takvih dokumenata na čekanju trenutno je oko 800. Za rešavanje tih pitanja nadležna je kancelarija ordena koja će početi sa radom kada novi zakon stupi na snagu.
A taj predlog, prema njegovim rečima, ne razlikuje se od postojećeg zakona samo po nazivima odlikovanja, već i po tome što će daleko manje opterećivati državni budžet.
- Postojeći Zakon predviđa čak 30 ordena i medalja, dok bi po novom ukupno trebalo da bude šest ordena i tri medalje. Izrada ordenja je veoma skupa i veliki broj zemalja u svetu ih naručuje iz inostranstva - objašnjava Cvijan.
Prema predlogu novog zakona, najviše odlikovanje biće orden Republike, koji će imati dva stepena i koji će se dodeljivati predsednicima ili premijerima stranih država. Stručnu obradu predloga za dodelu obavljaće kancelarija ordena, pri generalnom sekretarijatu predsednik Republike. Izgled budućih odlikovanja još se ne zna pošto će to pitanje biti regulisano podzakonskim aktima.
