Izvor: B92, 04.Feb.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas", 4. februar
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO: LEKCIJA IZ ORAHOVCA
pise: Natasa Kandic
Spas iz zatvora OVK
Ceo Orahovac, ukljucujuci Kfor i OEBS, znao da OVK ima zatvor u bivsoj policijskoj stanici i zgradi bivseg Vatrogasnog doma
U noci izmedju 9. i 10. maja ubijeno je sedmoro clanova porodoce Sarku, jedne od najbogatijih u Orahovcu: Taibe (58) i Ali (58), njihova cerka Azemina (36), njena deca, Visar (13), Azra (10) i Venhara (8) i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Egzona (8), cerka Azemininog brata Hadzije. Tela je nasla Azeminina sestra Iska, koja je 10. maja ujutro dosla da poseti roditelje i sestru. Ubistvo je izvrseno vatrenim oruzjem. Po svoj prilici pljacka je bila osnovni motiv ubistva. Iz kuce je nestao novac i zlato u iznosu od 400.000 DEM.
Jedanaestog juna, Ajvazi Seram se zatekao u kuci komsije Ismaila Bekerija, kada su usla petorica uniformisanih lica, s objasnjenjem da treba da izvrse pretres kuce. Bekerija su trojica odveli u podrum, dok su dvojica odvela Serama na sprat, gde su ga tukli dok im nije dao 500 DEM. Prestali su da ga tuku kada im je rekao da u svojoj kuci ima jos para i zlata. Pustili su ga da ode kuci po zlato i pare. U medjuvremenu, Bekerija su ubili. Sacekali su Serama, uzeli pare i zlato, rekavsi mu da ga vise nece dirati.
Jedanaestog juna, u kucu Hidajeta i njegove sestre Lirije Cena usli su petorica uniformisanih lica, trazeci novac i zlato. Lirije im je dala nakit, ali su oni trazili novac. Jedan je poveo Lirije na sprat, terajuci je da pronadje jos para, dok su ostali prisiljavali njenog brata da im takodje preda novac. Tom prilikom Hidajeta su ubili, a Lirije su nozem tesko povredili. Dvanaestog juna, od nagaznih mina koje su prilikom napustanja postavili ruski dobrovoljci, koji su tokom NATO bombardovanja boravili u Orahovcu, poginuo je Jonuz Hodza (13), cijeg oca su ubili pripadnici srpskih snaga u julu 1998. godine, dok je u grupi civila bezao iz Orahovca.
Nasilje OVK u prisustvu Kfora
Kfor je usao u Orahovac 16. juna 1999. godine. Pre medjunarodnih snaga, u grad je usla OVK. Odmah je pocela s pretresom srpskih kuca i odvodjenjem ljudi iz kuca. Do 10. jula, vise od 40 Srba je nestalo, svi Srbi iz stanova (142) i kuca u centru grada su isterani. U istom periodu, nekoliko Srba je oslobodjeno nakon visednevnog ispitivanja. Jedan je uspeo da pobegne iz kamiona, kojim su njega, i jos trojicu Srba, pripadnici OVK vodili na streljanje. U to vreme, ceo Orahovac, ukljucujuci Kfor i OEBS, znali su da OVK ima zatvor u bivsoj policijskoj stanici i zgradi bivseg Vatrogasnog doma. Jedan nemacki vojnik, po imenu Stefan, na molbu zene, kojoj su vojnici OVK iz kuce odveli sina Bobana i supruga Predraga, usao je u zgradu Vatrogasnog doma, pozivajuci ih njihovim licnim imenima. Predrag se odazvao, nemacki vojnik Stefan ga je uzeo za ruku i poveo sa sobom. Vojnici OVK sprecili su ga da pretrazi druge prostorije zatvorskog centra OVK. Do kraja decembra 1999. godine, Kfor je pronasao tela cetvorice Srba, nestalih u junu. O sudbini ostalih kidnapovanih Srba nema podataka. Poslednja otmica se dogodila 3. januara 2000. godine. Tog dana, Radivoje Lukic (25) je u alkoholisanom stanju otisao iz srpskog dela u centar Orahovca. Nije se vratio.
OEBS u odbrani komandanta OVK
Otmica pet orahovackih Srba, 29. oktobra 1999. godine, obelodanila je cinjenicu da su, i pre ove grupe, neki Srbi iz Orahovca, izasli iz grada, zahvaljujuci novcu i pomoci jednog lokalnog Roma. Petorici Srba, medju kojima je bio Zvezdan Mojsic, sin bivseg istraznog sudije u Orahovcu, Ilije Mojsica, gubi se svaki trag u Djakovici, gde je trebalo da ih preuzme druga osoba, navodno iz OVK, i prebaci u Crnu Goru. U vezi sa ovom otmicom rodbina nestalih je obavestila Fond za humanitarno pravo da raspolaze saznanjem da se kidnapovani nalaze u vlasti Hekurana Hode, jednog od komandanata OVK u Djakovici. Prilikom susreta sa predstavnicima Unmik i OEBS u Pristini, 8. novembra, izvrsni direktor FHP, Natasa Kandic, upoznala ih je sa nestankom pet orahovackih Srba i navodima rodbine. Odeljenje za ljudska prava OEBS je raspolagalo istim podacima kao i rodbina nestalih. Stab Kfora u Peci, Odeljenje za bezbednost, nezavisno je doslo do istih podataka, s tim sto su sumnjali da mogu da pronadju mesto gde OVK drzi kidnapovane Srbe. Dvadesetog novembra, lokalnim kancelarijama OEBS u Orahovcu i Djakovici stiglo je naredjenje iz Unmik da istraze slucaj otmice pet Srba. U isto vreme, u medijima je objavljeno da je Medjunarodna policija otpocela istragu i da u Orahovcu vodi razgovore sa clanovima porodica nestalih.
NIN, 03. februar
pise: MIlivoje Glisic
Neka trci Srbija
Omaz jednog pacijenta ministarki zdravlja Leposavi Milicevic
Trenutno sam u centru zbivanja u zdravstvu; lezim u bolnici, mislim na Leposavu Milicevic. Imamo Mrkonjica, nemamo lekova.
Razmisljam o zenama nasih zivota.
S Goricom Gajevic nisam imao cast.
Nisam ni sa Leposavom, ali nju prosto osecam. Zatreba li aspirin, eto nje! Jednom sam Goricu Gajevic video iz daljine, na konjskim trkama. Na prijemu kod Seselja bili smo blizu, ali ne i sasvim bliski. Izmedju nas je bila distanca. Tek iz novina vidim, a na TV cujem, da je pretkongresni teret SPS-a na njenim aktivnim plecima. I da hoce, ne bi imala vremena za mene...
Maja Gojkovic je druga prica, ali ni ona nije u JUL-u, samo radi za JUL. JUL, ah, JUL! Zanje uspehe...
Goran Matic se ucutao na odredjeno vreme, pa je mr Ivan Markovic preuzeo ulogu vodece zvezde. Mr Markovic je u Kini, sto se poklapa s poboljsanjem slike Studija B. Tamo je magistar i savezni ministar (telekomunikacije) docekan s najvisim drzavnickim pocastima, pre svega zato sto je iz JUL-a. Kina cita knjige dr Mire Markovic... Tanjug javlja: "Cinjenica da je prijem za gosta iz Jugoslavije priredjen u tom ekskluzivnom kineskom objektu, koji se izuzetno koristi za prijem stranih zvanicnika, kao i podatak da je predsednik najvece kineske kompanije za proizvodnju opreme za telekomunikacije doputovao specijalno iz Sendzena na sinocnji susret s ministrom Markovicem, predstavlja znak velike paznje i uvazavanja koji se ukazuje nasoj drzavnoj delegaciji." U vezi je sa uspesima i naslov ovoga teksta; pozajmio sam ga od Radio televizije Srbije koja organizuje kros na snegu pod nazivom "Neka trci Srbija". Plagijat je potpuno opravdan, Srbija trci, najcesce bez cilja. Trcati se mora. Slutim da je idejni tvorac slogana - zato sto je misao jedinstvena - generalni direktor RTS-a Dragoljub Milanovic, patriota nazvan Boleme, jer ga za sve, ima obicaj da kaze, boli ona stvar. A izbegava da se leci.
Nekako sam predodredjen, ovih dana u bolnici, za Leposavu Milicevic. Ne zato sto je druga (alternativa: Z. Brunclik) ili treca dama JUL-a (Buba Morina je negde u sredini, spisateljice Jara Ribnikar i Ljiljana Habjanovic-Djurovic, pozadinske radnice, vise su posvecene samoj ideji) - ne, dakle, zbog njene tezine u JUL-u, nego zato sto nas leci svojim permanentnim radom. Leci recima.
"Prioritetnih lekova, od kojih moze zavisiti zivot i koji spasavaju glavu, ima dovoljno" - izjavila je ministarka zdravlja. (Koji ne spasavaju glavu, nema.) Doktorka Milicevic je neizbezna u duzem vremenskom periodu, ne doticu je rekonstrukcije vlade, zbog uspeha na poslu.
Doktorka Milicevic cesto ume da kaze kako lekova ima, upravo da spasavaju glavu. I bi lekova - u kongresnim dokumentima. U praksi je drukcije, u praksi lekova nema, a grip navalio. Zato bi svaki domacin - ne daj boze da se celjad razboli - morao da napuni kucnu apoteku, ako ima otkud, vitalnim pilulama, plus flasteri i gaza.
Ako nema lekova, kriv je Zapad. Leposava Milicevic upozorice na to, i pripretiti: "Porucujemo svima da mi ne gledamo kao oni na kalendar, da smo svesni da ce i za njih i za nas novi milenijum poceti kada se u glavama onih koji odlucuju o zivotu na planeti promene sadasnja shvatanja". Zatim: "Agresor bi mozda bio pobednik kada bi Kosovo i Metohiju mogao da podigne sa nase zemlje i odnese ga negde u Ameriku."
Ima trenutaka kada Leposava ne filozofira, nego jednostavno kaze, nema para. Otud je logicno da zdravstveni radnici rade na pocek.
- Niko ko je trenutno u vlasti ne zastupa stav da nece da da novac ako ga ima - veli Leposava. - Ne trebaju pare nama. Dok je imalo cime, nalazili smo nacina za redovniju isplatu zarada.
Na to Bojic (Milovan, JUL) dodaje: "Videli ste sta nama, kao zemlji, rade." Leposava licno, kad sabere sve funkcije, prima 5 300 dinara, s toplim obrokom. Vozac joj dize dnevnice. Usput kupuje sendvice. Njeni neprijatelji pominjali su nekakva krzna od srebrne lisice i plasticne operacije. Zato i jesu neprijatelji. Uostalom, svako ima pravo da se operise, kad nabavi gazu.
Leposavu tesi misao:
- JUL zna izlaz iz kosmara!
Savez za promene naziva Savezom za izdaju.
Svecano je otvorila pokretnu hiperbaricnu komoru. Tesno saradjuje s joginskim letacima. Zagovara transcendentalnu meditaciju (u nedostatku lekova).
Dr Leposava Milicevic, ministarka srpskog zdravlja, blagovremeno je upozorila povereni joj narod na moguci smak sveta! Preporucila je da za vreme pomracenja Sunca nacija sedi kod kuce i da spusti roletne!
I nacija je ostala u mraku...
Ne bih se menjao s lekarima.
Za ministarku i platu - ne!
