Izvor: RTS, 15.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (15. 04. 2009.)
Kosovo nam ne mogu uzeti dvaput, Sami krojite svoju sudbinu, Dačić ne da resore, krije se iza Krkobabića, Krio sam mrtvog oca, nisam imao za sahranu!, naslovi su iz današnje dnevne štampe
Kosovo nam ne mogu uzeti dvaput
Nije potpuno isključeno da savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova bude takvo da se može tumačiti na različite načine, odnosno da ga i srpska i albanska strana mogu tretirati kao svoju pobedu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pred najvišom sudskom instancom u svetu. To bi, međutim, značilo da je propuštena prilika da se razreši jedno pravno pitanje što je i glavna funkcija suda, kaže u razgovoru za „Politiku" dr Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava i jedan od zastupnika Srbije pred ovim sudom u sporu sa Bosnom i Hercegovinom.
„Savetodavno mišljenje ne obavezuje nikoga, ali ima veliku političku težinu. Biće sigurno argumenata da to nije pravno pitanje i da sud njime ne bi trebalo da se bavi. Ali bio bih zaista neprijatno iznenađen ako bi sud prihvatio te argumente", kaže profesor Varadi.
Načelno je moguće da se Međunarodni sud pravde oglasi kao nenadležan, izjavio je Varadi dodajući da veruje da će biti i inicijativa u tom pravcu, pre svega Prištine i nekih država koje su priznale nezavisnost Kosova. "Ovo je, međutim, „par ekselans" pravno pitanje i kao takvo ga je kvalifikovala i Generalna skupština UN. Drugačiji stav bio bi čudan u ovim okolnostima. Biće, međutim, i takvih država koje su iskreno zainteresovane da najviša pravna instanca sveta da mišljenje o tom složenom pitanju, jer imate s jedne strane pravo naroda na samoopredeljenje, a s druge strane princip suverenosti i ta dva principa nisu uvek lako spojiva."
"Argumenti koje iznosi naša strana i koje sam imao priliku da vidim dobro su sročeni i imaju značajnu težinu."
Tibor Varadi ne vidi „neki zaista veliki rizik" za Srbiju ukoliko bi sud doneo mišljenje da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. "Ako bi sud stao na takvo stanovište Kosovo nam ne bi bilo još jednom oduzeto, ono već od 1999. godine faktički nije u srpskoj vlasti. Faktičko stanje se ne bi promenilo, ali bi ono postalo čvršće nego što je sada."
U suprotnom, još jednom bi mogla da budu otvorena vrata pregovorima, smatra Varadi.
Sami krojite svoju sudbinu
Srbija sama bira da li će, osim u EU, ući i u NATO, ali je praksa proteklih godina pokazala da članstvo u obe organizacije idu ruku pod ruku - kaže, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, koji će ovu dužnost obavljati do avgusta, kada je prepušta Dancu Andersu Fogu Rasmusenu.
O Kosovskim bezbednosnim snagama se naširoko razgovaralo među saveznicima, kaže Shefer. „Kolektivno smo došli do zaključka da je dogovor o raspuštanju Kosovskog zaštitnog korpusa i osnivanju Kosovskih bezbednosnih snaga u saglasnosti i u skladu s mandatom Kfora da obezbedi sigurnu sredinu na Kosovu na osnovu Rezolucije 1244 SB UN. Na tim osnovama, Kfor sada obavlja zadatke s naglaskom na obezbeđivanju profesionalizma i multietničnosti ovih snaga."
„Što se tiče učešća Srbije u "Partnerstvu za mir", vaša zemlja je nedavno s NATO sklopila prvi Individualni program partnerstva. To vidim kao solidnu osnovu za praktičnu saradnju na mnogim poljima odbrane i bezbednosti, od učenja jezika i medicinskih usluga, do vojnih vežbi. NATO je spreman za dalje razvijanje našeg partnerstva sa Srbijom. Ali, srpska vlada treba da definiše nivo i ambiciju u tom smislu."
"NATO i EU su dve različite organizacije. One svoje odluke donose nezavisno, uključujući i one o tako važnim pitanjima, kao što je proširenje. Mi, takođe, svako za sebe, imamo svoje odvojene instrumente da pomognemo zemljama koje to žele, da se pripreme za članstvo. Dakle, tačno je, članstvo u jednoj organizaciji nije uslov za članstvo u drugoj. U praksi, videli smo proteklih godina da članstvo u EU i NATO idu zajedno. Za mene je to prirodno, jer NATO i EU promovišu suštinski iste vrednosti i teže sličnim strateškim ciljevima. Na tim osnovama, najveći broj zemalja u centralnoj i istočnoj Evropi je istovremeno zatražio članstvo u obe organizacije."
"Predsednik Tadić mi je ukazao na interes Srbije da se prilagodi primena Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog između Kfora i srpskih vojnih snaga 1999. godine. Bilo koja odluka NATO s tim u vezi je političko pitanje koje treba da se uputi savetu Severnoatlantske alijanse da o tome odluči. U skladu s tim, da bi se to pitanje uspešno rešilo, zatražili smo od Srbije da nam dostavi detalje o izmenama koje želi i iznese razloge zbog kojih to treba da se uradi. Shvatam da vaše vlasti planiraju da to urade u pogodnom trenutku."
- Tokom gotovo decenije, Kfor izvršava svoje dužnosti da bi efikasno ostvario sigurnu i bezbednu sredinu na Kosovu, u saglasnosti sa svojim mandatom na osnovu Rezolucije 1244 SB UN. To će i dalje biti angažman Kfora i cele alijanse. Drago mi je što sve zajednice, uključujući i zajednicu Srba s Kosova, sistematski veoma visoko ocenjuju sposobnost Kfora i u njega imaju poverenja.
Dačić ne da resore, krije se iza Krkobabića
Smanjenje broja ministarstava u Vladi nije odloženo samo zbog koalicionog sporazuma kao što navode pojedini lideri partija na vlasti, već je najveća prepreka unutarstranačka kombinatorika. Nezvanično u Vladi navode da potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić neće sa tog mesta, a protiv je i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin.
Međutim, kada se dublje zagrebe zašto je inicijativa smanjenja resora na ledu, činjenica je da lider SPS Ivica Dačić zbog odnosa unutar stranke ne može da uskrati resor nijednom od trojice ministara socijalista u Vladi.
Kada se u Vladi pokrene pitanje smanjenja broja ministarstava, nezvanično ministri odmah potegnu pitanje Jovana Krkobabića i Sulejmana Ugljanina za koje se spekuliše da su protiv toga da izgube fotelje. „Blic" nije uspeo da stupi u kontakt sa potpredsednikom Krkobabićem i dobije odgovor na pitanje da li bi pristao da se povuče, ali da nastavi da podržava Vladu.
Odgovor u kabinetu je: „Potpredsednik ne može davati izjave dok je na sastancima." Ni u kabinetu ministra bez portfelja nije bilo odgovora na to da su, po nezvaničnim navodima, oni prepreka da se smanji najglomaznija Vlada u regionu. Međutim, da li je baš tako?
Za smanjenje Vlade u opticaju su dve šeme. Prva, po kojoj demokrate treba da se odreknu šest ministara, a G17 plus i SPS po dva. Druga predviđa da DS ostaje bez tri ministra, a G17 plus i SPS bez jednog. Pouzdan izvor „Blica" navodi da je zapravo najveći problem u tome što lider SPS ne može da uzme resor nijednom od svojih ljudi u Vladi - Milutinu Mrkonjiću, ministru za infrastrukturu, ili Žarku Obradoviću, ministru prosvete, kao ni Petru Škundriću, ministru energetike.
Krio sam mrtvog oca, nisam imao za sahranu!
Aleksandar Šumar (56) iz Bora, koji je leš oca Rame (76) skoro dve godine držao u stanu, izjavio je u policiji da je to učinio jer nije imao novca da ga sahrani! On je objasnio da je nastavio da uzima očevu penziju jer nije mogao da nađe posao, istakavši da je Rama umro prirodnom smrću i da ga je zatekao mrtvog na krevetu.
Policija je protiv Šumara podnela krivičnu prijavu za prevaru, nakon čega mu je određen pritvor. On je tokom saslušanja priznao da je mrtvog oca čuvao u stanu višespratnice u centru grada od oktobra 2007. godine. Inspektorima je rekao da je u početku nameravao da sahrani oca, ali da je posle odustao jer je bio bez zaposlenja pa mu je odgovaralo da podiže penziju.
- Oca sam zatekao mrtvog na bračnom ležaju. Nisam imao novac da ga sahranim, a nameravao sam da to učinim pošto podignem penziju. Međutim, otkad sam se vratio iz Crne Gore, nikako nisam uspevao da nađem posao, a od nečega sam morao da živim - izjavio je Šumar istražiteljima.
On je priznao je da mu je bilo neprijatno zbog svega, ali da se vremenom navikao i da više nije ulazio u sobu u kojoj je bio leš njegovog oca.
Inače, pojedine komšije se nakon bizarnog otkrića sada sećaju da se pre godinu dana osećao neprijatan miris koji se širio zgradom, ali da je bivao sve blaži, pa niko nije ni pomislio da se u njihovom susedstvu nalazi leš. Jedan od policajaca koji je među prvima ušao u stan nesrećnog Rame Šumara, penzionisanog radnika RTB-a „Bor", i dalje je zgrožen prizorom koji je zatekao.
- Stvarno je bilo jezivo. Jedva smo mogli da dišemo kada smo ušli u sobu. Telo starca bilo je gotovo balsamovano - rekao nam je ovaj policajac.
Nezapamćen slučaj rešen je pošto su službenici Marfin banke, u kojoj je Aleksandar podizao očevu penziju, insistirali da Rama dođe lično da bi produžio ugovor s bankom. Pošto Aleksandar nije imao izbora, prestao je da dolazi po novac, zbog čega je postao sumnjiv. Inače, košarkaški klub iz Bora juče je negirao da je Aleksandar Šumar ikada igrao košarku za njih, a još manje bio trener borskih košarkaša. Kako smo saznali, Šumar se, u stvari, bavio rukometom.
