Izvor: RTS, 14.Jul.2009, 02:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (14. 07. 2009.)
Bugari stopiraju „Južni tok"?!, Srpsko–hrvatski odnosi na nizbrdici, Tajne službe vojske bez ikakve kontrole, Nema više divlje gradnje, piše beogradska dnevna štampa
Bugari stopiraju „Južni tok"?!
Budući bugarski premijer Borko Borisov zatražio je od odlazećeg ministra ekonomije i energetike Petra Dimitrova da stopira pregovore o svim energetskim projektima u toj zemlji, uključujući i ruski gasovod „Južni tok".
Bugarski mediji prenose >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da je Borisov zatražio od Dimitrova da „Bugarski energetski holding" zamrzne pregovore o zajedničkom rusko-bugarskom projektu, nuklearki Belane, „Južnom toku" i izgradnji elektrane u Makedoniji.
U pismu Borisov je zatražio da stručni tim njegove partije Građani za evropski razvoj Bugarske izanalizira sve ove projekte, a da se dotle stavi moratorijum na njih. S obzirom na to da će novi sastav vlade biti poznat 14. jula, ove analize bi mogle da uspore ceo projekat barem nekoliko meseci.
Zanimljivo je da je aktuelni bugarski premijer Sergej Stanišev juče potpisao međudržavni ugovor o izgradnji gasovoda „Nabuko", koji je američko-ruski projekat, i smatra se konkurentom „Južnog toka". Međutim, Borisov u svom pismu nije pomenuo blokadu ovog projekta, zbog čega ga je ministar Dimitrov preko medija sarkastično upitao da li treba da se zaustavi i ovaj projekat.
Inače, ruski mediji su spekulisali da bi nova vlast u Bugarskoj mogla da zaustavi izgradnju gasovoda „Južni tok", a ruski zvaničnici izrazili su nadu da se to neće desiti. Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Andrej Nestrenko izjavio je na redovnoj konferenciji za novinare da će nova bugarska vlast nastaviti realizaciju zajedničkih projekata.
- Bugarska je naš dugogodišnji partner na Balkanu i očekujemo da će nova vlada nastaviti stabilni politički dijalog, kao i ostvarenje naših zajedničkih energetskih projekata - rekao je on, i dodao da bi to bilo u zajedničkom interesu dve zemlje.
Srpsko-hrvatski odnosi na nizbrdici
Dva prošlonedeljna događaja - otkazivanje učešća ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića na Kroacija samitu u Dubrovniku, jer mu nije dozvoljeno da govori na otvaranju, kako je bilo dogovoreno, i izjava predsednika Hrvatske Stjepana Mesića u Strazburu da Srbija mora da se „dekosovizira", odnosno da prestane neprekidno da otvara pitanje Kosova - u javnosti su stvorili utisak da su odnosi između dve zemlje krenuli silaznom putanjom.
Posle hrvatskog priznanja Kosova i tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde između Beograda i Zagreba nastupio je period zahlađenja. A odnosi dve najznačajnije zemlje u regionu počeli su da otopljavaju, posebno posle martovske posete Dragoljuba Mićunovića, predsednika Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije, Zagrebu i dolaska bivšeg premijera Ive Sanadera u Beograd.
Najnovije zahlađenje koje je inicirala hrvatska strana poklopilo se sa promenama na tamošnjoj političkoj sceni, odnosno odlaskom Sanadera sa premijerskog položaja i čelne funkcije u HDZ-u pa su neki skloni tumačenju da je i to jedan od mogućih razloga za drugačije signale koji stižu iz ove zemlje. Da takva mišljenja nisu potpuno bez osnova govori i činjenica da je Jeremića, prema informacijama „Politike", na skup u Dubrovnik pozvao Sanader prilikom nedavnog susreta u Atini. Njih dvojica su se dogovorili da se obrate učesnicima samita prvog dana i da se tu završi njihovo učešće jer je za drugi dan bilo planirano obraćanje predstavnika privremenih kosovskih institucija, a među pozvanima je bio i Hašim Tači.
Sanaderov i Jeremićev plan se, međutim, izjalovio jer su srpskom ministru bukvalno u poslednji trenutak iz Zagreba javili da će moći da govori tek drugog dana kada i kosovski predstavnici što je on odmah odbio. Do promene stava Zagreba došlo je naprasno o čemu govori i podatak da je već u Dubrovniku bila desetočlana delegacija Ministarstva spoljnih poslova i da je Jeremić već spakovao kofer.
I pored Jeremićevog otkazivanja državna agencija Hina objavila je vest da Jeremić dolazi u Dubrovnik, oglasilo se Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske optužujući Jeremića da je sam najviše tome doprineo svojim izjavama, pa se stiče utisak da je neko imao nameru da od čitavog slučaja napravi skandal. Jeremićevu sudbinu doživeo je i slovenački ministar inostranih poslova Samuel Žbogar zbog čega je i on otkazao učešće na Kroacija samitu. Ponašanje Hrvatske, prema nekim nezvaničnim informacijama, izazvalo je negativne reakcije kod ostalih učesnika samita.
Međutim, bez obzira na ovakve „ispade" hrvatske strane, kako „Politika" nezvanično saznaje, Srbija neće dolivati ulje na vatru jer, kako kažu naši izvori, ne bi trebalo potencirati razlike već stišavati situaciju. Srpska strana je više puta predlagala Hrvatskoj da se reši bar jedno od brojnih otvorenih pitanja koja opterećuju dve zemlje: položaj Srba, povratak izbeglica, stanarska prava, tužbe Međunarodnom sudu pravde, granice između dve države...
Tajne službe vojske bez ikakve kontrole
Vojnobezbednosna i Vojnoobaveštajna agencija, prema Nacrtu zakona koji reguliše rad ove dve službe, naći se pod direktnom kontrolom izvršne vlasti imenovanjem generalnog inspektora, koga na mandat od pet godina imenuje Vlada, a koji je za svoj rad odgovoran ministru odbrane.
Zadatak generalnog inspektora je kontrola zakonitosti postupanja obe agencije. Tako će generalni inspektor kontrolisati zakonitost u primeni posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad, ali i nadzirati primenu načela političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu VBA i VOA i njihovih pripadnika. O rezultatima nadzora generalni inspektor podnosi izveštaj ministru odbrane, ali i, najmanje jednom godišnje, nadležnom odboru Narodne skupštine.
Ministar Dragan Šutanovac tvrdi da u ovom trenutku ne postoji adekvatna kontrola rada VBA i VOA i da s njima praktično radi na sistemu poverenja.
- To poverenje je nekada na višem, nekada na nižem nivou, ali trenutno ne postoji nijedan način, nijedan instrument koji bi ministar mogao da upotrebi kako bi došao do saznanja šta se zaista dešava u tim službama - izjavio je Šutanovac.
U Ministarstvu odbrane nezvanično navode da se saradnja sa ovim službama odvija na principu njihovih šturih izveštaja o „akcijama na potrazi za Ratkom Mladićem" ili „o proceni bezbednosne situacije na jugu Srbije", ali bez konkretnih informacija. Naši izvori navode da se pripadnici tajnih vojnih službi prema svim ministrima odbrane odnose sa nipodaštavanjem. Kažu: „Mi smo zimzeleni, a vi listopadni, vas menjaju, a mi ostajemo".
Nema više divlje gradnje
Zakon o uređenju prostora i izgradnji je prekretnica u sferi građevine i urbanizma, ocenio je u razgovoru za „Novosti" Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, uz nadu da će taj zakon biti usvojen u Skupštini do 31. jula.
- To je konačno uvođenje reda, ispravljanje nepravdi i tačka na Gordijev čvor nerešenih pravno-imovinskih odnosa koji nije dopuštao pun razvoj Srbije.
- Zakona ima četiri stuba za sprovođenje opsežnih reformi. Prvi je planiranje, kojim ćemo reformisati sadržinu i kvalitet planskih dokumenata u naredne dve godine. Drugi je reforma postupka izdavanja građevinskih dozvola, koje će omogućiti mnogo brže i efikasnije izdavanje dozvola sa manje korupcije. Treći stub je pitanje vlasništva nad građevinskim zemljištem gde se najzad, prvi put posle 60 godina, uvodi svojina nad građevinskim zemljištem. Ispravićemo mnoge nepravde iz prošlosti, uvesti mnogo više reda i omogućiti tržište građevinskog zemljišta. Poslednji je reforma procesa legalizacije objekata koji ćemo ubrzati i završiti u naredne dve godine.
- U Srbiji je posle zakona iz 2003. godine prijavljeno oko 500.000 bespravno izgrađenih objekata, ali mi verujemo da ih ima mnogo više. Nažalost, od toga je legalizovano samo 16 odsto objekata, zato što su dokumentacije i postupci koji su se vodili u opštinama bili komplikovani i spori. Omogućićemo da se legalizacija za sve takve objekte koji su izgrađeni do 13. maja 2003. godine završi u naredne dve godine.
- Postoji inicijativa mnogih velikih gradova da ovaj zakon obuhvati proces legalizacije svih objekata koji su izgrađeni do dana donošenja zakona. Vlada može da prihvati taj njihov zahtev samo ukoliko dobijemo snažne garancije da se više nikada nikome neće dozvoliti da gradi bez građevinske dozvole.
Dulić je u intervjuu za „Novosti" izjavio da ni u kom slučaju neće biti legalizovani objekti koji su građeni na zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, na tuđem ili državnom zemljištu, na trasama Koridora 10, i koji su građeni od nestandardnih materijala i predstavljaju opasnost za bezbednost ljudi.
