Izvor: RTS, 15.Jan.2010, 08:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (15. 01. 2010.)
Novosti: Sad znam kako je u paklu!, Politika: Ministarka demantuje guvernera, Press: Jelašiću sigurna fotelja, Blic: Vladika udbaš hoće da postavi patrijarha, pišu danas beogradske novine
Sad znam kako je u paklu!
Utorak, tačno u 16.53 po haićanskom vremenu, kapetan Goran Panović , jedan od pripadnika petočlane srpske ekipe koja je deo mirovnih snaga UN, u bazi u Port-o-Prensu završio je časove popodnevne obuke pripadnika tamošnje specijalne policije. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sa kolegom iz Kine Ši Vej Hongom, ušao u zajednički apartman. Baš u tom trenutku, počeo je pakao koji je siromašnu zemlju koja se prostire na polovini atlantskog ostrva Hispanola zavio u crno i žrtve još broje.
Ništa, baš ni najmanji znak, nije najavilo zemljotres, samo je, odjednom, sve počelo užasno da se trese, stolovi lete po apartmanu, padaju ormari, kompjuteri, aparati za vodu... Pošto imam dosta iskustva iz sličnih situacija, skočio sam, zgrabio Honga za ruku i, kroz hodnik dug desetak metara, krenuo ka izlazu.
Da li su se zidovi između kojih smo prolazili zaista uvijali ili je to samo moj doživljaj nadrealne situacije u kojoj sam se našao, nisam siguran. Tek, nekoliko minuta, koliko je meni i Hongu trebalo da bismo prešli pomenutih desetak metara, izgledalo je kao - cela večnost.
Od siline udara zemljotresa tri puta smo padali i ponovo se dizali, tražeći put ka izlazu. Na kraju smo, puzeći, uspeli da izađemo. Tlo se, na trenutak, smirilo, da bi onda krenula serija manjih zemljotresa koji se ponavljaju i danas.
Iako je moj službeni "nisan patrol", parkiran ispred apartmana, od siline udara iz utrobe zemlje, bukvalno poskakivao, odmah sam seo u vozilo i pohitao u obližnju Glavnu logističku bazu haićanske policije i javio se Paulu Aghađanijanu, šefu dela mirovnih snaga UN koji je tu smešten. Odmah sam dobio zadatak da organizujem kompletnu bezbednost baze, odnosno "Argentinske bolnice" koja se nalazi preko puta.
Tek tu sam počeo da shvatam razmere nesreće koja se dogodila. Iako je bolnica namenjena samo pripadnicima UN, tu je već bilo više od 200 civila. Bolnica je bila prepuna ljudi, ni u njeno dvorište se više nije moglo ući, a stizali su novi, bez ruku i nogu, deca su na ulici umirala u naručju svojih roditelja...
Argentinski lekari su činili zaista nadljudske napore da svakom pomognu, a meni i nekolicini policajaca UN iz Jordana kojima sam komandovao, trebao je čitav sat da povređenim pripadnicima UN obezbedimo prolaz do bolnice. Neke od njihovih povreda su izgledale stravično, svi su bili umazani krvlju i prašinom od ruševina.
Tek u sredu ujutru, negde oko tri po haićanskom vremenu vratio sam se u bazu. "Nisan" sam parkirao u dvorištu i odspavao nekoliko sati. U međuvremenu sam saznao je da su moje kolege Biljana Lazarević, šef naše ekipe, i Miloš Rajović, u trenutku zemljotresa nalazili u svojim stanovima, a Božidar Janjić i Slobodan Obrenović u Sant Marku, gradiću udaljenom od Port-o-Prensa osamdesetak kilometara. I da su, na sreću, svi nepovređeni.
Tada mi je zaista laknulo. U sredu ujutru svi smo raspoređeni u mobilne timove za pretragu i spasavanje nestalih. Grad se nije mogao prepoznati. Hoteli "Sent Luis", "Montana" i "Karibi" su porušeni, zgrada mobilne telefonije sravnjena sa zemljom... I svuda očajni ljudi, u potrazi za najbližima.
Ministarka demantuje guvernera
Deficit u budžetu bio je poznat i nije mogao da bude iznenađenje ni za koga, pa ni za Narodnu banku Srbije, izričita je ministarka finansija Diana Dragutinović koja se nikako ne slaže sa ocenom da nije bilo usaglašenih poteza između države i NBS pre udara na dinar. Jer, direktorka Trezora i viceguverner, zadužen za monetarnu politiku, zajedno su pravili plan isplata države, tvrdi ministarka finansija. A i kupovina dinara za devize koje je država povukla od MMF-a bila je najavljena, otkriva za „Politiku" ministarka Dragutinović.
- Najpre, sama procedura povlačenja deviza trajala je skoro dve nedelje i obavljala se preko NBS, koja je fiskalni agent države. Uz to, država prodaje devize Narodnoj banci a ne poslovnim bankama. Kao treće, najveći deo dinara nastalih prodajom deviza je netaknut, odnosno nalazi se na računu države kod NBS i nije uticao na rast likvidnosti. Konačno, decembarski deficit od 12 milijardi pokriven je trezorskim zapisima u iznosu od osam milijardi, a ostatak, dakle četiri milijarde dinara iz dodeljenih sredstava - napominje ona.
Dakle, samo četiri-pet milijardi dinara je moglo uticati na rast likvidnosti. U poređenju sa nekoliko milijardi evra koje je NBS „sterilisala" u periodu od 2006. do 2008. godine, ne bi se reklo da je to neki značajniji napor. Pri tome, ovaj rast likvidnosti bio je privremen jer je država od 4. do 12. januara povukla 12 milijardi dinara, dakle smanjila likvidnost. O tome svedoči rast depozita države na računu kod NBS, objašnjava ministarka u brojkama poteze pre havarije kursa dinara.
Pa ipak, kurs se još nije stabilizovao. Zašto? Zato što su, kako ukazuje i ministarka finansija, uzroci na drugoj strani.
Jelašiću sigurna fotelja
Guverner NBS Radovan Jelašić neće biti smenjen, iako su poslednjih dana žestoke kritike na njegov račun uputili premijer Mirko Cvetković, ministarka finansija Diana Dragutinović, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik Privredne komore Miloš Bugarin, kao i brojna udruženja privrednika. Guvernera, naime, smenjuje Skupština Srbije, ali samo na obrazloženi predlog petočlanog Saveta NBS, koji nema nikakvu nameru da tako nešto predloži.
Jedan od članova Saveta Milojko Arsić kaže za Press da oni „uopšte ne razmišljaju" o pokretanju inicijative za razrešenje Jelašića.
- Nestručnost guvernera meri se inflacijom. Da je inflacija nekoliko puta veća od projektovane, recimo da je planirana inflacija od šest odsto dostigla 23 odsto, onda bi postojao osnov za pokretanje inicijative za razrešenje. Ovde se radi o promeni kursa dinara, koja nije dramatična. Naprotiv, neke analize bi ubedljivo pokazale da je jačanje evra poželjno - objašnjava Arsić.
On, međutim, smatra da Jelašić nije u pravu što kritikuje Vladu za slabljenje dinara, ali dodaje da „guverner ima pravo da kaže svoje mišljenje".
- U svakom slučaju, smena guvernera bila bi politička zloupotreba i drastično mešanje u nezavisnost rada NBS, i to bi bilo loše ocenjeno u međunarodnim krugovima - zaključuje Arsić.
Vladika udbaš hoće da postavi patrijarha
Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ne planira sebe da isturi kao jednog od trojice kandidata za patrijaršijski tron i za to ima debele lične razloge.
Međutim, prema saznanjima „Blica", Kačavenda nastoji da obezbedi da tok Sabora odrede on i njemu odane vladike, tako da svi kandidati, njih trojica, budu iz kruga njemu bliskih episkopa. Na taj način, ma ko bio izabran, zvorničko-tuzlanski vladika bi daleko od očiju javnosti, kao i do sada, imao najveći uticaj u SPC i u tokove novca.
Zašto vladika Vasilije (Kačavenda), episkop koji oko sebe okuplja snažnim i manje čvrstim vezama najmanje 18 vladika, iako bi to želeo, neće sugerisati da se za njega glasa?
Najjednostavniji odgovor za kojim se isprva poteže jeste „da vladika sklon luksuzu neće svoje raskošne dvore u pozlati menjati za oskudnu, pa i pomalo memljivu sobu u Patrijaršiji". Međutim, razlozi vladike Kačavende mnogo su dublji.
On je dobar deo svog staža u crkvi posvetio i radu za obaveštajnu službu, o čemu svedoče zapisi službi još iz perioda stare Jugoslavije. O tome postoji znatan broj dokumenata. Neki od njih otkrivaju način rada Vasilija Kačavende, ali i potvrđuju činjenicu o kojoj se do sada samo spekulisalo u javnosti - da je angažmanom u službi i njenom preporukom doveden na mesto episkopa 1978. godine.
